Сет интерних етичких аката

Привредно друштво САВРЕМЕНИ МЕДИЈСКИ СИСТЕМИ ДОО БЕОГРАД, Трг Николе Пашића бр.7а, матични број:21961027 као издавач самосталног електронског издања (уређивачки обликоване интернет странице) СРПСКИ КОМПАС, у складу са чланом 74 ст.1 тач. 11-14 Закона о јавном информисању и медијима доноси дана 13.02.2026.год. следећи:

СЕТ ИНТЕРНИХ ЕТИЧКИХ АКАТА

Уводне одредбе

Медиј – самостално електронско издање (уређивачки обликоване интернет странице) СРПСКИ КОМПАС (у даљем тексту:”Медиј”) се у потпуности придржава свих одредби Кодекса новинара Србије, као и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу (Савет за штампу). Све одредбе ових докумената чине саставни део Интерних етичких аката.

Оснивач(и) (у даљем тексту: “Оснивач”) и главни уредник дужни су да упознају све запослене и спољне сараднике, укључујући и техничко особље уколико је то релевантно, са садржајем Кодекса новинара Србије, Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу и Сета интерних етичких аката медија. Ови документи ће бити доступни, у целини, свим запосленима и сарадницима.

Оснивач се обавезује да ће усвојити протокол којим ће ближе одредити механизме и процедуре произашле из завршних одредби, а које дефинишу гаранције за спровођење Интерних етичких аката.

МЕРЕ И ПРОЦЕДУРЕ ЗА ЗАШТИТУ УРЕЂИВАЧКЕ ПОЛИТИКЕ

Вредносни оквир

Уређивачка политика медија заснована је на вредностима које су дефинисане у Уставу Републике Србије и Закону о јавном информисању и медијима, а који почивају на међународним документима и конвенција, који дефинишу људска права, укључујући и слободу мишљења и изражавања, као што су Универзална декларација о људскима правима и Европска конвенција о људским правима.

Уређивачка политика се заснива на вредностима слободе, односно праву на слободу и безбедност и поштовање приватног и породичног живота, дома и комуникације. Медиј поштује и промовише право на заштиту података о личности, право на слободу мисли, савести и вероисповести, право да свако може да има сопствено мишљење, прима и саопштава информације и идеје без мешања државних органа и без обзира на границе.

Уређивачка политика се заснива на непоклебљивом поштовању права грађана на једнакост пред законима, на борби против дискриминације по сваком основу, било да су у питању пол, род, раса, боја коже, етничко или друштвено порекло, генетске карактеристике, језик, вероисповест или уверење, политичко мишљење, припадност националној мањини, имовно стање, инвалидитет, старосно доба или сексуална оријентација.

Уређивачка политика заснива се на поштовању и промовисању људског достојанства, односно праву на лични, физички и психички интегритет појединца, те забрани мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, као и забрани ропства и принудног рада.

Медиј у свом свакодневном раду, као и у уређивачкој политици, поштује и промовише друштвену солидарност.

Уређивачка политика подразумева поштовање и промовисање концепта владавине права, права на делотворно правно средство и правично суђење, права на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом. Стриктно се држимо заштите претпоставке невиности у извештавању, односно правила да је свако невин док се не докаже његова кривица.

Медиј гарантује да ће грађане информисати истинито, потпуно и благовремено, да ће подстицати дух толеранције, узајамног уважавања, разумевања и сарадње међу свим људима без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет, пол, родни идентитет, сексуалну оријентацију или друго стварно или претпостављено лично својство.

Стриктно се придржавајући јавног интереса, медиј не само да неће користити говор мржње у свом извештавању већ ће да указује и критички се одређује према овој појави, поготово ако она пристиже од носилаца јавних или политичких функција.

У складу са обавезом да буду коректив јавног мњења, медиј ће, у складу са могућностима, адекватно критички реаговати на лажне вести, пропаганду, цензуру, спиновање, манипулисање чињеницама, промоцију псеудонауке и теорија завере, у другим медијима или на друштвеним мрежама, а поготово ако овакви садржаји долазе од носилаца јавних или политичких функција, ко и институција, односно указивати на штетност ових појава.

Оснивач и главни уредник гаранти су интерног плурализма медија и омогућавају унутар њега, а у складу са уређивачком политиком и дефинисаним вредностима, широки спектар мишљења и информација, укључујући и промовисање различитих друштвених, политичких и културних вредности. Нико од запослених и спољних сарадника не може бити санкционисан због изношења другачијег мишљења уколико је оно у складу са вредносним оквиром дефинисаним у овом документу.

Вредносни оквир се односи на све продуковане и пренесене садржаје. Медиј ће настојати да и рекламни садржаји буду усклађени са вредносним оквиром.

Главне смернице

Стриктно се придржавајући јавног интереса, медиј неће објављивати дезинформације и непроверене или искривљене информације, и строго ће правити разлику између, са једне стране, чињеница и, са друге, коментара, претпоставки и нагађања. Ова одредба се односи на све сегменте медијског садржаја, укључујући и текст, делове текста (попут наслова, поднаслова, наднаслова), илустрације, видео садржаје и друге сегменте медијског садржаја.

Уколико се констатује да је због уредничке и новинарске непажње објављена дезинформација и непроверена или информација, она ће – уколико је то могуће – бити одмах по сазнању исправљена у самом тексту који садржи такву информацију, уз видљиву напомену да је дошло до промене садржаја. Уколико то није могуће, исправка ће бити објављена накнадно, у оквиру текста који садржи такву информацију, а свакако на исти начин како је објављена иницијална информација уз – уколико је то прикладно – адекватно извињење корисницима и евентуално оштећенима. Овом смерницом се не дира у право оштећених лица да захтевају одговор на информацију (демантиј) или исправку информације у смислу одредаба Закона о јавном информисању и медијима.

Главни уредник медија, може да одлучи да објави реакцију поводом информације објављене у медију, без обзира да ли су испуњени законом предвиђени услови за објављивање одговора на информацију и/или исправку, ако је то у јавном интересу, односно ако је то неопходно да се грађанима омогући остваривање права на истинито, потпуно и благовремено информисање. Таква реакција се објављује на видљивом месту са јасном назнаком поводом које објављене информације је упућена.

Медиј стриктно поштује право на приватност појединаца, те је за објављивање информација које се тичу приватног живота неопходно обезбедити адекватни правни основ за обраду у смислу прописа који уређују обраду података о личности и Закона о јавном информисању и медијима. Уважавајући чињеницу да јавне личности као лица који играју неку улогу у јавном животу, било у политици, привреди, уметности, друштвеним делатностима, спорту или неким другим областима, а нарочито носиоци јавних и политичких функција, за које постоји оправдани интерес јавности да буду упознати са њиховим активностима, имају сужено право на приватност, па се одређени приватни детаљи из њиховог живота могу објавити ако главни уредник у консултацији са новинаром и редакцијом процени да интерес јавности да се упозна са информацијама које се тичу приватног живота, претеже у односу на приватност конкретног лица у питању. Поштовање права на приватност односи се на све сегменте медијског садржаја, укључујући и фотографије и видео-садржаје.

Новинари су дужни да се приликом прикупљања информација користе часним средствима. Не смеју изворе информација да уцењују, застрашују или на други начин узнемиравају. Медиј неће објављивати/емитовати материјале настале коришћењем скривених камера или тајних уређаја за прислушкивање или снимање комуникације (приватних или мобилних телефонских позива, порука и е-поште). Новинари се неће лажно представљати. Изузеци су могући само ако главни уредник у консултацијама са новинарима и редакцијом процени да интерес јавности да сазна информације претеже у односу на заштиту извора информације, ако се материјал не може добити на други начин. И у тој ситуацији, главни уредник, новинар и редакција су дужни да предузму одговарајуће мере како би заштитиле извор информације. Редакција може да буде искључена у доношењу уколико се то може оправдати природом изузетка.

Приликом извештавања о несрећама и насиљу, медиј ће стриктно избегавати сензационалистички приступ, приступаће теми са емпатијом и дискрецијом, и неће наносити секундарни бол жртвама и њиховим породицама.

Медиј се стриктно придржава права деце и малолетника и води пажњу о њиховом рањивом положају. Малолетници не могу бити снимани нити интервјуисани без дозволе родитеља или старатеља. Медиј ће стриктно избегавати да објављује садржаје којима се повређује право на приватност деце и малолетника без обзира на медијску атрактивност њихових родитеља или старатеља.

Медији неће објављивати имена родбине или пријатеља осумњичених, оптужених и осуђених за кривична дела без њиховог пристанка, осим ако то није истински релеватно за извештавање у складу са јавним интересом, односно ако главни уредник у консултацији са новинарима и редакцијом не процени да интерес јавности да буде упозната са тим информацијама претеже у односу на право на заштиту података о личности. Медиј ће настојати да податке о личности осумњичених лица објављује само у мери у којој је то релевантно за тему о којој се извештава, и у мери у којој интерес јавности да се упозна са информацијом претеже у односу на право на приватност осумњиченог, а нарочито ако се ради о јавној личности, идентитет осумњиченог је већ познат у јавности или постоје други оправдани разлози да се објаве подаци који откривају идентитет.

Оснивачи, главни уредник, новинари и друга лица која учествују у поступку креирања информација ради извештавања, избегаваће да примају поклоне које су у вези са извештавањем. Уколико ипак у специфичним ситуацијама приме поклон вреднији од 20 евра, дужни су да о томе обавесте главног уредника. Уколико главни уредник прими поклон вреднији од 20 евра, дужан је да о томе обавести осниваче и редакцију.

Строго је забрањена трговина информацијама пре објављивања/емитовања, односно остваривање финансијске добити „продајом” информације. Медиј неће објављивати садржаје које имају циљ да донесу ванмедијску финансијску добит оснивачу, члановима редакције и другим запосленима, као и члановима њихових породица.

Новинари имају право и обавезу да штите поверљиве изворе информација. Новинар може да открије поверљиви извор информација главном уреднику, који је обавезан да ову информацију задржи само за себе. Медиј ће неименоване изворе користити само у изнимним случајевима, односно у случају потребе њихове заштите и у случају потребе остваривања јавног интереса. У садржају се корисницима мора објаснити зашто се крије извор на начин да то не угрози његову анонимност.

Медиј неће плаћати изворе информација. Изузетак је могућ уколико се до информације не може доћи на други начин и уколико се процењује да недвосмислено постоји јавни интерес да се та информација објави. Одлуку о изузетку доноси главни уредник у консултацији са оснивачима и новинаром.

Сви чланови редакције и сарадници дужни су да обавесте главног уредника уколико постоји сумња да се налазе у потенцијалном политичком, финансијском или другом сукобу интереса приликом рада на одређеном медијском садржају. Сукоб интереса подразумева да би медијски садржај могао да донесе ванмедијску материјалну или нематеријалну корист члану редакције или његовој родбини или блиским пријатељима. Главни уредник одлучује да ли је заиста у питању сукоб интереса и у складу са тим доноси одлуку о даљем ангажману запосленог у изради медијског садржаја.
Запослени и сарадници неће, без одобрења надређених, јавно износити информације о питањима која се односе на пословање и односе унутар медија.

Медиј у свом раду стриктно се придржава свих законских одредби који се односе на поштовање ауторских права. Запослени/сарадници су дужни да обавесте главног уредника уколико су у свом раду користили туђе ауторско дело, односно уколико постоји сумња у могућност кршења ауторских права.
Медиј ће стриктно избегавати прикривено оглашавање, односно све промотивне маркетиншке садржаје ће видљиво означити, уз визуелно разликовање од других садржаја, поштујући прописе из области оглашавања и друге примењиве документе.

У сваком случају када се медиј одлучио на изузетак позивајући се на јавни интерес, главни уредник је дужан да, у складу са захтевом чланова тима за спровођење овог акта, образложи зашто је процењено да је одлука у складу са јавним интересом и појасни како је она донесена.

Етичке смернице у онлајн-окружењу

Медиј у онлајн-окружењу (сајт и друштвене мреже) неће објављивати садржаје који су настали на начин који мења њихов изворни смисао и контекст.

Дозвољена је накнадна промена садржаја, по одлуци главног уредника, али са видљивом назнаком да се она десила и уз навођење разлога за промену. Антидатирање садржаја није дозвољено. Повлачење садржаја је дозвољено, али такође са видљивом назнаком када је то и зашто учињено.

Медиј на сајту и на друштвеним мрежама неће објављивати наслове и промотивне информације које имају за циљ већу посету одређеном садржају а доводе у заблуду корисника, односно нису у складу са садржајем (тзв. цлицкбаит).

Медиј прецизно и детаљно, на видљивом месту, на сајту и на друштвеним мрежама, појашњава систем и правила модерације садржаја које креирају корисници (коментари), стриктно се придржавајући наведених правила.

Свим онлајн информацијама, укључујући и информације добијене на друштвеним мрежама, новинар приступа у складу са Кодексом новинара Србије, Смерницама за применку Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу и општим смерницама овог акта.

Медиј ће све податке о корисницима у онлајн-сфери прикупљати у складу са законом, и уз претходну сагласност корисника.

У циљу заштите угледа медија, наступи уредника, запослених и сарадника на друштвеним мрежама не смеју драстично да одударају од вредносног оквира медија.

Употреба и развој система вештачке интелигенције (у даљем тексту: “ВИ”) у медију мора да подржава основне вредности Кодекса новинара Србије и Интерног етичког акта медија, укључујући истинитост и тачност, правичност, непристрасност, независност, ненаношење штете, недискриминација, одговорност, поштовање приватности и поверљивости извора.

Главни уредник, у консултацији са оснивачем и редакцијом, одобрава употребу система вештачке интелигенције у раду медија. Он одобрава да се “ВИ” користи, у складу са потребама, за креирање садржаја, позадински рад (нпр. претварање текста у аудио-форму, транскрипција, аутоматизација истраживања…) или за мерење публике и њене интеракције. Новинар је дужан да обавести главног уредника о спрецифичним коришћењима “ВИ” и да од њега за то добије одобрење.

Уколико се системи “ВИ” користи у раду, медиј ће предузети мере да обезбеди, у складу са могућностима, довољан ниво “ВИ” писмености својих запослених и других сарадника, узимајући у обзир њихово техничко знање, искуство, образовање, обуку и контекст у којем ће се системи “ВИ” користити.
Доношење одлука мора бити контролисано од стране човека, а не вештачке интелигенције, и у случају дугорочних стратегија и када је у питању дневна уређивачка политика.

Употреба “ВИ” мора да буде транспарентна, односно на видљивом месту мора бити прецизно наведено који део садржаја је креиран уз помоћ “ВИ”, која платформа “ВИ” је коришћена и зашто је то било потребно. И сви други случајеви употребе “ВИ” (као што је рецимо интеракција са публиком, коришћење цхат-ботова, виртуелних асистената, алгоритамска модерација коментара…) морају бити транспарентни, односно јасно назначени.

МЕРЕ И ПРОЦЕДУРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ СИГУРНОГ ОКРУЖЕЊА ЗА НОВИНАРЕ И МЕДИЈСКЕ РАДНИКЕ

Опште одредбе

Оснивачи и и главни уредник се обавезују да током рада посебну пажњу посвете безбедности новинара и сарадника, а новинари и сарадници су дужни да оснивачима и главном уреднику пријаве сваки случај конкретног или потенцијалног угрожавања безбедности, укључујући и информациону безбедност.

Архивирање

Оснивачи и главни уредник, заједно са угроженим новинарима и сарадницима, прикупљају и архивирају све доказе/елементе угрожавања безбедности ради формирања кривичне пријаве и/или судског поступка.

Едукација радно ангажованог лица

Оснивачи и главни уредник су обавезни да обезбеде едукацију новинара и сарадника о ризицима новинарске професије, начинима и механизмима заштите безбедности, укључујући и безбедносне ризике у “онлајн” простору. Едукација се обезбеђује учешћем на тематским едукативним тренинзима, или обуком унутар редакције у сарадњи са новинарским и медијским удружењима, односно Сталном радном групом за безбедност новинара. Приликом запошљавања, односно ангажовања нових сарадника, главни уредник је дужан да га обавести о безбедносним ризицима и представи начине и механизме заштите.

Пријављивање угрожавања безбедности

Све случајеве угрожавања безбедности главни уредник је дужан да пријави надлежним органима, кроз систем контакт тачака које постоје у МУП-у и у Тужилаштву у оквиру функционисања Сталне радне групе за безбедност новинара, као и новинарским и медијским удружењима.

Принцип солидарности

Уколико се процени да обавештавање јавности не представља додатни ризик за угрожене, медиј ће обавестити и друге медије о нападу, уз позивање на принцип солидарности, односно молбу да обавесте јавност о конкретном случају. Такође, поштујући принцип солидарности, медиј ће извештавати и о случајевима угрожавања сигурности новинара и сарадника других редакција.

Процена нивоа угрожености

Оснивачи, уредник и чланови редакције дужни су да поводом сваког случаја угрожавања безбедности одрже заједнички састанак и процене ниво угрожености редакције, новинара или сарадника. Уколико се процени да је у питању висок ниво угрожености, медиј је дужан да у сарадњи са новинарским и медијским асоцијацијама, другим релевантним организацијама цивилног друштва и надлежним органима, предузме адекватне мере заштите.

Механизми самозаштите

Медиј ће редовно позивати надлежне органе на ефикасну и адекватну реакцију на угрожену безбедност новинара, која подразумева брзо покретање поступка и адекватно кажњавање починилаца. Позиваће и представнике власти да се суздрже од активности које за резултат могу имати угрожавање сигурности новинара. Такође, информисаће јавност о значају заштите новинара и медија као чувара демократије.

Напади путем друштвених мрежа

Уколико је напад, односно претња, извршена путем друштвених мрежа, медиј ће, у договору са угроженим новинаром и сарадником, пријавити случај и конкретној друштвеној мрежи на начин предвиђен протоколом те друштвене мреже.

Психолошка подршка

Уколико се процени да је то неопходно, медиј ће организовати психолошку подршку угроженимм члановима колектива, у сарадњи са новинарским и медијским удружењима, као и са релевантним удружењима цивилног друштва.

МЕРЕ И ПРОЦЕДУРЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ У МЕДИЈУ

Поштовање концепта родне равноправности

Уређивачка политика се заснива на највишем степену поштовања и промовисања родне равноправности и адекватној заступљености жена у медијским садржајима, а у складу са редакцијским стандардима који подразумевају уважавање културе људских права.

Кадровска политка

Кадровска политика медија у потпуности се заснива на концепту родне равноправности, укључујући и позиције уредника и друга руководећа места.

Родно осетљив језик

У извештавању медији ће користити родно осетљив језик у складу са препорукама и приручницима за употребу родно осетљивог језика у јавном говору које су објавиле надлежне институције (Координационо тело за родну равноправност Владе Србије, Заштитник грађана и Повереник за равноправност). Оснивач и главни уредник је дужан да омогући приступ овим садржајима.

Забрана дискриминације и сексизма

У извештавању медиј ће у потпуности избегавати родно засноване стереотипе, дискриминаторни говор према женама, сексизам и сензационализам. Ови говори, односно приступи у медију се могу појавити једино ако су предмет критике и указивања на негативне друштвене тенденције.

Родна равноправност у огласима и рекламама

Медиј неће објављивати огласе и рекламе које у себи садрже родно засноване стереотипе и дискриминаторни говор према женама, сексизам и сензационализам који угрожава родну равноправност.

Промовисање родних права

У извештавању медиј ће промовисати достигнућа и стваралаштво жена, поготово невидљивих и рањивих категорија жена, уз употребу највиших професионалних стандарда, објективно, уважавајући индивидуалност и избегавајући патернализам, сажаљење и непримерено величање. У случају појаве комплексних питања о начину извештавања ради саветовања биће контактиране институције и удружења који се баве родном равноправношћу.

Забрана сензационализма и секундарне виктимизације

Са посебном пажњом медиј приступа извештавању о случајевима насиља у породици и унутар партнерских односа, стриктно избегавајући сензационализам и секундарну виктимизирацију жртава насиља.

Омалажавајуће приказивање

Медиј неће објављивати омаловажавајуће визуелно приказивање жена као објеката сексуалне жеље.

Едукација

Оснивачи и уредници константно ће подстицати запослене и спољне сараднике да похађају едукативне програме на којима ће стицати знања и вештине које се односе на родну равноправност и извештавање о положају жена. По потреби, у оквиру редакције организоваћемо тематске тренинге у сарадњи са институцијама и удружењима који се баве подстицањем родне равноправности.

Усклађивање пословних и приватних особа

Оснивачи и уредници ће са посебном пажњом омогућити свим запосленима, са посебним акцентом на жене, услове рада који обезбеђују усклађивање пословних обавеза са приватним.

МЕРЕ И ПРОЦЕДУРЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Промоција равноправности

Уређивачка политика се заснива на највишем степену поштовања и промовисања права особа са инвалидитетом, њиховој равноправности и адекватној заступљености у медијским садржајима, а у складу са редакцијским стандардима који подразумевају уважавање културе људских права.

Савезништво са особама са инвалидитетом

У свакодневном раду демонстрираћемо савезништво са особама са инвалидитетом, подстицаћемо позитивне промене у ставовима о инвалидности и подржаваћемо политике и акције које подразумевају њихову друштвену инклузивност. Истовремено, указиваћемо на њихову дискриминацију и неравноправност, уз јасан критички став према овим појавама.

Едукација

Подстицаћемо запослене и спољне сараднике да похађају едукативне програме на којима ће стицати знања и вештине које се односе на положај особа са инвалидитетом и извештавање о њима. По потреби, у оквиру редакције организоваћемо тематске тренинге у сарадњи са институцијама и удружењима који се баве заштитом и правима особа са инвалидитетом.

Начин извештавања особа са инвалидитетом

У извештавању о особама са инвалидитетом медији користи стандардизован језик и у потпуност избегава пежоративне и архаичне изразе којима се наглашавају медицински аспекти инвалидности. У извештајима не сме бити нити понижавајућег, нити сажаљевајућег, нити величајућег става према особама са инвалидитетом. О њима ћемо извештавати објективно, уз поштовање индивидуалности. Они ни у ком погледу нису „мање вредни” чланови друштва.

Особе са инвалидитетом као субјекти

Омогућаваћемо особама са инвалидитетом да у што већем броју случајева буду субјекти медијских прилога, односно да говоре о позитивним и негативним искуствима које доживљавају у својим животима, са циљем да у што већој мери сензибилишемо грађане за могућности и ограничења особа са инвалидитетом.

Сарадња са институцијама и стручним удружењима

У случају да се приликом извештавања о особама са инвалидитетом појаве комплексна питања које се не могу решити унутар редакције, консултоваћемо институције и стручна удружења који се баве заштитом и правима особа са инвалидитетом.

Запошљавање особа са инвалидитетом

Особе са инвалидитетом биће потпуно равноправне и када је реч о запошљавању и ангажовању, и када је реч о условима рада у редакцији.

Адекватна заступљеност

У укупном корпусу медијских прилога обезбедићемо адекватну присутност особа са инвалидитетом, односно темама које се односе на њихов положај и права. Дужност је главног уредника да на редовном састанку тима који се бави спровођењем Интерног етичког акта обавести чланове о броју и конфигурацији тематских прилога о особама са инвалидитетом сачињеним у периоду између два састанка.

Доступност садржаја

У складу са могућностима, наше медијске услуге или делове наших медијских услуга пружаћемо на начин да буду подједнако доступни и особама са инвалидитетом. Дужност је главног уредника да на редовном састанку тима који се бави спровођењем Интерног етичког акта обавести чланове шта је по овом питању учињено у периоду између два састанка.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Гаранције за спровођење сета интерних аката

Интерни етички акт биће доступан јавности, објављен на порталу медија, на видљивом и доступном месту. Поједини делови могу, према одлуци оснивача и уредника, бити затамњени, али само подусловом да доступност тих сегмената акта може угрозити пословне тајне оснивача/медија или неповољно утицати на безбедност новинара и других сарадника.

На начин спровођења акта пријаву могу подносити чланови редакције, запослени и новинари-сарадници, представници невладиног сектора, као и читаоци/слушаоци/гледаоци. Пријава се подноси главном уреднику у писаној форми на начин који је на порталу прецизно дефинисан. Пријава мора садржати информацију о конкретним медијским садржајима или другим поступцима које по мишљењу подносилаца нису у складу са конкретним одредбама акта, као и образложење.

Медиј ће формирати четворочлано тело које ће процењивати спровођење акта у периоду између два састанка. Тело ће бити састављено од представника оснивача медија, члана редакције (не главни и одговорни уредник), представника цивилног сектора и делегираног представника струковног новинарског или медијског удружења. Састанак тела одржаваће се минимум једном годишње, а по потреби и чешће. Записник са састанка биће доступан јавности.

Главни уредник ће присуствовати састанку и поднеће извештај о спровођењу интерног акта у претходном периоду, као и о евентуалним пристиглим пријавама. Главни уредник је дужан да у свом раду уважи ставове тела за спровођење Интерног етичког акта.

Интерни етички акт је могуће мењати у складу са променама у друштвеном и технолошком окружењу, али за његове измене потребно је уважити мишљење запослених и сарадника, као и чланова тела за његово спровођење.

САВРЕМЕНИ МЕДИЈСКИ СИСТЕМ ДОО БЕОГРАД
Сања Пурић, директор