Стеван Рајта за Компас: Једно место. Цео свет. То је данас „Wine Vision“

„Вино је сведок свега. Повезује, открива нове видике, омогућава вам да упознате земљу и људе.“

Овако вино види Стеван Рајта директор Савеза винара и виноградара Србије и човек који годинама прати и учествује у развоју домаће винске сцене.

Управо ће се кроз вино, али и ракију и гастрономију, Србија и ове године представити свету на сајму „Wine Vision“ који се ове године, од 10. до 12. октобра. Одржава под називом – “Једно место. Цео свет“. У том периоду Београд ће окупити произвођаче, купце, стручњаке и љубитеље вина из бројних земаља.

Овогодишње издање сајма доноси рекордан број учесника из 34 државе и око 550 излагача, уз купце из чак 45 земаља. „Wine Vision“ ће поново потврдити да није само место на којем се вина дегустирају, већ и пословна платформа на којој се склапају контакти и отварају врата за пласман домаћих производа на захтевна међународна тржишта.

Рајта је у разговору за Српски недљеник Компас говорио о овогодишњем сајму, томе како се мења домаћа винска сцена, али и о томе где је данас Србија у односу на конкуренцију.

Шта нам доноси овогодишње издање „Wine Visiona“ и по чему ће се разликовати од претходних?

„Трудимо се да сваке године буде другачији, али то не зависи само од нас већ и од излагача. Из године у годину имао све више и више не само домаћих излагача већ и из окружења, Европе и целог света. То је оно што краси „Wine vision“.

Прошле године смо добили статус „UFI Approved Event“, који се додељује само сајмовима који могу да испуне све стриктне, међународне стандарде који су јако захтевни. Спадамо у категодију сајмова са највећим степеном организованосит.

Наш сајам се дешава на Београдском сајму, али је он и један догађај који је везан за пословну платформу. Рекао бих да му је карактер такав да доводимо цео свет у Београд што се тиче пласмана производа, а то су наравно вино, ракија, наша гастрономија, туристички потенцијал.

„Wine vision“  сваке године има своје новитетеи. Овде године имамо 34 земље из целога света, биће око 550 излагача. То је максимум. То је максимално колико на Београдском сајму, у ове четири хале, можемо да понудимо. Ту имамо стотинак ракијаша. Не можемо да имамо више од овога јер немамо простора, а верујте ми сваке године нам остане све више и више домаћих винара. Наравно, ту су и мали винари који траже своју афирмацију и који заиста имају добра вина, високог квалитета.

Колико је овај сајам важан за позиционирање српских вина и домаћих произвођача на међународном тржишту?

Он је важан из више аспеката. Прво, сви људи који дођу на сајам као посетиоци, а посебно они који су излагачи, ће имати директан додир са купцима из целог света. Ми ове године имамо купце из 45 земаља. То су купци из Јапана, Кореје, Сингапура, са Тајланда, Јужне Америке, Северне Америке, Канаде.. Комплетна Европа. То је оно што је најважније.

Друго, имамо највише купаца из Кине. Знате да ћемо од првог јануара 2028. године имати нула царина са Кином. То је веома, веома важна ствар. Такође, то је прилика да се упознају са другим излагачима из других делова света и да упореде своја и њихова вина и да на тај начин виде где се они налазе када је реч о квалитету и маркетингу. То је прилика да открију шта се на другим тржиштима тражи, да пронађу себе како би пласирали свој производ.

Оно што такође могу да вам кажем јесте да се наша вина сада налазе у ресторанима са Мишелиновим звездицама, не само овде код нас у Београду, већ и у Европи, Њујорку, Лоднону.. У захтевним ресторанима и то је велика ствар јер у Србији имамо сорте грожђа које су заиста древне, а биле су потпуно непознате док их нисмо промовисали преко сајма. Од нашег Прокупца, Тамјанике, Грашца, Силе, Неопланте, Мораве, Жупљанке и тако даље…

Ми њима дођемо као нека ексклузива. Сви ти ресторани, који се такмиче да имају што боља вина, су препознали да смо ми за њих јако заинтересовани.

Два вина која смо ми промовисали у свету и слали их на „Decanter“, оцењивали су их еминентни стручњаци који долазе у Београд. Они су видели да је реч о заиста великом квалитету и све више су почели да пишу о томе. Успели смо да за кратко време подигнемо српска вина, али и вина са балканског ростора.

Ми јесмо древна цивилизација по питању вина. Ако се вратимо уназад Марко Аурелије Проб је у 12. веку посадио прве винограде овде. Деветнаест римских императора је рођено на нашем тлу и сви они су уживали у вину.

ФОТО: Приватна архива

Стиче се утисак да Србија последњих година све више гради имиџ озбиљне винске дестинације.

То је јако важно. Ми имамо помоћ од државе. Без новца не можемо ништа да урадимо.. Да бисмо могли да ступимо у контакт са људима који су јако утицајни… Присуствовали тим ексклузивним сајмовима и приказивали наше производе.. Да ли знате колико кошта један мастерклас у рецимо Лондону, или Верони, Паризу, Шангају? То су све скупи мастеркласови. Држава то јако добро субвенсионише. Овај „Wine vision“  је национални пројекат. Ако се вратимо неколико година уназад то је првобитно био пројекат отвореног Балкана. Нажалост ми смо износили це терет, иако нам није било тешко. И даље позивамо људе из Албаније, то су добра вина, Северну Македонију много боље познајемо. Такође добра и квалитетна вина.

Где се данас налази српска винска сцена у поређењу са земљама региона и Европе?

Када говоримо о нашим винима ми већ полако престижемо овај регион. Не рачунам ту само Хрватску, Словенију или Црну Гору, мислим и на Бугарску, Румунију, Мађарску, Аустрију. То су државе које имају велике субвенције из Европске уније, али ми се приближавамо, све смо ближи. Кренули смо да их престижемо. Погледајте ове године када је реч о оцењивању вина. Имамо три вина по 97 бодова, то се никада није десило у винској индустрији Србије.

То су невероватне ствари. Прошле године смо имали 142 медаље. За нашу малу земљу која је тек почела да се пробија у свету и да говори каква су наша вина. Мислим да је то велики успех од када ми радимо „Wine vision“. Затосмо и рекли: „Једно место. Цео свет“. Управо се то и дешава, јер се ту наши винари и наша публика могу упознати са винима из целог света. Друга ствар, могу да пробају вина која никада нису била на нашем тржишту. Ове године, на пример, можете да пробате вино из Узбекистана. Енглеска вина, америчка… Оно што је најважније за наше винаре јесте да нама долазе купци из 45 земаља из целог света и ту имају прилику да на сајму закључе уговоре и да могу да остваре контакте. Ти контакти се не завршавају само у Београду веч се настављају. Поред вина пробају и ракију и увек се одушеве. Наша ракија је поптуно другачија од других жестоких пића у свету. Кад год је пробају питају ме зашто је тако посебна и добра.

Овај сајам и није само прича о вину. Ту су и ракија и гастрономија.. Све оно што је важан део наше туриситичке понуде.

Ви кажете купцу, или госту да је ракија традиционално српско пиће, које је увек служило за добродошлицу и за весеља. Она се прави од правог, јестивог воћа. Не прави се од неких отпадака, талога, са вештачким аромама и укусима. Не, она се прави од јестивог воћа, отуда и јесте такав квалитет. У томе је та драж. Имамо прави домаћи производ. Знате и сами да скоро свака кућа на селу пече своју ракију. То не може да буде лоше, уколико ви имате деду или прадеду који је то радио. Код ракијаша је увек борба где ће купити најбољу воћку, прате све те ствари.

На томе се не штеди и не може да се штеди. Морам и да кажем да не можемо да очекујемо да ракија буде јефтина. Док купе добру опрему, добре казане, боцу, раде на свом маркетингу, купе воће.. Многи и производе своје воће.

Ова година је била посебно добра када је реч о воћу.

Била је фантастична, посебно за ракијаше. Погледајте, све су се гране савиле од кајсије, шљиве, малине, вишње. Има ту и медовача, крушка… Грожђе је такође успело. Можда ће принос бити можда нешто мањи, али квалитет нам је најбитнији.

Када је реч о фрагментацији грожђа, дестилацији ракије.. Ми смо то заиста довели на висок ниво. Зашто? Зато што из Министарства пољопривреде, из Владе Републике Србије људи добијају подстицај да купе најсавременију опрему која уопште није јефтина. Друго, добијају подстицај да посаде воћњаке и винограде. Треће, изградили су се путеви да могу да им дођу туристи и гости. Радимо на њиховом маркетингу, радимо овај „Wine vision“. Јако је тешко да мали винари и ракијаши могу да склопе уговор, обиђу десетак земаља. То је јако тешко јер захтева много новца, организације, морате да познајете људе. Они све то добијау овде код нас у Београду.

ФОТО: M.M./ATA Images

Пословна страна овог сајма, коју сте више пута истакли,  је од изузетног значаја.

Она је за нас најважнија. Главни мото „Wine vision-а“ је пословна сарадња и упознавање са страним купцима, успостављање контаката. У свакој грани индустрије из године у годину се мењају ствари. Тако се мењају и код нас. Индустрија је урадила своју револуцију и нама се такве ствари увек дешавају испред носа. Мислим да овај пут то нисмо пропустили и не само то већ смо се трудили и да је сустигнемо. Зато смо ми довели ове године господина Џејмса Саклинга који је један од најутицајнијих винских критичара, а посебно промовише регионе. Нама је важно да се наши региони промовишу. Кроз целу Србију можемо да садимо и јесу посађени виногради. То је добро. Када је био недавно, обишао је Србију за седам дана и за то време је пробао 250 вина. Био је одушевљен, а питао се да ли Србија и вино постоје. Много му је драго колико смо напредовали. Поново је дошао и биће промотер нашег вина.

Ја сам сведок свега овога, знам како су ствари изгледале пре 15 година. То су и други приметили.

Колико постоји регистрованих винарија у Србији?

Имамо их све више, то се мења из месеца у месец. По задњем попису мислим да имамо 529 винарија. Када сам прихватио овај посао и када смо основали овај Савез, а то је било 2019. године, постојало је око 240 винарија, а сада имамо 529 и верујем да ће до краја године бити и више од тога. Једино што нам је проблем јесте што су код нас све мале парцеле и што немамо неке веће површине под виноградима. Такво је једноставно земљиште. Криза има, као и успона и падова, али вино је све преживело. Оно што је наш главни адут јесте Кина. Ми смо ове године у Кину извозили са царином 5,6 одсто, јако ника царина. Следеће године ће бити 2,8 одсот, а првог јануара 2028. године је царина нула. Да ли знате шта би Немци, Французи и Американци дали да на једном тако великом и захтевном тржишту имају такву царину за њихов производ. Ту могу да иду вина у разним категоријама, за разну популацију.