Ни лустрација ни ветинг не могу заменити законите поступке пред независним судом, упозорава Владимир Гајић, уз оцену да ће нова власт морати да се определи између демократског и револуционарног приступа
У тренутку када се у политичким расправама поново помињу лустрација, ветинг и хапшења, питање владавине права поставља се и као питање граница власти. Адвокат и председник Народне странке Владимир Гајић сматра да се вишедеценијска правна несигурност не може отклонити политичким паролама и да се одговорност мора утврђивати у законитом поступку. За КОМПАС говори о неуспелој лустрацији после 2000. године, опасности од ванправних обрачуна и дилеми пред коју, по његовом мишљењу, долази свака нова власт: да ли ће бити демократска или револуционарна.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Господине Гајићу, као адвокат и дугогодишњи учесник политичког живота, како оцењујете стање владавине права у Србији након избора? Да ли видите знаке јачања независности институција или опасност да се политички утицај на њих само пресели из једних руку у друге?
Стање владавине права у Србији је константно лоше, ево већ једно 70 година. Ту нема ништа ново. Да би дошло до промена, неопходно је да променимо културни модел, а за то су потребне деценије. Посебно је питање шта је заправо владавина права? За Запад је то само синтагма која служи колонизацији мањих и слабијих држава. У Србији, то је пре свега флоскула под којом се ништа не подразумева. Да закључим. Неопходно је да народ буде много лаковеран и наиван па да поверује како је ова обојена револуција ту због демократије и владавине права.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Након промене власти уследио је талас хапшења бивших функционера и других јавних личности. Како тумачите тајминг ових поступака и шта би за вас био доказ да је реч о самосталном раду правосуђа?
У овом тренутку власт се ваља по улици и то је главни разлог за стање потпуне правне несигурности. Осветничка хапшења према директору Јовине гимназије, декану Патрику Дриду, за неке комичне оптужбе говоре у прилог мојој тези да овде долази време које је сликовито описао Сен-Жист у време Француске револуције: „Нема слободе за непријатеље слободе“.
Србија је већ имала закон о лустрацији после 2000. године, али он практично није примењен. Шта нам то искуство говори и које би биле правне последице евентуалног увођења нове лустрације?
Лустрација је покушана после 2000. године. Донет је закон који је био орочен на десет година. Нико није лустриран. Овде лаици мисле да лустрација може да доведе до смртне казне. Мислим да од тог обећања неће бити ништа. Имамо ми довољно закона унутар правног поретка на основу којих може да се одговара.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Шта би нова власт морала да уради како би показала да јој је заиста стало до владавине права и изградње стабилних институција, без обзира на политичку припадност оних који су у претходном периоду обављали јавне функције?
Један познати судија је најавио ветинг. То у преводу значи: нећемо се држати закона ко пијан плота. Решићемо то ванправним средствима. Једино што ће успети таквим приступом је да пробуде отпор. Ако хоће да успоставе владавину права, онда ће такве ствари морати да се решавају кроз законите поступке пред независним судом. То је ваљда поента? Ако пак желе да то решавају на начин који постаје правило на Западу данас, дакле на силу и каубојски, онда треба да рачунају да није мало Срба који ће томе пружити отпор. Углавном, важно је да се нова власт определи да ли жели да буде демократска или револуционарна власт. То је једина дилема.



