Сањам дан кад се војска на Косово врати

Уочи најављених октобарских избора наш саговорник говори о условима за смену власти, свом политичком програму и односу према сарадњи са другим опозиционим странкама

Србија се приближава тренутку у којем ће се поново мерити однос снага на политичкој сцени. Као једно од кључних питања намеће се да ли ће октобарски избори допринети смиривању политичких тензија или ће их додатно продубити. О изборима, Косову и Метохији, Европској унији, али и бројним другим темама, разговарали смо са Милошем Јовановићем, председником Новог ДСС-а, који ће на изборе изаћи у коалицији са Покретом обнове Краљевине Србије.

Да ли, према вашем мишљењу, Србија на предстојећим парламентарним изборима добија прилику да изађе из политичке кризе, или ће се она након њих додатно продубити?

Мислим да ће ови избори пре продубити кризу него што ће је решити. Они јесу решење када су земља или друштво у кризи, а ми смо и као држава и као друштво у дубокој кризи. Међутим, да би избори били решење, морају заиста да буду поштени, демократски и слободни.

Ја сам нешто више од четири године забрањен на четири комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом, а на РТС-у сам у просеку једном годишње. У таквој ситуацији не може бити речи о слободним и демократским изборима, јер људи нису у прилици да чују аргументоване ставове који нису режимски. С друге стране имате оне елементе који се виде сада у овим посетама Александра Вучића у кампањи коју води последњих недеља по Србији, где видите грађене који прилазе и говоре да им је обећан посао јер су скупљали капиларне гласове, а нису добили посао. Други каже да је изгубио посао јер није отишао на митиниг. То су све озбиљне повреде изборног права и озбиљни притисци на бираче.

Ако то буде случај, и сада, нисам сигуран да такви избори могу да допринесу решењу. Зато смо ми били става да се направи нека врста техничке, прелазне владе, која би организовала истинске слободне и демократске изборе. Ко добије на таквим изборима први ћу пружити руку, чак и ако то буде ова власт о којој политички мислим све најгоре. И о њима и о човеку који се налази на председничкој функцији.

Говорите о недемократским и неслободним изборима, а са друге стране сте одлучили да на њима учествујете.

Овог пута је то мало другачије. На неки начин је то изнуђена одлука зато што смо ми сматрали да је прелазна влада одлично решење, а део опозиције и опозиционе јавности је захтевао изборе.

Сви они кукају за кластерима. То је кластер политичка елита која убија Србију. Политика, по принципу куд сви Турци ту и мали Мујо, није политика

Причу о изборним условима сматрао сам једином правом и нормалном јер би добро дошла свима, чак и овој власти. За сваког би било добро да је демократска ситуација и демократско стање у земљи. Од тога се одустало преко ноћи и студентски покрет је тражио изборе без промене услова, рекавши да ће и тако победити. Две телевизије где се чује опозициона реч, Н1 и Нова С, у томе су их у потпуности подржале као и више разноразних аналитичара. У тој ситуацији се обесмишљава било какав отпор или бојкот. Принуђени сте да учествујете.

Тема последњег Компасовог округлог стола била је, између осталог, и да ли, у овом тренутку, постоји политичка зрелост да поражена страна после избора призна изборни резултат. Како ви гледате на то?

Питање је мало тенденциозно, јер га постављате кроз категорију зрелости. Мислим да ми као друштво имамо проблем с политичком зрелошћу. Међутим, одусуство зрелости се не тиче признања избора. Мислим да је за признање резултата само потребно: отворена, демократска расправа без притиска на бираче и медијски плурализам. Тога нема. Ова власт је довела земљу у ситуацију потпуне ненормалности која се некако одомаћила. Делује нормално да ви тражите запослење и да заузврат скупљате капиларне гласове. Мислим да то није питање зрелости већ питање, у овим неслободним изборима, до које мере ће бити неслободни.

Поново помињете недемократске и неслободне изборе, али ћете, као и остале опозиционе странке, учествовати на њима. Да ли постоји могућност да, уколико изборни резултат не буде задовољавајући, као разлог за неуспех буду наведени изборни услови, иако се упркос њима изашло на изборе?

Када будете разговарали са представницима студентске листе тај аргумент ће стајати. Највећа одговорност ће бити на њима. Не знам, можда ће опозиција здружена, након избора, имати већину. Да ствар буде јасна, ако неко трчи трку на 100 метара са 50 метара предности и победи, његов резултат је по дефиницији упитан и суштински нелегитиман.

Када сте већ употребили ту спортску метафору, ја никада не бих пристао да се тркам са неким ко има 50 метара предности.

Могу да се сложим са вама, зато сам и хтео прелазну владу. Кажем, када будете у прилици питајте представнике студентске листе, па можда и неке колеге из медија који су, они кажу објективни, ја кажем опозициони, јер мислим да више нема објективних медија у Србији ни на једној страни.

На парламентарним изборима 2023. године колација НАДА је освојила нешто изнад пет одсто гласова. Ком изборном резултату се надате на октобарским изборима?

Више од тога.

ФОТО: Видоје Манојловић

Који изборни резултат би био задовољавајући за вашу странку?

Мене би задовољио 50 одсто плус један глас јер хоћу да преузмем одговорност за вођење ове земље. Не дајући Косово и Метохију, борећи се за националне интересе, а опет не гурајући прст у око великим силама. Није идеја да се ратује. Огроман је то посао и то је посао за више генерација. То је нешто што треба да научимо себе као Србе, да не можемо да меримо националну судбину нашим животима. Ја сам ту да додам један камен са пријатељима и сарадницима. Ви исто. Па ће други камен наши синови, унуци, праунуци. Па можда дођемо до велике Србије. Када кажем велике Србије, мислим у свему: у култури, квалитету живота, образовању, здравственом систему. Што да не и у излазу на море. Нација треба да има амбиције.

Резултат од преко 50 одсто у овом тренутку није реалан, али је наш циљ да имамо више од резултата који смо имали 2022. године.

Оптимиста сам, знам колику енергију имамо. Политички простор је огроман. Нажалост и када је у питању власт и када је у питању највећи део опозиције, праве опозиције, сви су они проевропски оријентисани. Сви они кукају за кластерима. То је кластер политичка елита која убија Србију. Политика, по принципу куд сви Турци ту и мали Мујо, није политика. Нама чланство у Европској унији доноси више штете него користи. Да бисмо постали чланица, морамо да признамо сецесију КиМ, оба противуставна споразума су постала део преговарачког поглавља 35. Морамо да признамо геј бракове, уведемо санкције Русији. Мораћемо, јер је то природа тог ентитета, да прихватамо мигранте и да обојимо овај народ и да постанемо оно што је Француска данас. Што се већ види по улицама Србије. Овде нема никаквог расизма или ксенофобије, то је тако. Ја нећу да нам Дембеле постане српско презиме, као што је постало у Француској, или Сисоко.

Не можемо да меримо националну судбину нашим животима. Ја сам ту да додам један камен са пријатељима и сарадницима. Ви исто. Па ће други камен наши синови, унуци, праунуци

Заиста смо далеко од таквог сценарија тренутно.

Чини вам се. Погледајте Београд пре пет година, а погледајте сада. Видљива је разлика, а то се убрзава.

Исто тако Београд је пун Руса.

И Украјинаца. То је нешто на чему би држава морала озбиљно да ради, да посрби те људе, да асимилује.

Осим ако им Србија и Београд нису успутна станица.

Не мора да буде, то зависи од нас. Уколико овде нађу леп живот, ред, културу. Није битно да ли су они либерали или нису, битна су њихова деца. Битна је наша демографија.

Није исто када дође Сисоко из Супсахарске Африке, а тамо ће бити демографски бум, и када вам дође неко ко се да асимиловати. Да у једној држави која је идеолошки јака, која је потпуно оријентисана, која је утемељена идентитетски, постане део вашег народа као бела, православна породица или елемент. Држава би морала озбиљно да поради на тим људима, као што би морала озбиљно да размисли о томе како се издају боравишне визе, радне дозволе, држављанства. Ми радимо на томе да се то не схвати као дискриминација, да се поспеши повратак наших људи. Зато хоћемо да направимо министарство за дијаспору и повратак. Имамо све разлоге да не будемо чланица ЕУ. Морамо да сарађујемо, али чланство не, не и не.

Шта у пракси значи сарадња са ЕУ, али не и чланство? Са ЕУ имамо око 60 одсто спољнотрговинске размене.

То питање је постало потпуно „мејнстрим“ у Србији: „Ако нећемо тамо, где ћемо?“

Па нећемо нигде, градимо своју државу. Ми ни сада нисмо чланица са ЕУ па сарађујемо са њима и тргујемо.

Да ли би та трговина била у оволикој мери заступљена да стратешки циљ Србије није улазак у ЕУ?

Не само да би била већ мислим да би могла и да се поспеши.

Како?

Тако што се праве трговински споразуми. Као што сада постоји ССП, који није добро испреговаран. Ми нисмо били за то потписивање 2008. године. То је Божа Ђелић са својим пенкалом, па је у одсуству интелигенције и стратешког промишљања рекао да ће га чувати цео живот. Боље да није никада потписивао. Имате барем четири земље које имају односе са ЕУ, а нису чланице. Е сада, може неко да ми каже: „Али ми нисмо ни Швајцарска ни Велика Британија.“ Нисмо, нити су оне Србија.

Да ли мислите да бисмо тај повлашћени статус могли да имамо, а да заузврат ништа не дамо ЕУ?

А шта то треба да им дамо, осим што треба да им дамо КиМ, да им дамо Републику Српску, да им дозволимо геј бракове. То што дајемо је превише.

Став државе јесте да неће у ЕУ по цену признања независности КиМ и увођења санкција Русији.

Али ипак отварамо кластере.

Ниједан калстер нисмо отворили већ четири године.

Али смо зато прихватили француско-немачки споразум. То је међународно правно прихватање. Тај споразум је са све охридским ушао у поглавље 35, на сајту је владе Републике Србије и примењује се на терену. Ја могу да разумем став Чедомира Јовановића и ове проевропске опозиције да кажу да је Косово изгубљено и да идемо у ЕУ. То је легитимно, иако мислим да је погубно за Србе. Јер после Косова долази и Српска. Само чланство мимо КиМ нас води ка цивилизацији која је декадентна и која полако нестаје са историјске позорнице. Ми опет каснимо 40 година у промишљању стратешког окружења. Доста са лажима – и Косово и Европа. Урсула је рекла да је имплицитно признање услов.

Исто тако је јасан став државе да се не призна независност Косова и Метохије.

Али већ је признао имплицитно и на терену се ствари мењају. Пустите мене шта ја причам, осврните се око себе и погледајте ситуацију на северу Косова. Да ли смо сачували Газиводе, као што је Вучић рекао да никад неће дати? Јесу рушене викендице и хотели на Газиводама?

Како бисте се ви понашали да сте власт и да сада треба да решавате проблем КиМ?

Јесмо ли сачували КМ таблице као што је Вучић у парламенту рекао? Србија полако али сигурно ишчезава са КиМ као држава и њене институције. Срби ишчезавају. Ова власт пушта КиМ низ воду правећи оне графите: „Кад се војска на Косово врати.“

Решење је рецимо било 2013. године. Био сам против Бриселског споразума и гласао сам против. Али када је већ усвојено, нема даљих преговора док се та несретна Заједница српских општина не оствари. Имали сте потпис ЕУ, држите их за тај потпис. Што 13 година та Заједница није направљена, која је у склопу косовских сецесионистичких закона. Ја је не волим, али је могла барем да служи за куповину времена.

А ко је крив што ЗСО није формирана?

Они. А ко је крив што смо ми наставили да преговарамо и да им дајемо уступке без формирања ЗСО – Александар Вучић.

А где је у целој причи одговорност Европске уније?

Њихова је одговорност што није дата, а наша је одговорност што и поред тога што није дата наставили смо да преговарамо.

Преговори се не воде скоро три године.

Зато што је завршено са француско-немачким споразумом. О чему да се преговара? Тај споразум каже да су то две једнаке стране. Признаћемо документе, све.

ФОТО: Видоје Манојловић

Питам вас шта данас треба урадити. Да се не бисмо водили накнадном памећу.

Али неко мора да одговара за то, а за противуставни споразум ће одговарати јер то је кривично дело. Сада је ситуација много гора, али треба бранити линије које још постоје а то су здравство и школство. Неко ми је поставио питање да ли ћемо ако дођемо на власт примењивати споразуме. Они су нажалост већ добрим делом примењени, али не могу да их применим јер су противуставни. Треба започети поново борбу на дипломатској позорници за отпризнавање сецесије КиМ, што смо престали да радимо. Јачање српског корпуса. Када правите барикаде, не скидате их јер су вам сломили кичму преко ноћи, пет глупавих дипломата са запада. Па изађете и кажете, 2023. године, да је Србија спремна да прихвати концепт и ради на имплементацији предложеног споразума. Нема тога. Ако држите барикаде држите их док се услови не испуне. Да ли тензија може да се појача? Може. Да ли је то делимично ризично? Јесте. А, како мислите другачије? Да ли рат треба западу? Не треба. Није држава све на сигурно, као што није ни политика, али ово је издаја. Када дижете Мигове 29 да прелећу, не враћате их у Батајницу а да нисте ништа направили.

А шта је требало да направимо у том тренутку?

Нека лете и даље. Ако наоружавате доле људе и шаљете Радојичића. Ја сам био доле на барикадама, видео сам те наоружане људе. Не повлачите их без разлога. Или не почињете ништа.

Помињете споразуме који су прихваћени и које ви не бисте спроводили. Какву бисмо ракцију могли да очекујемо од ЕУ? Да ли би нам претила изолација на међународном плану, санкције?

Не могу санкције јер пет држава чланица ЕУ нису признале независност КиМ. Морате да имате неки политички и правни разлог за санкције колико год овај свет био без правила. Ако нам неко каже бомбардоваћемо вас поново и ако сматрате да је та претња кредибилна, седне државни врх и измери да ли може или не може. Нико није луд да ризикује рат и губитак живота. Да ли стварно мислите да је западу потребна нестабилност на Западном Балакну? Овде може све да почне да гори за три дана и Босна и Македонија. Кажите: „Сачувајте нам здравство и школство, не дамо Шиптарима. То не сме да оде.“ Али ми имамо човека који нити има храбрости а ни вољу да то брани. Имате низ ствари које оваква Србија може да ради. За нас није никаква опција признање КиМ.

Вероватно не постоји политички лидер који би изјавио супротно.

Неће, али то мисле и то раде. А ми то не мислимо и нећемо радити. Не може да се заустави на графиту: „Када се војска на Косово врати.“

Ја сањам тај дан кад се војска на Косово врати. На то имамо право и по резолуцији 1244.

И шта се онда дешава када се војска на Косово врати?

Ослобађа се Косово, односно враћа се у пуни уставно-правни поредак Републике Србије.

Како се ослобађа Косово? Шта бисте урадили са Албанским становништвом које тамо живи, а које је већинско?

Већински је српско и у Републици Српској па су део БиХ. Полако. То је стратегија на дуже стазе, није идеја никог да убијамо, ни да ратујемо. Само вам кажем да по резолуцији 1244 имамо право на повратак одређених српских санга безбедности

Да се вратимо на изборе. Више пута сте истицали да треба изаћи у три опозиционе колоне – студентска листа, проевропска и аутентична десница. Зашто мислите да би три колоне дале бољи резултат од једне?

Ми смо више пута рекли да би било најлогичније да се сви који су за смену режима скупе на једну листу. Шта год ја мислио о тој студентској причи, они су политичка чињеница и ја је прихватам као такву. Чињеница је да нису хтели да разговарају ни са ким. Хтели су своју листу.

Како гледате на тај став да не желе да сарађују са осталим опозиционим странкама?

Легитимно је. Мислим да није сврсисходно и да неће донети онакав резултат као што би донело оно за шта сам ја мислио да је логичније. Али имају право на свој став.

Да ли сте имали контакт са њима?

Два пута сам сео са студентима на њихову молбу, ако могу тако да кажем.

Није било разговора о заједничком наступу на изборима?

Не. Трећи пут су дошли да нас питају да ли постоји опција да ми не изађемо на изборе и ја сам рекао да та опција не постоји.

Дакле, тражили су вам да их подржите, али да не изађете на изборе?

Да. Рекао сам да та опција не постоји. Рекао сам да сматрам да је боље прелазна влада, али да кад су већ тражили изборе, онда идемо на изборе. Та два-три састанка су била врло пристојна и нормална.

То је заправо модел који Зелено леви фронт и ДС подржавају.

Тако је, што је исто њихово легитимно право иако мислим да је то самоубиство те две странке.

Да ли је веће политичко самоубиство да се стане иза студентске листе или да се изађе на изборе али не пређе цензус?

Веће је ово прво. Ако треба да се гине, боље да гинем сопственом акцијом у борби коју ја водим.

Ја нећу да нам Дембеле постане српско презиме, као што је постало у Француској, или Сисоко

У студентској листи не видите конкуренцију у смилу узимња дела гласачког тела?

Не видим.

Да ли се разговарало о томе да десница изађе у једној колони?

Било је тих разговора и 2023. године. Са Милицом Ђурђевић Стаменковски и Бошком Обрадовићем, али они тада нису хтели да се обавежу на смену режима.

А пред ове изборе?

Сада је мање-више иста ситуација. Ви практично имате једну релевантну десничарску странку а то је господин Несторовић и његов покрет. Међутим, он је потпуно јавно и отворено рекао, на чему му хвала, да ће пре подржати мањинску владу Александра Вучића него његову промену. Што за нас није опција.

Уколико после избора сарадња са студентском листом и проевропском опозицијом може да доведе до смене власти, да ли бисте били спремни на њу упркос идеолошким разликама?

Да. Наравно да сарађујемо јер другачије не може да се смени режим. Али исто тако се подразумева да је та сарадња техничка, нека врста прелазне владе, јер ми не можемо да водимо политику. Они су за чланство у ЕУ, а ми смо против. Неки од њих сматрају да је Сребреница геноцид, а ја кажем да није.

Шта се дешава уколико проевропска опозиција или студентска листа не буду желели теџничку владу, неће сарађивати са њима?

Па ако желе да руше Вучића, морају са нама у техничку владу. Ја верујем да они на првом месту желе смену овог режима. Са друге стране, сигурно да би на Западу радије видели владу кластер политичке елите и да се сви они једног дана нађу на заједничком задатку превођења Срба на запад, мимо Новог ДСС-а и аутентичне деснице. Да ово што сада делује као потпуна супротност једног дана буде спојено зарад циља нестанка Срба или десрбизације Србије. Мислим да је то мало извесно, али не кажем да је немогуће. Наша позиција је јасна, за ставове других треба да питате њих.

Кога у то сврставате?

Све осим нас.

Дакле нема компрмиса када је реч о техничкој влади?

Нема компромиса у политици.

Чак и када би то значило да не бисте сменили владајући режим?

Ми не правимо компромис. У супротном смо могли и са Вучићем.