Изнуђени компромис одблокирао РЕМ

Родољуб Шабић најављује оштрији надзор над предизборним кампањама и очекује да Савет и током саме кампање реагује законом предвиђеним мерама на кршење закона

Избором Стевице Смедеревца за новог председника Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) отворено је ново поглавље у раду овог тела, али и покренуте оштре полемике у јавности. Вест о његовом избору поставила је питање да ли је реч о нужном компромису за деблокаду ове институције или о уступку који доводи у сумњу кредибилитет њених чланова.

Повратак Родољуба Шабића у Савет РЕМ-а након оставке поново је у фокус ставио питање борбе изнутра у институцији коју грађани одавно доживљавају као урушену. У тренутку када се медијска сцена у Србији налази у прилично неуређеном стању, свака одлука донета унутар регулатора мериће се под лупом.

Шабић се нашао у епицентру ових превирања. За Српски недељник Компас објашњава, између осталог, сложене околности које су као политички договор изнедриле избор председника Савета РЕМ-а.

„За избор Смедеревца и његовог заменика закон захтева шест од девет гласова. При односу 4 : 4, друга страна је чврсто стајала на становишту да пре избора председника и заменика Савет не може да се бави ниједним од питања из своје надлежности. Нису били у праву, јер неизбор председника не би смео да буде алиби за игнорисање најакутнијих питања, али су одржавање седнице увек могли спречити ускраћивањем кворума. Зато је компромис, за јавност иритантан, био једино решење да се пробије блокада“, поручује Шабић.

ПРВА ПРОМЕНА

Ипак, врата седница Савета више нису затворена. По доласку су отворена за телевизијске камере, што је донело и прву промену.

„Бар та годинама ‘затворена врата’ то више нису. По доласку тамо смо их отворили, седнице Савета сада прате ТВ камере. Тако је јавност могла и да види да је атмосфера, бар до сада, личила на ‘рововску борбу’. Таква ће вероватно најчешће бити и даље, али каква год да буде, та транспарентност у раду Савета је једна мала али важна победа“, тврди члан савета РЕМ-а.

Говорећи о предстојећим предизборним кампањама, Шабић наводи шта очекује од институције чији је члан.

„Очекујем да, за разлику од досадашње праксе Савет и током саме кампање реагује законом предвиђеним мерама на кршење закона. А онда, по окончању кампање да објави извештај који ће за разлику од досадашњих бити потпун и на који се неће чекати унедоглед“, указује наш саговорник.

Када је затражио надзор над телевизијом Информер, из владајућих структура стигле су оптужбе о „политичком таргетирању“. Шабић те оптужбе одбацује.

„Таква оптужба је апсурдна. Чак и кад би могли да занемаримо садржину програма, већ и само чињенице да та ТВ сама себе представља као ‘најгледанију кабловску телевизију’, а да уз то незаконито емитује и земаљски програм, за сваког објективног су више него довољан разлог за мониторинг“, каже Шабић.

НЕМА ПОВЛАШЋЕНИХ

Осврћући се на сопствену изјаву о могућем покретању кривичних пријава, уколико се мониторинг не буде вршио на ваљан начин, члан Савета РЕМ-а појашњава да тиме није никога осуђивао унапред.

„Никог унапред не третирам као извршиоца кривичног дела. Та конкретна изјава била је реакција на то што је тек изабрани председник Савета мој предлог да се у мониторинг изборне кампање укључи ТВ Информер покушао дисквалификовати као ‘таргетирање једне телевизије на политичкој основи’. И, потом, упркос томе што је кампања већ увелико у току одложио одлучивање о мом предлогу. То ме је асоцирало на злоупотребу положаја“, објашњава Шабић.

Указујући на дубоке нерегуларности и спрегу политике и медија, он истиче да би инструменти предвиђени нашим законом у уређеној држави били довољни да остваре циљ.

„Али не и у земљи у којој политикантска самовоља потпуно доминира над правом. У иоле нормалној држави је незамисливо да државна фирма помаже приватним телевизијама да крше државне законе, а код нас управо државни Телеком омогућава Информеру, Куриру и још неким ТВ станицама да осим кабловског потпуно незаконито емитују и земаљски програм. У буквално очајном стању медијске сцене законом предвиђена компликована процедура и обавеза постепеног изрицања санкција сигурно не омогућавају жељену брзину и ефекте, поготово онакве какве тим стању огорчени грађани очекују“, наводи Шабић.

ВРАЋАЊЕ ПОВЕРЕЊА

Према његовим речима, због дугогодишњег лошег управљања је поверење у РЕМ потпуно урушено, али верује да се ситуација мора мењати изнутра.

„Данас је то заиста веома тешко. Дугим лошим управљањем и злоупотребом, поверење у РЕМ је потпуно урушено, али то не сме бити неповратно. Ми практично и немамо институцију која није компромитована, већина их је чак сасвим девастирана. Нормално друштво не може да функционише без институција и нужно је враћати поверење у њих. Не видим да је то могуће урадити без присуства у њима” категоричан је наш саговорник.

Бар та годинама „затворена врата“ то више нису. По доласку тамо смо их отворили, седнице Савета сада прате ТВ камере. Тако је јавност могла и да види да је атмосфера, бар до сада, личила на „рововску борбу“

На поједине критике да својим присуством даје легитимитет компромитованом телу, одговара да је то “флоскула и обична бесмислица”.

„Институције не припадају власти него грађанима и кад их власт зароби и злоупотребљава, нужно је, без обзира на услове, борити се за њих, а не повлачити се“, тврди Шабић.

Додаје да га медијски притисци не могу и неће поколебати, уз напомену да су оставка и црвене линије увек отворене опције.

„Критике често добронамерних, али најчешће о садржини закона и о реалном стању у РЕМ-у заправо потпуно неинформисаних људи, не могу да ме потроше. Не могу то ни провидне истовремене кампање увреда и прљавих инсинуација ботова власти с једне стране, и дела опозиционих странака, креатора поменуте флоскуле, с друге стране. Интегритет могу ‘потрошити’ само ја неким нечасним или несавесним поступцима. Нисам их себи дозволио никад током дуге каријере, сигурно нећу ни на крају. А оставка је увек опција. Давао сам их и на важније функције и кад их нико није ни тражио ни очекивао. О ‘црвеним линијама’ не бих да спекулишем, оне су увек ствар конкретних околности, некад непредвидивих“, каже члан Савета РЕМ-а.

На крају, Шабић објашњава математичку и институционалну шансу за преокрет медијске сцене.

„Мандат овог савета РЕМ-а траје шест година, али трећини чланова мандат траје две, другој трећини четири, а преосталој трећини тај пуни мандат. Којима колико конкретно, о томе је одлучио жреб. Почетком следеће године биће биран неизабрани девети члан, а током године још три нова уместо тројице којима истиче двогодишњи мандат, а који су стицајем околности сва три провладина. Дакле, већ догодине у Савету РЕМ-а могла би да постоји двотрећинска већина независних, довољна за доношење и најтежих одлука. Такав Савет би након вишегодишње потпуне неефикасности РЕМ-а могао коначно значајно да промени и унапреди медијску сцену Србије“, закључује Шабић.