У досадашња 33 броја штампаног издања Српског недељника Компас разговарали смо са бројним саговорницима из различитих сфера јавног живота, отварајући простор за другачија мишљења и погледе на политичку и друштвену стварност Србије. Наши саговорници били су политичари, професори, судије, аналитичари и други актери јавног живота. Сви они који су били спремни да говоре, образлажу ставове и учествују у дијалогу који сматрамо неопходним за превазилажење друштвених подела.

Од самог почетка смо се трудили да наш Компас буде место на којем се чују различити гласови, без обзира на политичку и идеолошку опредељеност или однос према власти, уверени да је важно саслушати и разменити мишљења.

Такав приступ посебно је дошао до изражаја током предизборне кампање, када смо разговарали са представницима различитих политичких опција, настојећи да читаоцима приближимо њихове програме и аргументе.

О тим разговорима се говорило, преносили су их други медији, изазивали су реакције и коментаре. Због неких нам је „чаршија“ замерала, међутим, за све ово време нико није могао да нам оспори да смо спремни да саслушамо и да смо отворени за свачије мишљење. Другачије не може ни да буде када у једном броју имате интервју са Драганом Ђиласом који каже да ће по доласку на власт распустити Безбедносно-информативну агенцију и колумну шефа аналитике БИА Реље Жељског. Такође, прву насловну страну Компаса објављену 12. марта деле ликови Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића. То нам је највећа похвала и потврда да смо на правом путу. Зато, делови из појединих интервјуа који следе нису само преглед нашег досадашњег рада већ и показатељ тога како ћемо радити и у будућности.

Ђуро Мацут, премијер у техничком мандату

У разговору за Српски недељник Компас говорио је о политичким и друштвеним поделама, потреби за истинским дијалогом, али и о томе зашто је важно друштвену енергију усмерити ка развоју, а не ка сукобима.

Истакао је да поделе у српском друштву имају дубоке историјске корене и да су многобројне кризе оставиле трага у колективном памћењу. Међутим, како је рекао, важно је да као друштво схватимо да нас разлике не морају нужно делити, већ да могу да буду наша предност.

„Верујем да је свима нама јасно да су поделе нешто што нас као друштво не може водити напред. Различита мишљења су природна и она су саставни део сваког демократског друштва, али проблем настаје онда када разлике постану препрека за разговор и заједнички рад“, рекао је Мацут.

Милорад Додик, лидер СНСД-а

Разговарали смо о његовом политичком инстинкту за преживљавање и будућности Србије и Српске. Додик наводи да изборни резултати у Републици Српској показују доминацију српске самосвести и саборности, a са победничке позиције Милорад Додик поручио је да очекује да 25. октобра на изборима у Србији тријумфује и Александар Вучић, те је позвао све да гласају за снажног и храброг лидера попут њега.

„Дошло је вријеме снажних лидера, одлучних људи са ставом и храброшћу. Људи који здравим разумом треба да изграде свијет на рушевинама које су нам оставиле елите које су нас довеле до ивице амбиса“, казао је Додик.

Ако Вучићу буде требало, каже да ће написати предговор или прилог за његову књигу о томе како је победио обојену револуцију јер су, додаје, „исте извођаче радова преживели“.

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије

Она је други гувернер са најдужим мандатом у историји Народне банке Србије, одмах након Ђорђа Вајферта, што је само по себи довољан разлог за разговор. За наш недељник је говорила о највећим изазовима са којима се до сада суочавала, као и о затеченом стању у банкарском сектору. Такође, образложила је како је Србија после пандемије, енергетске кризе и глобалног инфлаторног шока добила кредитни рејтинг инвестиционог ранга, а не нову финансијску кризу.

„Мој утицај се огледа у одлуци саопштеној првог дана – да се нећу лажно представљати као гувернер, а препустити да се одлуке о монетарној политици, курсу и управљању девизним резервама доносе на неком другом месту“, рекла је наша саговорница.

Драган Ђилас, изборна листа „Европска Србија“

Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас у разговору за Српски недељник Компас најавио је „Сабљу 2“ и распуштање Безбедносно-информативне агенције по доласку на власт. Чињеницу да Студентска листа није желела да комуницира са опозицијом сматра грешком, али њеним правом, истичући да никада неће престати да верује да је спој младости и искуства најбоља опција за излазак на изборе.

Навео је да се коалиција „Европска Србија“ у кампањи обраћа свима који сматрају да је Србија део Европе и да наши грађани заслужују да имају стандард какав имају грађани земаља ЕУ.

„Европска Србија не обећава мед и млеко, лако решење за све проблеме, али нудимо људе који решавају проблеме и јасан план шта радимо 24 сата после промене власти, седам дана, 30 и 100 дана“, рекао је Ђилас.

Зоран Стојиљковић, професор ФПН у пензији и кандидат на Студентској листи

За наш недељник истакао је да је позив студената велика част и признање сваком професору свесном потребе да се политика и друштво демократизују. Сматра да подршка политичких странака студентима не значи и нестанак са политичке сцене и да се не ради о укидању плурализма већ настојању да се он обнови „реалним, конкурентским програмским основама“.

Студентску листу сматра политички неистрошеном и она, према његовом мишљењу, поседује задивљујућу покретачку енергију и предност позиције најобразованијег дела младе генерације.

„Нема демократије без усправних и самоорганизованих грађана опремљених политичким знањима“, рекао је Стојиљковић.

Милош Вучевић, лидер СНС

Говорио је за наш недељник уочи великог скупа СНС-а у Београду – „Србија, једна породица“. Он је том приликом истакао да је један од најважнијих циљева уједињење, које подразумева поштовање политичких разлика и права на другачије мишљење.

Оценио је да су протести ослабили институције и друштво, али да су СНС додатно хомогенизовали, тврдећи да су блокаде биле део унапред припремљеног сценарија, уз утицај спољних актера. Говорећи о предстојећим изборима, рекао је да странка на чијем се челу налази има шансу за победу, истичући да су ово, по његовом мишљењу, најтежи избори за СНС од 2012. године.

„Мислим да ћемо морати да се привикнемо на то да ћемо увек у Србији имати 5–10% људи који ће да протестују против нечега. Ко се бави политиком, мора то да прихвати“, сматра Вучевић.

Душан Вучићевић током разговора за Српски недељник Компас — Душан Вучићевић

Душан Вучићевић, професор ФПН

Још почетком јуна када смо разговарали, Вучићевић је био уверен да ће предстојећи избори бити компетитивни, односно да се њихов исход неће моћи унапред предвидети, што није био случај на претходним изборима, који су, како каже, од 2014. године па надаље у ствари били избори за мерење рејтинга.

Навео је да на основу података којима располаже нема много неопредељених бирача, да очекује доста високу излазност и да она одговара антирежимским актерима.

„Тешко је стварно замислити да имамо демократске изборе у којима се актери снагом аргумената сучељавају у јавном простору и на слободним медијима. Мислим да ће то морати да сачека неке наредне изборе“, рекао је професор Факултета политичких наука у Београду.

Миленко Јованов, члан Председништва СНС

Сматра да земљу морају да воде људи који имају озбиљне одговоре на тешка и сложена питања и да ти одговори морају да буду много озбиљнији од вожње бицикла. Истиче да је ово први пут у историји вишестраначја у Србији да неко покушава да одређује другим политичким странкама да ли смеју да изађу на изборе и да то, по његовом мишљењу, показује како би „изгледала земља коју би водили блокадери“.

Јованов је истакао да је најважније да, уколико СНС добије поверење грађана на изборима, настави да ради оно што је радио и до сада, али још брже и снажније.

„Свако има право да протестује и изрази свој политички став, али нема право да тиме другима ускраћује право на кретање, образовање, лечење или рад. И то је то“, закључио је наш саговорник.

Милош Јовановић, изборна листа „Аутентична десница“

Председник Нове демократске странке Србије је у разговору за наш недељник рекао да мисли да ће предстојећи избори пре продубити кризу него што ће је решити, јер да би избори били решење они, како каже, морају да буду поштени, демократски и слободни.

Став студентског покрета да не сарађује са осталим опозиционим странкама сматра легитимним, али мисли да није сврсисходан и да неће донети резултат као да су се сви који су за смену режима окупили око једне листе. После избора је спреман да сарађује са студентском листом и проевропском опозицијом, али само ако та сарадња подразумева неку врсту прелазне владе.

„Јер ми не можемо да водимо политику. Они су за чланство у ЕУ, а ми смо против. Неки од њих сматрају да је Сребреница геноцид, а ја кажем да није“, објаснио је Јовановић.

Бобан Стојановић, политиколог

Према његовим речима, студенти су убедљиво најјачи актер на политичкој сцени који може да мобилише стотине хиљада људи и да је све промењено у земљи од када је настао њихов покрет. Очекује веома велику, рекордну излазност, истичући да власт и даље има велику подршку, али да је студентски покрет привукао огроман број бирача који су сада спремни да гласају.

Каже да је неко ко врло води рачуна о томе како дефинише тип политичког режима у Србији и да многи олако износе тезе да је Вучић диктатор, а да је Србија тоталитарна земља.

„Ја сам увек говорио да то није тачно пре свега знајући да не бих био жив да тако нешто изјавим у таквим системима“, каже Стојановић.

Снежана Пауновић, изборна листа „Ивица Дачић – Фактор стабилности!“

У интервјуу за Српски недељник Компас Снежана Пауновић је говорила о томе шта доноси могућност подршке више изборних листа једним потписом и на који начин ће новоформирана Комисија за ревизију контролисати „живи организам“ бирачког списка. Она се, између осталог, осврнула и на оптужбе о изборним манипулацијама, сарадњи са опозицијом и цивилним сектором, али и на техничку спремност државе за изборе.

„Јединствени бирачки списак је наш најјачи адут који осигурава да изборни процес протекне по закону. Ми смо ’чувари’ тог документа и он је технички апсолутно спреман“, рекла је Пауновићева.

Драгослав Павловић, градоначелник Ниша

У разговору за наш недељник истакао је да о напретку Ниша најбоље говоре бројке, односно да је до сада отворено 12 фабрика и да је у току израда седам великих, капиталних пројеката. Наводи да је свестан да има пуно проблема, јер је Ниш велики град и да он и његов тим покушавају да многе ствари поставе на здраве ноге, али да на терену никада не обећава оно што зна да не може да уради.

„Само желим да коначно саслушамо једни друге. Иако размишљамо различито и другачије видимо неке ствари, то не значи да би требало да се мрзимо, то желим да променим. Мржња никоме ништа добро донела није“, истакао је Павловић.

Драгана Бољевић, почасна председница Друштва судија Србије — Драгана Бољевић

Драгана Бољевић, судија Врховног суда и почасна председница Друштва судија

У тренутку када се српско правосуђе суочавало са интензивним законодавним променама и изазовима које је наметнуло усклађивање са европским стандардима разговарали смо са судијом Врховног суда и почасном председницом Друштва судија Драганом Бољевић.

Она је том приликом анализирала домете сарадње са Венецијанском комисијом, отвореност државног врха за критике, али и упозоравала на опасност од „козметичких“ измена које не задиру у суштину проблема.

„Чини ми се да сва правна достигнућа судије понекад узимају здраво за готово. Нигде у свету нема идеалног судског система у нормативном смислу. Али и да га има, и тада би његов квалитет, који се мери степеном поверења грађана, лежао на судијама“, истакла је Бољевић.

Владан Петров, председник Уставног суда

Интервју са професором и председником Уставног суда Владаном Петровим радили смо у периоду актуелне расправе о испуњености препорука Венецијанске комисије у области правосуђа.

Петров је том приликом навео да се процес правосудних реформи непрекидно одвија и да он нигде, чак ни у много стабилнијим демократијама и правним државама, не престаје, већ непрестано подлеже преиспитивању и кориговању које изискује специфичне националне друштвене и правне прилике. Његова кључна порука је била да су за сваку добру реформу неопходни време и стрпљење, али и јаки људи који ће узети на себе „терет“ општег добра.

„Најважније је да реформе које спроводите, не само у области владавине права, него и у свакој другој области, буду резултат највишег могућег консензуса унутар друштва“, сматра Петров.

Цвијетин Миливојевић, политиколог

Са Миливојевићем смо разговарали у време када је тадашњи председник Александар Вучић звао политичке актере на дијалог у тренутку када су тензије у друштву биле на високом нивоу.

Наш саговорник је том приликом истакао да је позив на дијалог упућен са Андрићевог венца стигао касно, истичући да је опозиција пристала да дође на дијалог под Вучићевим условима, то би значило да она пристаје на правила игре председника што, како каже, не би била добра порука њиховим бирачима.

Такође, Миливојевић тврди да делимичну кривицу што није дошло до дијалога са властима дефинитивно сноси и опозиција, посебно она парламентарна.

Имамо ситуацију где се с једне стране траже избори, а с друге стране се бежи од њих јер се чека повољан тренутак за сопствену странку, док друштвена криза траје“, навео је наш саговорник.

Милан Петричковић, професор ФПН

У тренутку пада најважније високошколске институције у земљи на Шангајској листи поставило се питање одговорности за лош резултат.

Петричковић је у разговору за наш недељник пад Универзитета у Београду на Шангајској листи оценио као очекиван исход, наводећи да је кључни циљ блокада био да паралише, девастира и онемогући свакодневни рад и функционисање факултета.

Сматра да је реформа високошколског образовања нужна и да Универзитетима у Србији треба вратити хумани национални предзнак родољубивости.

„Законски треба и прецизирати могућност рада страних универзитета у Србији који би утицали на здрав конкурентски однос и мотивацију за освајање научног кредибилитета“, сматра професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Бојан Вранић, професор ФПН

Резултате локалних избора у десет самоуправа у Србији тумачио је за наш недељник ванредни професор Факултета политичких наука у Београду. Вранић је том приликом истакао да иако су бројке на први поглед јасне, динамика унутар бирачког тела указује на то да улазимо у нову фазу политичког живота. По његовом мишљењу, последњих десет година нисмо имали тако јаку поларизацију у друштву, истичући да се са појавом студентског покрета компетитивност вратила на сцену.

„У Србији постоји једно старо правило: када имате високу поларизацију друштва, имате и високу мобилизацију“, навео је Бојан Вранић.

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар

Главни фокус разговора са Вукадиновићем била је анализа атмосфере у којој би могли да буду организовани парламентарни избори. Истакао је убеђеност у високу излазност и да се само поставља питање да ли ће она бити рекордна. Такође, оценио је да би исход избора у великој мери могли да одлуче неопредељени бирачи, којих је, према његовом мишљењу, у том тренутку било најмање 10–12 одсто.

„У нормалним условима избори могу да донесу макар привремену релаксацију и спуштање политичких и друштвених тензија. Али у ненормалним околностима могу само да још више распламсају страсти и ескалирају сукоб“, сматра Вукадиновић.

Ана Брнабић, изборна листа „Александар Вучић“

Једна од кључних тема интервјуа са Аном Брнабић, у то време председницом Скупштине Србије, било је питање зашто се, и како се трагедије у Србији претварају у политичке алате.

Она је у разговору за наш недељник истакла да су „блокадери“ политизовали сваку трагедију од 2023. године, подсећајући на случај „Рибникар“, за који су у почетку оптуживали власт, да би касније ипак признали да она није имала никакве везе с тим догађајем.

Брнабић се дотакла и ректора Ђокића за кога је рекла да више од годину дана покушава од себе да направи жртву, истичући да мора да схвати да није изнад Устава и закона.

Навела је и да „блокадерски покрет“ као и они који га подржавају нити желе нити их занима јавни дијалог.

„Њихов јавни дискурс је следећи: сви који се не слажу са њима су ’ћацад’, а ’ћацад’ треба јурити, јахати и убијати“, рекла је Брнабић.

Огњен Гогић испред зида гледа у даљину пре разговора за Српки недељник Компас — Огњен Гогић

Огњен Гогић, политиколог

У разговору за наш недељник анализирао је узроке вишемесечне кризе, потребу за дијалогом али и процесе који би након предстојећих избора могли да створе сасвим нову политичку сцену у Србији.

По његовом мишљењу дијалог није једнократан догађај, већ ствар политичке воље која се и тражи и показује делима. Како је истакао, све стране су прихватиле логику поларизације свесне да ће на тај начин најлакше пригрлити своје присталице, међутим, по његовом мишљењу, колатерална штета целог процеса јесте што у јавном простору нема места за дијалог што ће оставити дугорочне последице по друштво.

„Имали смо примере где се студенти називају ’усташама’, а са друге стране и неке интелектуалце који би да ’динстају’ председника, што је потпуно несхватљиво и опасно. Изрази ’ћаци’ и ’блокадери’ најбоље сублимирају ту подељеност у којој живимо“, сматра политиколог.

Владимир Радомировић, уредник портала Пиштаљка — Владимир Радомировић

Владимир Радомировић, „Пиштаљка“

Са уредником портала „Пиштаљка“ разговарали смо у тренутку када су ванредни парламентарни избори још увек били најављивани и када имена на Студентској листи нису била позната.

Он је том приликом навео да је српско друштво у претходном периоду много тога претрпело и да су неке политичке снаге угрозиле право деце на школовање због својих политичких интереса. Сматра да политичка зрелост за признавање изборних резултата постоји само код једне стране, односно код Српске напредне странке која је, по његовом мишљењу, показала хомогеност у последњих годину и по дана, односно да су је протести ојачали.

„Један од разлога зашто је тзв. студентски покрет толико успешан је то што су странке опозиције недовољно активне“, рекао је Радомировић.

Родољуб Шабић, члан Савета РЕМ-а

Повод за разговор са Родољубом Шабићем био је његов повратак у Савет РЕМ-а након оставке, као и избор Стевице Смедеревца за новог председника овог тела.

Према његовим речима, због дугогодишњег лошег управљања поверење у РЕМ је потпуно урушено, али верује да се ситуација мора мењати изнутра. Такође, на поједине критике да својим присуством даје легитимитет компромитованом телу, одговара да је то „флоскула и обична бесмислица“, додајући да га медијски притисци не могу и неће поколебати.

„Нормално друштво не може да функционише без институција и нужно је враћати поверење у њих. Не видим да је то могуће урадити без присуства у њима“, сматра Шабић.

Владимир Гајић, изборна листа „Алтернатива за Србију“

Председник Народне странке Владимир Гајић у разговору за Српски недељник Компас објаснио је по чему се коалиција коју предводи разликује од других политичких опција, шта је разлог његовог евроскептицизма као и коме се обраћа у предизборној кампањи. Залаже се за прекид преговора о придруживању са ЕУ и њихово замрзавање, тренутно напуштање Бриселских споразума и приближавање Србије БРИКС-у.

Говорећи о изборном резултату, рекао је да је тешко проценити, нарочито за странке које се боре за цензус, истичући да је референдумска атмосфера пре свега на страни опозиције.

„Лично процењујем да се након избора неће десити да нека опозициона листа буде тај ’језичак на ваги’ који ће имати пресудну улогу“, сматра Гајић.

Синиша Мали, министар финансија у техничком мандату

У интервјуу за наш лист, министар финансија Синиша Мали говорио је о резултатима економске политике, одговору на глобалне изазове, енергетској сигурности, значају пројекта ЕКСПО, као и о даљим плановима развоја и расту животног стандарда. Мали је, такође, истакао да му је утисак да нема довољно правог, искреног дијалога и спремности за компромис и да га то забрињава. Он је посебно нагласио да нисмо довољно свесни важности добијања инвестиционог кредитног рејтинга, који је, по његовом мишљењу, највећи успех наше земље у последњим деценијама.

„Није то само нека престижна „награда“, то је наша биографија пред инвеститорима“, сматра Синиша Мали.

Дијалог у доба подела: „Компас“ је у 33 броја отворио простор за различите гласове