Пријатељство које премошћује океане

Поводом Дана независности Бразила, Њена Екселенција Марија Клара де Абреу Рада, амбасадорка Савезне Републике Бразил у Републици Србији, говори за наш недељник о традицији, економској сарадњи и заједничкој будућности

Бразил чврсто верује у дипломатију и мирно решавање спорова. У тренутном међународном окружењу, у ком поларизација расте, очување простора за дијалог постало је још важније. Да постоји значајан простор за сарадњу са Србијом у мултилатералним форумима, у интервјуу потврђује  Њена екселенција Марија Клара де Абреу Рада, амбасадорка Савезне Републике Бразил у Републици Србији.

Ваша екселенцијо, у име редакције Српског недељника Компас и наших читалаца, упућујем вам најсрдачније честитке поводом Националног празника Бразила. Како Бразил данас слави своју независност и који су кључни приоритети ваше земље у тренутку када обележава овај важан јубилеј?

Бразил свој Дан независности не обележава само сећањем на догађаје из 1822. године, већ и размишљањем о држави коју смо од тада изградили и, што је можда још важније, о оној коју желимо да наставимо да градимо. Бразил је једна од највећих земаља на свету, динамична демократија и изузетно разнолико друштво од 214 милиона људи, пореклом из свих крајева света. Данас наши приоритети обухватају јачање демократије и институција, подстицање економског раста уз друштвену инклузију, смањење неједнакости, заштиту животне средине и стварање прилика за будуће генерације. Такође, Бразил посматрамо као земљу отворену према свету. Одржавамо дипломатске односе са свим чланицама Уједињених нација и тежимо конструктивним везама са земљама из свих региона. Бразилска дипломатска служба броји више од 130 амбасада широм света. У времену растућих међународних тензија, верујемо да су дијалог, дипломатија и поштовање међународног права и даље незаменљиви. Независност у том смислу значи и самопоуздање да се ступа у дијалог са светом, уз очување способности да сами доносимо одлуке.

Географска удаљеност јесте велика, али политички и емотивно верујем да су Бразил и Србија много ближи него што то мапа света приказује

Бразил и Србију повезује дуга традиција дипломатских односа заснована на међусобном поштовању и разумевању. Из ваше перспективе, како оцењујете континуитет тог пријатељства и које то вредности и приоритети спајају наше две земље данас упркос географској удаљености?

Географска удаљеност јесте велика, али политички и емотивно верујем да су Бразил и Србија много ближи него што то мапа света приказује. Наши дипломатски односи датирају још од 1938. године и тај однос је показао изузетан континуитет кроз веома различите периоде међународне историје. Постоје и епизоде којих се наши српски пријатељи сећају са посебном топлином. Током бомбардовања Београда 1999. године, на пример, бразилска амбасада је остала отворена, а наш амбасадор је остао у земљи. Још једно симболично поглавље у нашој заједничкој историји јесте и то што је некадашња Југославија била прва земља која је отворила амбасаду у Бразилији. Данас се ово пријатељство заснива пре свега на међусобном поштовању, уважавању међународног права и независном приступу међународним односима. Бразил изузетно цени дијалог са Србијом, а недавно интензивирање контаката на високом нивоу показује да обе владе желе да то традиционално пријатељство преточе у конкретнију сарадњу. Наш изазов сада је управо у томе: да већ одличним политичким односима додамо већу економску, технолошку, образовну, културну садржину, као и снажније везе међу људима.

Живимо у ери великих глобалних геополитичких промена. Као кључна чланица групе БРИКС, како Бразил гледа на улогу међународних форума, попут УН, у промовисању мира и одрживог развоја, и које могућности видите за сарадњу са Србијом?

Бразил доследно заговара мултилатерализам. БРИКС је за нас важан форум, а све те различите механизме доживљавамо као комплементарне. За Бразил, Уједињене нације остају централни форум за решавање кључних изазова међународног мира и безбедности. Истовремено, већ дуго се залажемо за то да институције глобалног управљања морају да се развијају како би одражавале реалност 21. века. Земље из света у развоју морају имати јачи глас у доношењу одлука које утичу на све нас. Бразил чврсто верује у дипломатију и мирно решавање спорова. У тренутном међународном окружењу, у ком поларизација расте, очување простора за дијалог постало је још важније.

Постоји значајан простор за сарадњу са Србијом у мултилатералним форумима. Обе наше земље уважавају суверенитет, међународно право, дијалог и улогу дипломатије. Такође можемо сарађивати у областима као што су: одрживи развој, климатске промене, безбедност хране, енергетска транзиција и реформа међународних институција. Можда долазимо из различитих региона, али многи изазови са којима се суочавамо су глобални.

Једна од ствари која ме је импресионирала јесте то што се, упркос језичкој баријери, Бразилци и Срби лако разумеју

Ви сте економиста са богатим искуством у дипломатској служби. Аквизиција Галенике од стране бразилске НЦ Групе представља најистакнутији пример бразилских инвестиција у Србији. Како вам ваша економска и дипломатска стручност помажу да препознате нове секторе, попут енергетике, ИТ-ја или агротехнологије, у којима постоји потенцијал за привлачење нових инвеститора из Бразила и подстицање билатералне трговине?

Галеника је одличан пример, јер показује да бразилске компаније могу успешно да инвестирају у Србији и постану део локалне привреде. Веома бисмо волели да видимо више таквих примера. Моје економско образовање свакако утиче на начин на који посматрам билатералне односе. Настојим да сагледам где леже комплементарности, које препреке спречавају пословање и како владе и амбасаде могу помоћи да се те баријере смање. Постоји неколико обећавајућих области. Пољопривреда и агротехнологија су очигледни примери. Бразил има огромно искуство у тропској пољопривреди, биотехнологији, пољопривредним истраживањима, генетици у сточарству и одрживој производњи хране, док Србија има значајну пољопривредну традицију и снажну сопствену техничку стручност. Информационе технологије и дигиталне услуге су још једна природна област сарадње, јер обе земље имају динамичне технолошке секторе и високо квалификоване стручњаке. Обновљива енергија и енергетска транзиција, такође, заслужују пажњу, посебно имајући у виду искуство Бразила са биогоривима и нашу све разноврснију структуру обновљивих извора енергије. Фармацеутски сектор и здравствена индустрија су још једна област где искуство Галенике може помоћи у отварању нових врата. Али постоји један важан претходни корак: наше компаније морају боље да се упознају. Улога економске дипломатије стога није само да идентификује секторе, већ да споји пословне заједнице, побољша проток информација и изгради поверење. Такође бих волела да наша билатерална трговина постане разноврснија. Један од наших непосредних приоритета јесте отварање српског тржишта за бразилске производе од животињских протеина. Бразил извози месо и месне прерађевине у више од 130 земаља и верујемо да конкурентни бразилски производи могу наћи своје место и на тржишту Србије.

 Бразил је глобални лидер у пољопривреди, биотехнологији и развоју биогорива. С обзиром на то да је пољопривредни сектор високо на агенди обе државе, да ли постоје конкретни пројекти планирани за размену знања, технологије и одрживих решења?

Пољопривреда је свакако један од сектора са највећим потенцијалом у нашим билатералним односима. Већ смо интензивирали контакте са српским властима у погледу пољопривредне сарадње, санитарних и фитосанитарних питања, као и трговине пољопривредним и прехрамбеним производима. Наредни корак треба да буде прелазак са препознавања могућности на развој конкретних партнерстава. Истраживања у пољопривреди су посебно обећавајућа. Бразил је акумулирао значајну стручност у биотехнологији, управљању земљиштем, генетици биљака и животиња, прецизној пољопривреди, биогоривима и техникама које спајају продуктивност са заштитом животне средине. Србија, са своје стране, има одличне научне институције и развијен пољопривредни сектор. Верујем да постоји значајан потенцијал за сарадњу између истраживачких институција, универзитета и компанија из обе земље, укључујући размену истраживача и техничких стручњака. Институције попут Бразилске корпорације за пољопривредна истраживања (Ембрапа) могле би да имају веома занимљиве саговорнике у Србији. Ту је и комерцијална димензија: уклањање санитарних и фитосанитарних баријера и олакшавање међусобног приступа тржиштима ствара подстицај компанијама и научним установама да сарађују. Зато размену знања и трговину не посматрам као одвојене агенде, већ као елементе једног истог партнерства који се међусобно допуњују.

ФОТО: Видоје Манојловић

Српски народ воли бразилску културу, од музике и кинематографије до спорта. На које начине култура, образовање и учење језика могу додатно приближити млађе генерације наших земаља?

Култура је вероватно најкраће растојање између Бразила и Србије. Бразилци се увек одушеве када открију колико су бразилска музика, фудбал и култура овде познати. Али волела бих да наш однос превазиђе препознатљиве слике које људи већ повезују са Бразилом. Бразил има изузетно богату савремену културу, књижевност, кинематографију, дизајн, науку и академски живот, и желела бих да млади из Србије открију више од те разноликости. Језик је посебно важан. Радимо на јачању наставе бразилског португалског језика у Србији, јер учење језика ствара много дубљу везу са земљом него сама посета. Такође подстичемо ближе везе између академских и дипломатских институција. Размене студената и професора, универзитетска партнерства, филмски фестивали, књижевност, музика и спорт могу допринети зближавању. А спорт ће ускоро пружити још једну посебну прилику: Бразил ће 2027. године бити домаћин ФИФА Светског првенства у фудбалу за жене. Надам се да ће то подстаћи још више размена и, наравно, дати нашим пријатељима у Србији још један добар разлог да посете Бразил. На крају, односи између земаља постају заиста снажни онда када се више не воде само међу владама, већ и међу студентима, уметницима, истраживачима, спортистима и обичним грађанима.

Поред Србије, нерезиденцијално покривате и Црну Гору. Какви су ваши утисци о овом делу Западног Балкана?

Једна од првих лекција рада на Западном Балкану јесте да се никада не сме занемарити индивидуалност сваке појединачне земље. Црна Гора носи особен дух јадранске земље, са изузетним спојем планина и обале, релативно малим бројем становника и веома интернационалним погледом на свет. Оно што ме је импресионирало у овом делу Европе јесте испреплетеност међусобних веза. Породице, послови, културне традиције и приватни односи непрестано прелазе границе. Истовремено, историја је комплексна и идентитети су изузетно важни. Приступ Бразила је стога да негује сваки билатерални однос на основу сопствених вредности, уз истовремено подстицање регионалне сарадње. Из наше перспективе, већа повезаност, економска интеграција, дијалог и стабилност широм региона доносе добробит свима.

Како гледате на улогу жена у савременој дипломатији и колико је важно присуство женског гласа у међународним односима?
Жене би требало да буду присутне на сваком нивоу дипломатије из истог фундаменталног разлога због ког би требало да буду присутне и на свим нивоима јавног живота: друштва се најбоље представљају када институције црпу пун потенцијал свог талента. Дипломатија је историјски била претежно мушка професија. То се знатно променило, иако још има простора за напредак, посебно на вишим руководећим положајима. Ипак, оклевала бих да кажем да постоји један специфичан „женски глас” у међународним односима. Жене су подједнако разноврсне у својим мишљењима, стиловима преговарања и политичким перспективама као и мушкарци. Оно што је важно јесте да за столом буду присутни различита искуства и погледи. За младе жене које размишљају о дипломатској каријери, верујем да је видљивост, такође, значајна, јер када виде жене на функцијама амбасадорки, министарки и лидера међународних организација, оне разумеју да те позиције нису изузеци, већ реалне могућности. У том смислу, заступљеност има веома практичан значај.

Београд ће бити домаћин Специјализоване изложбе ЕКСПO 2027. Како Бразил гледа на значај ове манифестације и могу ли грађани Србије очекивати учешће ваше земље?

ЕКСПО 2027 је несумњиво важан пројекат за Србију и прилика да Београд угости свет. Његова тема, „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све”, такође има веома природну везу са Бразилом. Спорт и музика су две области у којима се бразилско друштво изражава са изузетном креативношћу. Бразил пажљиво прати припреме, а бразилски представници су учествовали на састанку међународних учесника одржаном у Београду раније ове године. Влада Србије нам је, такође, у више наврата наговестила да би се веома обрадовала учешћу Бразила. Као амбасадорка, пренела сам у Бразилију значај који Србија придаје нашем присуству, као и прилике које би ЕКСПО могао да пружи за представљање савременог Бразила. Коначна одлука о учешћу Бразила још увек је у разматрању.

Бразил доследно заговара мултилатерализам. БРИКС је за нас важан форум, а све те различите механизме доживљавамо као комплементарне

 Какви су ваши досадашњи утисци о Београду, његовом духу и људима, и да ли сте препознали ону страст и гостољубивост по којој су и Бразилци и Срби познати?

Апсолутно. Једна од ствари која ме је  импресионирала јесте то што се, упркос језичкој баријери, Бразилци и Срби лако разумеју. У личним односима овде постоји топлина која ми је, као Бразилки, веома блиска и позната. Људи уживају да се окупљају око стола, да разговарају, једу, славе, разговарају и проводе време са пријатељима и породицом. Постоје и одређена спонтаност и емотивна отвореност која веома олакшава успостављање блиских контаката. Сам Београд је фасцинантан, јер спаја историју и огромну савремену енергију. То је град који је прошао кроз много тога, али је изузетно жив. Има музику, ресторане, културу, младе људе, ноћни живот и снажан осећај идентитета. И, наравно, ту је спорт. Бразилци и Срби се можда повремено неће сложити око тога која земља даје боље спортисте, али се у тренутку разумемо када је у питању страст! Оно што, ипак, највише ценим јесте гостопримство које сам доживела што је моје и професионално и лично искуство у Србији учинило изузетно драгоценим.

ФОТО: Видоје Манојловић

Када једног дана будете оцењивали постигнуте резултате, шта бисте волели да оставите као свој лични печат и наслеђе у односима Бразила и Србије?

Волела бих да оставим однос који је шири, активнији и конкретнији. Бразил и Србија већ имају нешто изузетно драгоцено: искрено пријатељство и политичко поверење. Мој циљ је да помогнем да се тај одличан темељ преточи у већу интеракцију између наших друштава. Зато бих волела да видим више инвестиција, бољи приступ бразилских производа српском тржишту, интезивнију сарадњу у пољопривреди и технологији, снажније везе између наших универзитета и дипломатских академија, распрострањеније учење португалског језика, јачу културну и спортску размену и, пре свега, више Бразилаца и Срба који се директно познају. Дипломате не стварају саме односе између држава. У најбољем случају, ми можемо да отворимо врата, изградимо мостове и створимо прилике које ће други наставити да користе дуго након што ми одемо. Ако на крају мог мандата буде више отворених врата између Бразила и Србије, између наших влада, компанија, универзитета, културних институција и људи, сматраћу да сам постигла нешто вредно. И можда је то наслеђе до ког ми је највише стало: да допринесем томе да географска удаљеност постане потпуно неважна за пријатељство наша два народа.