Продуцент филма Сретење Макса Ћатовић о најзахтевнијем историјском спектаклу који је Србија снимила, зашто су Мађари морали да уче нашу екипу како се снимају битке и због чега верује да овакви филмови трају много дуже од времена на биоскопском репертоару
Продуценти мало када говоре о себи. Њихов посао је да се побрину да све функционише, а када се светла у биоскопу упале после премијере, публика углавном памти глумце и редитеља.
Сретење Предрага Гаге Антонијевића један је од оних филмова који подједнако важну улогу дају и уметности и продукцији. Зато је занимљиво чути човека чији је посао био да се све оно што је редитељ замислио заиста и догоди.
Макса Ћатовић је један од људи који су деценијама организовали највеће концерте, фестивале и филмске продукције у региону. Зато када каже да се овакав филм код нас никада није снимао, вреди пажљиво саслушати зашто.
Рекао си у необавезном разговору да се овакав филм код нас никада није снимао. Шта га чини толико другачијим?
– Управо време у којем се радња дешава. Код нас су снимани велики филмови, велике стране продукције, партизански спектакли… Али то су углавном били филмови у којима имате униформе, тенкове, топове, експлозије.
Овде је све другачије. Никада код нас није сниман филм у којем сваки статиста има комплетан костим из тог периода. Већи део костима изнајмили смо у Шпанији, нешто у Италији, а много тога морали смо да произведемо посебно за овај филм. Кубуре, опасаче, делове опреме… То људи не виде, али управо то прави разлику.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 23. јула, можете да прочитате цео текст "Велики филмови не настају од пара већ од знања"
