Пето издање Међународног сајма вина, ракије, хране и туризма Wine Vision потврдило је да Србија више није само земља са великим винским потенцијалном већ све препознатљивији учесник на светској винској сцени.
За Стевана Рајту, који већ годинама прати развој домаћег винарства и добро познаје пут који је српска винска сцена прешла у последњих 15 година, овогодишњи сајам представља потврду да је Wine Vision превазишао оквире регионалне манифестације и израстао у озбиљну међународну пословну платформу.
У разговору за Српски недељник Компас Рајта говори о квалитету и препознатљивости српских вина, потенцијалу аутохтоних сорти, приликама које отвара кинеско тржиште, али и о изазовима које домаћи винари морају да превазиђу како би квалитет претворили у дугорочан успех.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Сада када је пето издање Wine Vision-a иза нас и када подвучете црту, шта је за вас лично највећи утисак овогодишњег сајма?
Wine Vision је пре свега прави пословни сајам. За наше винаре је најважније што доводи цео свет у Београд: купце, увознике дистрибутере, стручњаке и произвођаче из великог броја земаља. Ту се разговара о послу, одржавају се B2B састанци и отварају се врата за извоз. Постао је светска пословна платформа, где смо прошле године добили сертификат UFI члана који потврђује врхунски квалитет у организацији оваквог сајма по захтевним светским стандардима. UFI је светска асоцијација сајамске индустрије. У претходна четири издања смо градили структуру и та издања су била трка за бројевима, а ово пето издање је показало да смо сазрели.
Бројке то потврђују јер смо ове године имали 550 излагача из 34 земље, више од 200 професионалних купаца из 45 земаља, унапред заказаних више од 2.000 B2B састанака, 17 мастеркласова са 22 професионална предавача, на Wine Trophy оцењено је више од 800 вина од стране 26 оцењивача из 18 земаља и 6 оцењивача са престижном титулом MW (мастер вина) веома утицајног винског магазина Декантер. Затим је на Ракија Trophy оцењено око 130 ракија и успешно такмишење младих и перспективних кувара из удружења Јуниор шеф клуба.
Српска вина постају све боља и квалитетнија. Направљена су са великом пажњом, а конзументима су све занимљивија и привлачнија. На додели награда ове године добитницима су припала највиша признања. Медаље су освојилe велике, мале и породичне винарије које све више напредују, подижу стандарде, уче и њихов напредак је очигледан.
Посебно интересовање је изазвао долазак чувеног и данас најугледнијег винског критичара на свету господина Џејмса Саклинга кога су наша вина изненадила својим квалитетом и одличним потецијалом. Највише су га занимале наше аутохтоне сорте грожђа прокупац, грашац, тамјаника, морава, сила, пробус, багрина и остале. То нам је много значило јер смо се уверили да су наши рејони подигли ниво, и да им се предвиђа велики успех у будућности. То нам је потврда да Wine Vision није више сајам у настајању, већ да може да се укључи у друштво највећих сајмова: Expo Парис, Vin Italy, ProWine Диселдорф.
Посебно истичете пословни аспект Wine Vision-a.
Wine Vision није догађај или класичан сајам вина где се долази само да се проба вино, њега посећују професионални купци, увозници, дистрибутери, рестауратери, хотелијери, вински експерти и менаџери са искуством. То је интеграција вина, ракије, хране, тиризма и HoReCa сектора. На Wine Vision-u се очекују и економски резултати који су важни свим излагачима и произвођачима који се сусрећу са потенцијаним купцима како би остварили сарадњу и закључили пословни уговор. Зато су дошли купци из: САД, Кине, Русије, Канаде, Сингапура, Тајланда, Индонезије, Јапана, Јужне Кореје, скандинавских земаља, Европе и нашег региона. Ту се директно разговара са људима који купују вино и одлучује шта ће се наћи на одређеном тржишту. То је и добра прилика да се види где су наша вина у односу на конкуренцију.
Треба поменути и Кину као тржиште и перспективу коју доноси укидање царина од 1. јануара 2028. године. Да ли видите да су домаћи винари довољно спремни да искористе такву прилику?
Србија и Кина су потписале споразум о слободној трговини, то за наше винаре значи много и добити бесцарински приступ таквом великом и глобалном тржишту је права развојна шанса за све наше винаре. Многим винарима из света то је недоступно и ми ту шансу морамо да искористимо на прави начин. За српска вина 1. јануара 2028. године царина је нула одсто и тиме српско вино постаје конкурентно на том тржишту. Кинески потошачи не купују вино само због укуса, купују га због прича и престижа. Увоз вина у Кину годишње је више од 1,5 милијарди евра. То је земља са 1,4 милијарде људи. Замислите каква је то шанса за нашег винара који производи 20.000 или 50.000 боца, да један кински увозник може да купи целу његову производњу у једном уговору. Кинески увозник неће да купије мале количине од 1.000 или 2.000 боца, он хоће 50.000 до 100.000 боца сваке године и то истог квалитета.
Циљ нам је да постане глобални. Да када неко у свету каже Wine Vision, не мисли да је реч о обичном сајму на Балкану, већ да је реч о сајму на којем мораш да будеш
Да ли су наши винари спремни и колико наших винара има те могућности да испуни њихове захтеве? Моје мишљење је да то нису баш најбоље схватили и да се припремају, али ће се то сигурно променити. Вину је потребно време које се не може купити, оно изискује стрпљење и зато је Wine Vision потребан – да наши произвођачи остваре контакте како би били боље упознати са тржиштима и новитетима, а посебно каква им је конкуренција. Морамо стварати ту потребну количину али то није нимало лако и веома је захтевно и изазовно за наше произвођаче. Ако успемо да то урадимо паметно и заједно са брендом, количином, нашом причом… Кина може да постане наше највеће тржиште у будућности и развојна шанса за винаре. Време је да кренемо одмах.
Када разговарате са странцима, шта они данас препознају као највећу предност српског вина и да ли се мења начин на који међународна винска сцена гледа на Србију?
Свакако да се мења. И даље радимо на томе да будемо што видиљивији и препознатљивији у свету вина где је конкуренција све већа. За странце је било непознато и да имамо вина, али то смо успели да променимо и на међународној сцени смо се сада појавили као откриће.
Странци данас препознају наша вина, а главни адути су нам наше аутохтоне сорте грожђа које нам дају предност наспрам наших интернационалних сорти које су данас у свету толико наметнуте, па су широко распрострањене у свету. Зато се трага за новим, узбудљивим и занимљивим локалним сортама.
Много смо напредовали у виноградима, подрумима и знању. Џејмс Саклинг је први пут дошао у Србију и пробао више од 250 српских вина и рекао: „Србија је нова винска земља која ме је искрено инспирисала, у наредних пет година постаће цетрални регионални трговински хаб“. Њега прати више од 1,2 милиона пратилаца на његовом сајту где су претежно вински експерти. На Декантеровом оцењивању вина 2026. године Србија је освојила 149 медаља: 3 платине 97 поена, 7 златних, 60 сребрних. Ово је до сада најбољи резултат у последњих 20 година. Предност српских вина јесте то што су другачија, аутентична са нашег тероара и наше аутохтоне сорте које се не могу копирати јер успевају само код нас.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Колико једна таква медаља заиста значи произвођачу и шта јој је све претходило?
Медаље и винска признања нашим винарима значе много у данашњем свету где је конкуренција све већа и захтевнија. Она нашим винарима отвара врата за улазак на тржишта, док малим винаријама даје наду за опстанак, да не одустају или се можда угасе. Добијање медаља не значи аутоматски успех, али отвара врата да се уђе у разговор са купцима. После добијања признања сви хоће да пробају то вино, долази до потражње и на крају утиче на цену која расте. Шта утиче и како добити те значајне поене за вина: избор и положај парцеле на правом земљишту, начин садње и принос на лози је доста мањи, стари чокоти који су стари више од 50 година. То се не може купити, то се наслеђује. Знање винара је такође веома важно: каква је ферментација, на каквој је температури, какви се квасци користе, разне мацерације, одлежавање у инокс судовима или у дрвету новом или старом храсту, блендирање односно мешање са другим сортама, одлежавање… Има још тога, али свака грешка или погрешна одлука доводи до губитка вина. Због ових општих ствари које сам навео, када видите медаље и признања на боци, знајте да је то био мркотрпан и захтеван рад.
У нашем претходном разговору рекли сте да сте сведок развоја домаће сцене и да знате како је изгледала пре 15 година. Када данас погледате Србију, шта вам делује скоро невероватно у односу на период од пре десетак година?
Пре 15 година смо се питали каква су наша вина и да ли имамо вина која би могли да пласирамо на винску мапу, да ли можемо да будемо некако конкурентни и да ли вина можемо да пласирамо на страно тржиште. Пре 15 година смо могли само да сањамо да наша вина могу да добију 90 поена. Данас добијају тих 90 поена, чак и више где злато добија 95 поена, а онда добијемо 97 поена што је платина. Ово нам је доказ и показатељ колико смо напредовали у ових 15 година, сада имамо вина за страна и захтевна тржишта. Успон наших винарија је видљив. Велики напредак је направљен и развој винске индустрије у Србији је у успону, али има још много изазова и треба да радимо још више и да напредујемо како бисмо сустигли велике и утицајне земље попут Француске, Италије, Шпаније. Али морамо бити задовољни јер наш регион је био далеко испред нас, успели смо да га сустигнемо и чак у неким сегментима и престигнемо, разлика је била велика али сада желимо да предњачимо и у скорије време то ће се и десити. Пре 15 година сви су садили шардоне, совињон блан, каберне совињон, мерло и остале, а данас наш прокупац постаје бренд и ту га прати тамјаника, морава, грашац и све више интересантнији пробус, а багрина је почела све више да се сади јер је изашла из заборава и од ње очекујемо велике резултате.
ФОТО: Видоје МанојловићПоследњих година број винарија се драстично повећао. Имамо ли и довољно квалитетног вина, озбиљних произвођача и препознатљивих етикета?
Када је основан Савез винара и виноградара Србије 2019 године у виноградарском списку смо имали регистрованих нешто више од 250 винарија, а данас по последњем упису у виноградарски списак имамо 529 винарија са тенденцијом пораста у наредном периоду. Поседујемо око 20.000 хектара под виноградима, нешто више од педесетак винарија производи конзистентно и озбиљно са потенцијало за извоз. Између 100 и 150 винарија има добар пут за континуитет и потенцијал за извоз, али им недостају количина и маркетинг. Међутим, очекујем да ће већина њих успети. На овогодишњем Wine Trophy управо те винарије освојиле су заслужне награде попут најбољег вина у својим категоријама. Што се тиче тога да ли имамо квалитетног вина, са задовољством могу рећи да и те како имамо и то се одражава на наше домаће тржиште. За страно тржиште је ситуација мало другачија. Није проблем у квалитету, то су винари постигли да могу да конкуришу и многи од њих у томе успевају, али главни проблем јесте у количинама које није лако остварити. Великих винарија, са већом производњом између 200.000 и 500.000 боца можда и мало више, имамо али недовољно. Они имају добар потенцијал за извоз, али та средња класа која производи врхунска вина између 50.000 до 150.000 боца нам недостаје… Где би тај економски удео био већи. Верујем да ћемо успети да то достигнемо у наредном периоду. Препознатљиве етикете и њихове брендове бих изразио на следећи начин јер не бих волео да их сада набрајам и пропустим неке. Њих можете наћи на Фрушкој гори, у Шумадији, Жупи, Неготинској крајини, Тимочкој крајини, Смедереву, Вршцу.
Где лежи наша највећа прилика да се издвојимо на светском тржишту?
Свакако су то наше аутохтоне сорте и оне су нам најбоља прилика, та аутетичност и јединственост коју градимо и промовишемо странцима су биле непознате и недоступне. Маркетингом и промоцијама кроз Wine Vision успели смо да на професионалан и стручан начин прикажемо и представимо станим купцима, винским експертима, а посебно виским новинарима. То је наша посебна прича кроз историју и традицију. Том стручном свету није била потребна још једна копија него посебан оригинал који само ми имамо. Ту не смемо да погрешимо и направимо грешку – аутохтоно не значи да је сигурно добро и квалитетно. На пример, ако направимо лош прокупац, тешко ћемо га продати и није довољно што потиче из Србије. Аутохтоно морамо искористити само као предност, али квалитет мора бити врхунски, прилика је велика и не смемо је пропустити. Зашто је то тако?
Када купац дође на Wine Vision, он није дошао да проба каберне совињон, мерло, шардоне, совињон блан, то проба на другом месту. Овде жели да проба нешто ново што не може да проба нигде другде. Зато су им регионалне сорте са Балкана привлачне и остављају другачији утисак. То су предности које треба да искористимо на најбољи начин и привучемо пажњу. Ако их лепо представимо и купац буде задовољан ,неће их заборавити. Оставиће утисак код њега са намером да жели да купи. Изазваће му емоцију и то је управо оно што желимо да се деси. Светско тржиште се променило и ту прилику треба да искористимо јер нам је то велика шанса за наше аутохтоне сорте, јединствен начин да се издвојимо и будемо примећени.
ФОТО: Видоје МанојловићНа Wine Vision-u се поред вина представљају и ракија, гастрономија… Све оно што је део идентитета наше земље. Колико је то туристичка предност за Србију и да ли тај потенцијал користимо довољно?
Wine Vision није само сајам, ми га приказујемо као идентитет Србије и традицију. Уклопили смо то тако да представљамо вино, ракију, гастрономију, туризам и тиме прикажемо наше богатство које преносимо посетиоцима и гостима, а нарочито трговцима и купцима из целог света.
Вински туризам нам је важан и он нам из године у годину расте, ракија нам је постала јак адут и она налази своје купце, а наша шљивовица је уписана на листу UNESCO-вог нематеријалног културног наслеђа. Наша гастрономија нам је важна јер се она памти и, уверили смо се у то, код страних посетилаца. Зато смо направили тај вредан спој на Wine Vision-у који је веома користан. Приказујемо Србију као земљу укуса, земљу вина, ракије и хране. Хоћемо јединствен бренд и туристичку предност. Wine Vision је доказао да то одлично функционише и када странци све то пробају заједно, они се заљубе у нашу Србију, а ту љубав претварамо у посао и извоз.
Држава много помаже да би винска сцена Србије направила искорак. Шта је све то што је држава урадила до сада, а шта би још требало да уради у наредних пет година?
Без државе то не би било могуће. Треба поштено рећи да је држава у последњих 10 и више година урадила више за вино него у претходних неколико деценија.
Србија и Кина су потписале споразум о слободној трговини, то за наше винаре значи много и добити бесцарински приступ таквом великом и глобалном тржишту је права развојна шанса за све наше винаре
Да ли је довољно, сложићемо се да није. Поставили смо темеље, а сада треба кренути у фазу како изградити кућу. Вино и јесте таква индустрија где држава треба да помаже и помогне винару око улагања која се не враћају тако брзо. Ако се вратимо у деведесете године када држава није била у стању да помогне, виногради су нам били запуштени, винарије нису могле саме да изнесу терет захтевног улагања. Чак су се неке и угасиле. Данас се то променило, а та промена се није десила сама од себе. Држава је организовала Wine Vison, прави потез који се десио за наше винаре. Даје субвенције за винограде, опрему и изградњу винарија, споразум о слободној трговини са Кином, закон о вину и географском пореклу, промоцију ракија на UNESCO листи, подршку за извоз и сајмове… Није питање да ли држава треба да помаже него да ли помаже на прави начин. Wine Vision је наш EXPO за вино, то је највећа инвестиција која је направила бренд за српска вина. Ако све у будућности урадимо на прави начин, а има још много посла да се уради, у наредном периоду – четири до пет година – онда нећемо бити земља која има потецијал, већ земља која је искористила потенцијал.
Шта ће бити наредни велики корак за Wine Vision?
Прве четири године Wine Vision-а су показале и доказале да Србија може и уме да организује светски сајам винског карактера. Ове године смо славили мали јубилеј – пет година Wine Vision-a и успели смо да уз помоћ: Привредне коморе Србије, која је лидер на овим просторима што се тиче великих и захтевних сајмова, Развојне агенције Србије, Београдског сајма, Савеза винара и виноградара Србије и Владе Републике Србије – поставимо високо лествицу и захтевне стандарде. Није реч само о изложби вина, већ је изграђена и пословна платформа која нам је била прекопотребна. Циљ нам је да постане глобални. Да када неко у свету каже Wine Vision, да не мисли да је реч о обичном сајму на Балкану, већ да је реч о сајму на којем мораш да будеш. Да Wine Vision постане највећи фестивал укуса и изложба вина у целој Европи и да постане мерило квалитета. Сајам који продаје будућност и место где се дефинише српско вино.
