Жарко Пуховски за Компас: Пут Србије у ЕУ води преко Загреба

Хрватски филозоф и политички аналитичар Жарко Пуховски за Српски недељник Компас коментарише изборне резултате у Србији, слике славља у Хрватској и евроинтеграције. Говорећи о томе шта заправо чека нову власт у Србији, наш саговорник сматра да им спољна политика ни на који начин не може бити приоритет, јер се налазе у ситуацији у којој им је циљ голи опстанак и преузимање институција

Политичке промене у Србији и пад владавине Александра Вучића дочекани су у региону слављенички и са широким консензусом о позитивном искораку. За истакнутог хрватског филозофа и политичког аналитичара Жарка Пуховског то је цивилизацијски важно јер је, према његовом суду, најнижи слој националистичког примитивизма избачен из јавности.

Ипак, посебан ехо ових избора и прве реакције у суседству обележила је и неочекивана слика из Хрватске, која актуелне односе враћа на терен сукоба политика и двоструких аршина. Говорећи о међународним односима и позицији Србије, Пуховски за Српски недељник Компас истиче да се његова дугогодишња теза поново потврђује.

– Што се тиче међународних односа, грло сам издерао последњих неколико година, углавном кад је реч о Црној Гори, па да поновим причу коју стално кажем: ’Пут свих ових држава ка Бриселу иде преко Загреба.’ Свиђало се неком или не, то је напросто чињеница. Међутим, ту почињу проблеми. Кад је Хрватска улазила у ЕУ, изгубила је две до три године због инаћења Словеније. Тада су сви хрватски политичари закључили да то Хрватска никад другима неће чинити. Али, као што је Словенија измислила проблем око два квадратна километра морске површине у Пиранском заливу, Хрватска сад инсистира на 212 метара разлике у граници на мору између Хрватске и Црне Горе. Мислим, то су напросто погрешне ствари. А уверен сам да ће, кад се буде радило о Србији, то бити још пуно оштрије – упозорава Пуховски.

Оно што је мене јако развеселило јесу резултати избора међу српским становништвом у Хрватској. У Загребу је било 97 одсто гласова за Студентску листу, док је у Вуковару 76 одсто гласало за Вучића. Хвала Богу па знамо да примитивизма има и међу Хрватима и међу Србима

Коментаришући разлоге за славље у Загребу поводом победе Студентске листе, он наглашава да то види у логици мржње према ауторитарним вођама.

– Ови који су у Загребу прослављали победу студената живе у бољим условима, боље су образовани и у већој мери интегрисани у друштво, те су по логици ствари против ауторитарних вођа попут Вучића, као што би сутра били против таквог једног хрватског вође. Оно што је мене јако развеселило јесу резултати избора међу српским становништвом у Хрватској. У Загребу је било 97 одсто гласова за Студентску листу, док је у Вуковару 76 одсто гласало за Вучића. Хвала Богу па знамо да примитивизма има и међу Хрватима и међу Србима – сматра Пуховски.

Поредећи шири регионални контекст и питање да ли ће ове промене охрабрити народе у региону да на начин сличан Србији сруше своју легитимно изабрану власт, Пуховски напомиње да је Вучић био специфичан симбол најпримитивније верзије национализма која је прерасла у читав друштвени покрет.

– Једину праву паралелу Вучићу по националистичком примитивизму у регији ја видим у Јанезу Јанши у Словенији, којег познајем још из осамдесетих година као најдосаднијег марксисту, који је прешао пут од екстремизма до дуговечне политичке игре – наводи политички аналитичар из Хрватске.

Увлачење историје у политику

Непосредно након избора, из Хрватске су стигле старе, добро познате поруке и услови – од преузимања архива Службе државне безбедности, преко питања несталих лица, до захтева да Србија одустане од универзалне надлежности судова. Пуховски ове брзе реакције и политичке захтеве оцењује као споредне и промашене, осврћући се на конкретне изјаве хрватских званичника.

Коментаришући наступе министра бранитеља Томе Медведа, Пуховски указује на апсурдност увлачења историје у актуелну политику.

– Министар Медвед овим што каже парадоксално прихвата српску националистичку тезу да је рат из 1991. заправо наставак рата 1941. Против тога се Хрватска борила на све начине и то је, по мом суду, погрешно, али има и других мишљења. Међутим, сад одједном Медвед прихвата то да он прича о Другом светском рату и овом рату деведесетих као континуитету – констатује Пуховски.

Слично оцењује и захтеве председника Саборовог одбора за спољне послове у вези са несталим лицима.

Од 1.725 несталих лица која се помињу, барем 40 одсто их је српске националности нестало у акцијама хрватских снага из 1995. године, а око 60 одсто су они који су страдали у нападима на Хрватску из 1991. Дакле, 1995. не може бити рачун који се испоставља Србији, јер напросто тај значајан део не може да буде њена одговорност. И онда тај полуписмени председник Одбора тражи да одустану од универзалне надлежности својих судова, што је закључак против међународног права. Једноставно се воде тиме да се испоставе што већи захтеви, како би се видело како ће ти нови људи на власти реаговати“, каже Пуховски.

Циљ је голи опстанак

Говорећи о томе шта заправо чека нову власт у Србији, наш саговорник сматра да им спољна политика ни на који начин не може бити приоритет, јер се налазе у ситуацији у којој им је циљ голи опстанак, преузимање институција и суочавање са наслеђем претходног режима.

„Студентски покрет је извршио једну врсту симболичког покоља свих елита, истовремено избацивши из игре и власт и опозицију. То је њихов велики домет, али и велики проблем, јер су победом почистили и много професионалаца, пре свега бирократа који знају како функционише државни апарат. Њима је сада важно да дословце сачувају главу на раменима. Дакле, да преузму колико је могуће формално коректније, све полуге власти у своје руке. И друго, да почну прогон онога што је била најгора страна Вучићевог режима, а то није полиција него батинаши који су се шуњали иза полиције. Француска полиција бије пуно горе него српска, али иза ње не ходају батинаши који се обрачунавају са осталим групицама на протесту“, објашњава Пуховски.

Према његовим речима, нова власт се не може звати „студентском“ у дословном смислу, већ је реч о коалицији различитих структура које се морају држати широких тема. Ипак, како додаје, њихов кључни тест биће унутрашња демократизација, јер у Србији тренутно не постоји страначки плурализам.

„Имате само две политичке громаде једну наспрам друге. То је исто као у Мађарској, имате само ’наше’ и ’њихове’. И то није природно стање политичког живота…“, тумачи Пуховски, уз оцену да ако ова власт успе да се одржи и за годину и по дана организује праве плуралистичке изборе, тек тада ће се створити услови да се политички живот у Србији нормализује.

Због тога, закључује саговорник Компаса, европски пут Србије у догледно време неће бити на дневном реду.

„Нова власт неће увести санкције Русији, а економски је чврсто везана и за Кину, без које Србија не може да напредује. У таквим околностима, Брисел, Пекинг и Москва биће у другом плану, док унутрашње уређење и преузимање полуга власти остају једини стварни приоритети“, поручује Пуховски.