Развојни потенцијали EXPO 2027

Директор Експо 2027 за Српски недељник Компас гвоори о највећим изазовима организације једног од најсложенијих међународних пројеката које је Србија икада преузела и наслеђу које би требало да остане дуго након затварања капија изложбе

За мање од годину дана Београд ће постати место на којем ће се, макар на 93 дана, окупити готово цео свет. Оно што ће тада изгледати као велики спектакл, данас је свакодневни посао хиљада људи који раде на једном од најсложенијих међународних пројеката које је Србија икада организовала.

Јавност види градилишта, макете будућих објеката и списак држава, који из дана у дан постаје све дужи. Али много је занимљивије оно што се не види на први поглед – како у ствари изгледа организовати догађај који окупља више од 140 држава и међународних организација, ускладити безброј рокова и повезати људе, институције и процесе који морају да функционишу као савршена машина.

О томе смо разговарали са Данилом Јеринићем, директором предузећа Експо 2027. Не само о изложби, која ће трајати 93 дана, већ и о пројекту чији ће се прави домети мерити годинама. Јер када се затворе капије Експа и последњи посетилац напусти Београд, тек тад ће почети да се види колико је овај догађај заиста променио Србију.

Већ неколико година слушамо о Експу, али утисак је да многи и даље мисле да је то само велика изложба. Шта је највећа заблуда коју људи имају о Експу?

Имајући у виду да се Експо, као међународна изложба, први пут организује у региону Западног Балкана, већини наших грађана и даље је тешко да визуализује о каквом пројекту се, заправо, ради. Колико је Експо комплексан, не само када је реч о његовој инфраструктури и програму који ће се одигравати већ и по својим развојним потенцијалима кроз будућност. Експо није догађај који траје 93 дана и након тога се завршава. То је платформа која окупља свет око заједничких тема, отвара простор за нове инвестиције, пословна партнерства, размену знања и технологија, али и прилика да једна земља покаже своје капацитете и визију будућности. Експо 2027 је прилика да Србију представимо као модерну, иновативну земљу, способну да организује један од најсложенијих међународних догађаја на свету.

Када сте први пут ушли у овај пројекат, шта вас је лично највише изненадило? Шта нисте очекивали да ће бити толико сложено?

Експо 2027 представља највећи инфраструктурни и организациони пројекат у овом делу Европе. Са тренутно 140 потврђених међународних учесника, то ће бити и највећи у свету међународни догађај наредне године. Када је реч о изградњи инфраструктуре, Ескпо у себи преплиће све привредне гране, од грађевинарства, до развоја туризма, угоститељства до унапређења производње у свим областима. Експо једноставно „гура“ економију једне земље напред у свим њеним доменима.

Стално понављамо да успех Експа нећемо мерити само бројем посетилаца, већ и оним што остаје после њега

Са друге стране, Ескпо је прилика за „меку“ дипломатију, јер представља бизнис платформу која ће свим земљама учесницама понудити прилику да покажу своје потенцијале и изграде нова партнерства за будућност. А оно што ће грађанима бити најзанимљивије јесте програм који ће видети и доживети. Замислите само пут око света на једном месту. И то у Србији. Током 93 дана, више од 135 земаља са свих меридијана представиће свој културни идентитет и програм кроз тему „Игра(ј) за човечанство: спорт и музика за све“. Поред програма у павиљонима међународних учесника, очекује нас још 8.000 догађаја из области спорта, музике, филма, образовања, забаве, бизниса и иновација.

Кад све то погледате, онда вам је јасно о колико комплексном пројекту се ради и колико рокова, процедура, логистичких и сваких других захтева је потребно испунити.

Оно што је за мене изненађење јесте сложност овог пројекта, у оквиру којег постоји јако велики број институција које паралелно морају да раде на пројекту, затим усаглашавање са комплетном регулативом Bureau International des Expositions (Међународни биро за изложбе), и паралелно координисање не само институција, већ и извођача на терену и свих компанијама укључених у целокупан процес реализације пројекта. То су свакодневни изазови, јер ми до сада у Србији нисмо имали прилику да се сусретемо са овако сложеним пројектом, који захтева прецизну координацију веома великог броја учесника.

ФОТО: Ekspo 2027

Људи виде потписивање уговора са државама и макете будућих објеката. Шта се заправо дешава иза кулиса? Како изгледа један обичан радни дан директора компаније Експо 2027?

Оно што јавност најчешће види јесу потписани споразуми, радови на терену, презентације будућег комплекса или доласци страних делегација. Међутим, иза свега тога налази се огроман систем координације који функционише сваког дана. Припреме за Експо не почињу годину дана пред отварање. Оне почињу много раније, од кандидатуре и међународних преговора, преко планирања инфраструктуре, сарадње са државама учесницама и међународним организацијама, до развоја програма, логистике, безбедносних и дигиталних решења.

Један радни дан ми се, углавном, састоји од великог броја састанака, праћења извештаја са градилишта и сарадње са земљама учесницама, али и свих оних извештаја и информација који нам стижу од министарстава и других партнера. Тренутно смо у зениту планирања програма, јер грађанима већ на јесен желимо да представимо шта је то што их очекује од 15. маја наредне године. Веома важан део свакодневног посла чине и разговори са привредницима, инвеститорима, медијима, академском заједницом и свима који желе да разумеју шта Експо 2027 доноси Србији.

Ми не организујемо само догађај који ће трајати 93 дана, ми креирамо будућност за генерације пред нама. Зато је важно да сви схватимо да није само Влада Републике Србије или Експо 2027, као фирма, домаћин изложбе. Сви заједно, који живимо у Србији, јесмо домаћини

Зато мој радни дан најчешће изгледа као непрекидно повезивање људи и процеса. Јер када имате мање од годину дана до отварања капија Експа, координација међу свима који учествују у реализацији овог пројекта представља велики изазов.

Иза свега што већ данас видите и онога што ћете тек видети, стоји један диван тим преданих и вредних људи. Поносан сам што имам прилику да радим са свима њима и што сви заједно стварамо нову, модерну и још лепшу слику наше земље, коју ће видети цео свет.

До сада је учешће потврдило 140 међународних учесника. Колико се разликују захтеви великих сила од захтева мањих земаља? Да ли постоје разлике које посетиоци никада неће приметити?

До сада је учешће на Експу 2027 Београд потврдило 135 држава и пет међународних организација, што је доста више него што је имала претходна специјализована изложба 2017. године у Астани. То говори о поверењу које Србија данас ужива као домаћин оваквог догађаја. За нас као домаћина сви међународни учесници су једнако важни, без обзира на то да ли се ради о некој великог богатој земљи, или држави која долази из мање развијеног дела света. Желимо да свакоме од њих пружимо сву потребну организациону помоћ и гостопримство. Са друге стране, свака земља има своје приоритете и наша је обавеза да свакој омогућимо да се представи на најбољи могући начин. Још увек смо, када су у питању учесници, у фази планирања техничких детаља, те се у том смислу захтеви међу земљама не разликују. Видећемо када програм дође на ред, да ли ће бити неких специфичних захтева према нама.

Да ли вас је нека држава или делегација до сада искрено изненадила – начином на који се припрема, идејом коју доноси или ентузијазмом?

Апсолутно. То је, заправо, један од најлепших делова овог посла. Када разговарате са представницима земаља учесница схватите колико је свет различит, али и колико су свима заједничке жеља за сарадњом и потреба да представе оно најбоље што имају.

Неке делегације изненаде брзином припрема, друге креативношћу својих концепата, а неке ентузијазмом са којим приступају Експу. Јако смо задовољни прогресом и активностима које имају, на пример Италија, Шпанија, Немачка, Словачка, Русија, као и Кина, Америка и Јапан, али и многе друге земље. Све оне имају одговорне, вредне и врло посвећене тимове.

Посебно ми је драго што велико интересовање не долази само од највећих и економски најмоћнијих земаља, већ и од држава које у Београду виде прилику да представе своју културу, иновације, привреду и потенцијале. То говори о томе колико је Експо 2027 значајна међународна платформа, али и да је Србија успела да изгради поверење као домаћин.

После обиласка бројних светских Експо изложби, шта сте закључили да Србија мора да уради боље од својих претходника?

Сваки Експо остави нешто по чему се памти. Астана је остала упамћена по снажном фокусу на енергију, Дубаи по импресивној продукцији и глобалној видљивости, док Осака ставља акценат на искуство посетилаца и визију будућег друштва. Наш циљ није да било кога копирамо, већ да направимо Експо који ће имати свој идентитет. Желимо да посетиоци из Београда понесу утисак да су били на светском догађају који је истовремено био топао, добро организован и близак људима. Једнако је важно и да земље учеснице осете да су добиле поузданог партнера, а да Србија после 2027. године има конкретне користи од свега што је изграђено.

Зато стално понављамо да успех Експа нећемо мерити само бројем посетилаца, већ и оним што остаје после њега. Нови Београдски сајам, Музеј Експо 2027, Аудиторијум, Центар компетенција за иновације и креативност, Национални центар за промоцију спорта и физичке активности, нови резиденцијални комплекс од 1.500 станове, нова железничка траса: Центар–Експо–Аеродром Никола Тесла, нове аутобуске линије, јавне површине и бројни други садржаји биће део тог наслеђа… А сви објекти који буду модуларног карактера биће претворени у нове школе, вртиће, спортске објекте широм Србије. То је, по мом мишљењу, права мера успеха.

Поред наведеног, посетиоци Експа 2027 ће имати јединствену прилику да виде и демо-летове летећег таксија, што ће представљати један велики печат наше специјализоване изложбе, посебно ако узмемо у обзир чињеницу да ће бити првин пут приказани у Европи до сада.

Са друге стране имамо велику одговорност, јер од 2015. године ово је први Експо у Европи. На нама је да Европу поново у најбољем светлу вратимо на мапу великих догађаја када је Експо у питању, имајући у виду да је Ријад следећи домаћин, а да ће се Америка вероватно кандидовати за Експо 2035. године. Када погледате уназад , имали смо Експо у Дубаију, Осаки, следећи у Ријаду, све различити културни и друштвени идентитети. Зато је сада права прилика да, као представници једне европске културне баштине, прикажемо наш регион и целу Европу у најбољем могућем светлу 2027. године.

Колико често погледате календар и помислите да време лети?

Време између две године, 500 дана и годину дана до Експа, изгледало је као да су биле секунде, а не дани. Када радите на пројекту оваквих размера, време добије неку потпуно другу димензију. Док већина људи гледа календар по месецима, ми га посматрамо кроз рокове, фазе изградње, доласке делегација и припреме које се одвијају паралелно. Некада вам се чини да је 2027. година далеко, а онда погледате шта је све потребно урадити и схватите да је практично већ сутра. С друге стране, баш тај осећај вас држи фокусираним. Сваког дана морате да направите корак који ће вас приближити циљу.

Шта данас представља највећи изазов, грађевински радови, логистика, координација са државама или нешто сасвим четврто што јавност уопште не види?

Све што сте навели јесте изазов, али битно је да се рокови испуњавају, и да се све реализује по предвиђеној динамици.  Док се на једној страни гради инфраструктура, на другој се припремају павиљони, развијају дигиталне платформе, организују пословни програми, планирају безбедносни системи, транспорт, смештај и искуство милиона посетилаца.

Ако само један сегмент касни, то се одражава на све остале. Зато је наш највећи задатак да сви ти различити механизми функционишу као један организам. Када 15. маја 2027. године први посетилац уђе на Експо, желимо да све делује једноставно, природно и беспрекорно организовано.

ЕКСПО ПЛЕЈМЕЈКЕРС 

Више од 7.000 људи већ се пријавило за програм „Експо Плејмејкерс“. Да ли вас је толико интересовање изненадило?
     Волонтери су увек били заштитна лица великих међународних догађаја. Они су први које ће посетиоци срести када дођу у Београд и управо зато имају огромну улогу у томе какав ће утисак Србија оставити на свет. Волонтерску платформу „Експо Плејмејкерс“ покренули смо у мају ове године и веома сам задовољан како пријаве напредују. За релативно кратко време стигло је више од 7.000 пријава из Србије и иностранства, што показује колико људи желе да буду део овог догађаја. Наш циљ је да кроз програм окупимо 20.000 волонтера. Током 93 дана трајања изложбе биће ангажовано око 2.500 волонтера дневно, који ће се смењивати у ротацијама на сваких 15 дана. То је један од највећих волонтерских програма икада организованих у Србији. Али за мене су бројеви само један део приче.
     Оно што је још важније јесте да ће хиљаде младих људи кроз овај програм стећи искуство у међународном окружењу, усавршити језичке, организационе и комуникационе вештине и упознати људе из целог света. Многима ће то бити прво велико професионално искуство, а сигуран сам да ће управо те везе, знања и успомене бити једно од најлепших наслеђа Експа 2027. И то је порука коју желимо да пошаљемо да Експо није само место где се представља Србија, већ и место где наши људи стичу искуства која ће им остати за цео живот.

Постоји ли тренутак током припрема када сте помислили: „Добро, ово заиста постаје стварност?“

Пре нешто више од три године (21. јуна 2023) Србија је изабрана за домаћина специјализоване изложбе Експо 2027 Београд. Тада смо победили Америку, Аргентину, Шпанију и Тајланд, изборивши се са домаћина једне од најпрестижнијих међународних изложби на свету. Од тог тренутка, сви смо постали свесни да наши планови нису само слова на папиру, већ да их је потребно преточити у конкретна дела. А онда када из темеља крену да ничу први објекти, када за само неколико месеци своје учешће потврди више од стотину земаља, када крену прва извештавања о напретку пред члановима Међународног бироа за изложбе у Паризу, схватите да да више нема повратка, да је све реалност, да сваким даном морате да дате један део себе више како бисте испунили све оно што се од вас, како организатора и земље домаћина, очекује до почетка изложбе.

Узимајући у обзир да сам већ био део једног великог пројекта, а то је Београд на води, врло добро сам разумео шта је оно што нас очекује када је Експо 2027 у питању и које су то све његове фазе, од тренутка када се нешто одлучује да се гради, преко фазе када се све ставља на папир и планира, до момента када почиње реализација. Од првог дана био сам врло свестан да ће се овај пројекат догодити.

ФОТО: EXPO2027/Dragan Kujundzic

Често се говори о новим зградама и инфраструктури. Да ли мислите да ће највеће наслеђе ЕКСПО-а заправо бити нешто што не може да се фотографише?

Зграде, путеви и инфраструктура су важни, јер остају генерацијама, али верујем да ће највећа вредност Експа бити оно што ће Србија валoризовати у годинама након Експа. Даћу вам један пример. Нови Београдски сајам у Сурчину, који ће остати након Експа, већ од 2028. године отвориће врата да се Србија кандидује за домаћина нових великих догађаја, за које до сада није имала потребне капацитете. То у пракси значи – нове инвестиције, нова радна места, додатни развој туризма, сектора услуга итд. Са друге стране, током саме изложбе компаније из Србије ће неспорно имати прилику да остваре нове пословне контакте и уговоре конкретне облике сарадње и пронађу нова тржишта за своје производе у будућности. Експо ће бити велика прилика и за развој креативних индустрија, туристичких потенцијала и посебно сектора иновација.

Желимо да посетиоци из Београда понесу утисак да су били на светском догађају који је истовремено био топао, добро организован и близак људима

Ми данас не организујемо само догађај, који ће трајати 93 дана, ми креирамо будућност за генерације пред нама. Зато је важно да сви схватимо да није само Влада Републике Србије или Експо 2027, као фирма, домаћин изложбе. Сви заједно, који живимо у Србији, јесмо домаћини! На нама је задатак да дочекамо све госте раширених руку и да наставимо ребрендирање наше земље. Да се сви који буду дошли у Србију, врате кући са лепим утисцима и да се опет једног дана врате у нашу земљу, поново је посете, и да шире добар глас о Србији, као поносном домаћину једног огромног међународног догађаја, али која је поносна на своју историју и спремно дочекује будућност.

Када последњи посетилац напусти Београд, по чему бисте волели да Србија остане у његовом сећању?

Овај део Европе, тј. регион Западног Балкана, и даље се памти по Зимским олимпијским играма у Сарајеву, на којима је учествовало скоро педесет земаља. То је био један велики догађај који је несумњиво остао упамћен међу свим генерацијама. Зато бих волео да се за десет или двадесет година о Експу 2027 говори као о тренутку после ког су наши људи заиста осетили да је нешто велико урађено због њих, а не поред њих. Да то не буде успомена на три месеца програма и лепих слика, већ део историје наше земље, који је Србију на међународној мапи позиционирао као државу која је своје руке отворила свету, била добар домаћин и створила прилике за будућа поколења.

Шта сте током рада на Експу научили о Србији, а нисте знали пре него што сте преузели овај посао?

Србија има много већи капацитет и потенцијал него што то понекад сами себи желимо да признамо или уопште да смо упознати са њима. Током свих ових месеци рада на организацији Експа, у непосредном разговору са људима из различитих институција, компанија, универзитета, видите колико знања, талента и професионализма постоји у овој земљи. Схватите колико је Србија лепа и богата, и колико тога фантастичног има да пружи и покаже целом свету, било да се ради о традиционалном гостопримству, културном идентитету, туристичким или привредним потенцијалимa, иновацијама и модерним технологијама. Балкан je увек био суочен са разним изазовима у прошлости, а Експо је тренутак када читав наш регион треба да погледа у будућност и искористи ову прилику која се можда само једном пружа.