Ана Брнабић за Компас: Нећемо бити опозиција Србији

Србија је ушла у период опште нестабилности и неизвесности, а грађани не знају ко ће доносити одлуке, пленуми, народни посланици или извршна власт. Ана Брнабић најављује чврсту, али одговорну опозицију Студентској листи, док у повратку Александра Вучића на чело СНС види почетак обнове странке

Избори су променили власт, али су, према оцени Ане Брнабић, отворили много озбиљније питање: ко заправо одлучује о судбини Србије? У интервјуу за Компас она говори о власти пленума, притисцима на медије и опасности од политичког експеримента, а за СНС најављује нови почетак и повратак Александра Вучића на чело странке.

Конститутивна седница Скупштине заказана је за 17. новембар, Међународни дан студената. Да ли сте имали на уму симболику тог датума када сте заказивали седницу или је реч о случајности? Може ли тај датум означити почетак нове фазе политичког живота Србије?

Не. Заказала сам седницу из практичних и прагматичних разлога, а има их неколико. Прво, невероватно је да нико од представника Студентске листе није затражио разговоре око конститутивне седнице. Никада се до сада то није догодило. Уобичајено они који су ушли у парламент, а посебно ако имају већину, одмах траже разговоре како би се договорили око тока седнице, броја потпредседника, састава скупштинских одбора и делегација.

Не знамо ко ће доносити одлуке – анонимни пленуми, народни посланици, извршна власт, или неко четврти. Знамо само да је у прве две недеље Студентска листа показала да им институције не значе ништа, као ни Устав и закони ове земље

Како се то још увек није десило, дала сам мало времена да успоставимо тај дијалог и поново позивам на њега. То је уобичајена парламентарна пракса. Друго, седнице су, по Пословнику, од уторка до четвртка, тако да сам заказала за први могући уторак, а да дозволим да имамо времена за разговоре и договоре око седнице.

Шта Србију очекује у наредном периоду? Да ли верујете да се политичка криза сада сели у институције или можемо очекивати наставак политичких сукоба и ван парламента?

Да будем искрена, не знам. Као што то не зна нико у Србији. Не знамо ко ће доносити одлуке – анонимни пленуми, народни посланици, извршна власт, или неко четврти. Знамо само да је у прве две недеље Студентска листа показала да им институције не значе ништа, као ни Устав и закони ове земље. Најочигледније су то показали током обраћања јавности, 29. октобра, када су из парка издавали наредбе и испостављали захтеве тужилаштвима, судству, независним институцијама, медијима, безбедносним агенцијама, и то са роком до када ти захтеви морају да се испуне. Ту смо видели да су за њих пленуми и пленумски комесари изнад свих институција у Републици Србији. И у свему томе је још поразније што се нико, нико од институција, нико из невладиног сектора који се толико залаже за институције и владавину права, баш нико, није огласио и осудио то. Дакле, ушли смо у период опште нестабилности и неизвесности. Ми ћемо, као јака опозиција, кроз рад посланичке групе Србија против терора, на то покушати да укажемо и то покушати да коригујемо. У сваком случају ћемо о томе причати гласно, и свима који желе да чују, али и онима који не желе. Нећемо се повлачити.

Позвали сте представнике Студентске листе на дијалог пре конститутивне седнице и понудили разговор о потпредседничким местима и руковођењу скупштинским одборима. Да ли сте спремни да им препустите и неке од најважнијих одбора у Скупштини?

То ко ће водити скупштинске одборе и које, као и колико потпредседничких места ће понудити опозицији, зависи од спремности парламентарне већине да уважи опозицију. То је до сада била пракса, па је опозиција водила неке од најважнијих скупштинских одбора, уколико је то наравно желела. Да ли ће се наставити са том праксом зависи искључиво од Студентске листе. Видећемо.

Шта уколико одбију ваш позив? Да ли ће парламент бити конституисан без договора са њима и како ће изгледати парламентарна борба у новом сазиву?

Да ја знам, није се никада до сада десило да није било разговора између парламентарне већине и опозиције о току конститутивне седнице. Па чак и када је део опозиције одбијао да преузме нека потпредседничка места или вођење одбора, на то би указали пре саме седнице. Ово би био први такав случај. Тако да је и то експеримент, уосталом као и ово што сада живимо у Србији. Политички, социолошки експеримент. Што се тиче парламентарне борбе, верујем да ће она бити интензивна и занимљива. Као што је и Александар Вучић, који ће бити шеф наше посланичке групе, најавио – ми ћемо бити озбиљна, али и одговорна опозиција. Уколико Студентска листа буде имала добре предлоге за Србију, нећемо опструисати, већ ћемо подржати.

Ја бих волела да се оваква врста експеримената спроводи у неким другим земљама, а не у мојој, али морамо да прихватимо вољу већине грађана Србије и да се надамо и боримо да последице неће бити тако катастрофалне како се сада чине

Уколико буду лоши, борићемо се свим демократским средствима. Неће бити димних бомби, ни бакљи, ни сузаваца, ни јаја, ни апарата за гашење пожара. Поштоваћемо Народну скупштину Републике Србије. И, најважније – ми нећемо бити опозиција Србији, већ јака опозиција Студентској листи и пленумским комесарима.

Да ли очекујете да ће представници Студентске листе прихватити институционалну борбу или ће покушати да парламент користе као нову платформу за наставак политичких активности које смо гледали на улицама?

Верујем да ће морати да поштују парламент. Ипак, оно што смо видели од када је Студентска листа преузела РТВ, као јавни медијски сервис АП Војводине, а то је укидање преноса седница покрајинског парламента, јесте разлог за озбиљну забринутост. Студентској листи су била пуна уста транспарентности, правде, институција, владавине права, а сада видимо да живимо у потпуном мраку, где ми као грађани чак не знамо ни ко се у име Студентске листе, а од када су победили на изборима, и у наше име, састао са европском комесарком за проширење, Мартом Кос. Не знамо ко ће доносити одлуке о судбини Србије. Медији се гасе и дисциплинују. Независним институцијама, па чак и тужилаштву се наређује шта да раде. Кадрира се из парка у Уставном суду. Људе тероришу. И све је то постало до те мере бахато и беспризорно да смо имали и пример да 22 спремачице запослене у парламенту АП Војводине буду приведене на саслушање! То је апсолутни терор над људима. Утеривање страха у кости, како би се ваљда постигла потпуна и апсолутна послушност.

Дејан Шошкић је у „Утиску недеље“ рекао да су, по слову закона, посланици власници својих мандата и да не морају да се консултују са пленумима. Да ли његову изјаву видите као наговештај да пленуми губе политичку улогу и да ће се одлучивање сада преселити у институције?

Да будем искрена, ову изјаву видим као наставак нестабилности и непредвидивости у Србији. Истог дана је други кандидат са Студентске листе, Мирјана Николић, дала потпуно супротну изјаву – да они као народни посланици чекају одлуке пленума да знају шта да раде и како да одлучују. Дакле, ми као грађани Србије не знамо шта да очекујемо. Исто се тако, ако не и много уплашеније, осећају привредници у Србији – како страни, тако и домаћи инвеститори. Ти људи не знају колико су њихов капитал, њихове инвестиције сигурне у Србији. Са њима нико не прича, нико им не даје никакав план, осим да ће се законодавство мењати на начин да ће се мање радити за исту плату. Они не знају колика ће бити цена гаса у Србији од 1. јануара. Не знају колике ће, последично, бити цене електричне енергије, горива. Не знају да ли ће се наставити политика умањивања акциза како би се чувала стабилност. И, што је најважније, не знају ко ће о томе одлучивати убудуће.

ФОТО: Уступљена фотографија

Да ли то значи да су пленуми практично искључени из будућег политичког одлучивања или ће посланици Студентске листе ипак морати да полажу рачуне студентима који су их кандидовали?

Поново морам да поновим кључне две речи које данас апсолутно дефинишу живот у Србији: „не знам“. А нисам сигурна ни да посланици Студентске листе знају. Видеће како ће проћи они који сматрају да могу да имају већу аутономију, па ће се остали, по принципу страховладе којим се води Студентска листа ка споља, али и ка изнутра, прилагодити томе. Морам такође да поновим и да је ово што ми данас имамо у Србији прави политички експеримент и да људи из иностранства посматрају како ће се даље одвијати. Ја бих волела да се оваква врста експеримената спроводи у неким другим земљама, а не у мојој, али морамо да прихватимо вољу већине грађана Србије и да се надамо и боримо да последице неће бити тако катастрофалне како се сада чине

Шошкић је говорио и о томе да је име будућег председника Скупштине већ договорено, али да ће га објавити студентски покрет. Да ли је вама познато ко је кандидат и шта мислите о начину на који се доносе такве одлуке?

Не знам ко ће бити њихов кандидат за будућег председника Народне скупштине, али да будем искрена, то није неуобичајено. Своја кадровска решења могу да саопште на самој седници, само је важно да се о свему осталом разговара пре конститутивне седнице, да се сама организација рада Народне скупштине договори.

Какву парламентарну борбу очекујете? Да ли ће бити простора за озбиљне расправе о законима, контролу Владе и политички дијалог или постоји опасност да парламент постане простор нових блокада и сукоба?

Већ сам одговорила на ово питање. Ми нећемо бити опозиција какву смо ми раније имали у парламенту, док смо били на власти. Бићемо чврсти и посвећени, али нећемо правити циркус од парламента и подржаћемо оне предлоге за које мислимо да су добри за Србију. А да ли ће се у Србији стварати неки нови покрети и странке које ће блокирати путеве, институције и све што им падне напамет уколико им се нешто не свиђа – можда. Зато се такве ствари једноставно не раде. Студентска листа је практично легитимисала сваки вид ванинституционалне борбе. Сви остали имају право сада да раде исте те ствари ако су незадовољни. И да блокирају медије на 15 дана, и да затварају међународне путне правце, и да упадају у институције, и да објављују бројеве телефона људи са којима се не слажу и које желе да таргетирају, и да иду испред домова где политичари живе са својим породицама. Све је то у нашу политику увела Студентска листа. Ја се са тим дубоко не слажем и надам се да се такве ствари неће понављати у Србији, али има људи који мисле да је ово постала легитимна политичка борба. Иду логиком – ако сте могли ви, можемо и ми

Како Србија може да покаже да је истински посвећена европским вредностима у времену дубоких политичких подела? Да ли је управо спремност да се заштити право на другачије мишљење, укључујући медије који не деле ставове студентских пленума, доказ демократске зрелости једног друштва?

Управо тако. Спремност да се заштити право на другачије мишљење, укључујући медије који не деле ставове студентских пленума, јесте доказ демократске зрелости једног друштва. Ми смо имали власт која за 14 година, колико је водила Србију, ниједан једини медиј није угасила. У првих 14 дана Студентске листе, један медиј је практично угашен, а други су озбиљно дисциплиновани.

Ја бих волела да се оваква врста експеримената спроводи у неким другим земљама, а не у мојој, али морамо да прихватимо вољу већине грађана Србије и да се надамо и боримо да последице неће бити тако катастрофалне како се сада чине

Плашим се да ћемо ми сада, када је вођење Србије преузела Студентска листа, видети шта је диктатура. С тим што је то диктатура „елите“, па ће се многима свидети и због тога ће се подржавати. На крају, ми смо од Студентске листе и у кампањи чули да се сви ми који имамо другачије мишљење и по физиономији разликујемо од њих, па самим тим, ваљда и не треба да имамо једнак ниво грађанских права. Е, против тога ћемо се борити најжешће и без предаха.

Како видите будућност Српске напредне странке после 13. децембра када би Александар Вучић требало поново да постане лидер странке?

Верујем да ћемо на скупштини странке, 13. децембра, изгласати да се Александар Вучић врати на чело странке. Ту заиста морам да одам свако признање Милошу Вучевићу који је странку одржао, гурао напред и задржао јединство. То није било нимало лако након што је ту функцију преузео од неког као што је Александар Вучић. Ми ћемо у будућности бити много више посвећени самој странци. Покушаћемо да је подмладимо, да видимо у чему смо грешили, шта можемо боље. Како да се мењамо. Ми смо једина политичка парламентарна странка која је преживела овај експеримент. На нама је огромна одговорност да сачувамо и заштитимо Србију.

ФОТО: REUTERS

Како бисте оценили политичко и економско наслеђе Александра Вучића у контексту трансформације Србије током последње деценије, посебно када је реч о макроекономској стабилности, убрзаном инфраструктурном развоју и редефинисању међународне позиције земље? У којој мери је тај период променио дугорочне развојне перспективе Србије?

Имамо на толико тога да будемо поносни. Напорно смо радили, у интересу јаке, суверене Србије. Водили смо рачуна о људима. Да их запослимо, да повећамо плате на реалним основама, да повећамо пензије, да у што краћем року унапредимо квалитет живота у Србији. Због тога смо радили све што смо радили – градили ауто-путеве и брзе саобраћајнице, брзу пругу, клиничко-болничке центре, доводили инвеститоре, субвенционисали домаћу привреду, издвајали историјски највише субвенције за наше пољопривреднике, градили научно-технолошке паркове, увели електронску управу. Све су то ствари које смо радили да бисмо водили рачуна о обичном човеку у Србији. Александар Вучић се борио за свако радно место, а данас од представника Студентске листе чујемо да отпуштање и до десет хиљада људи – није драматично?! То су фундаментално различити политички принципи. Нама је сваки човек важан, а њима су људи статистички податак. Искрено сам забринута шта ће бити са Србијом, и зато ћемо се борити да овај експеримент што краће траје како би његове последице биле поправљиве. Верујем да ћемо успети. Борба је тек почела.