Вукша Драговић за „Компас“: Србија као амбасадористан

Преко 30 година Србија је жртва неприкладног страног утицаја преко деловања тзв. невладиних организација које се финансирају милионским сумама из иностранства, а баве се дефакто политичким деловањем, поручује саговорник Српског недељника Компас

Ванредни парламентарни избори нису допринели смиривању политичких и друштвених тензија у Србији, што је био сценарио којег су се многи прибојавали. Постизборни период обележили су наставак политичких обрачуна и продубљивање подела, а у таквој атмосфери Вукша Драговић, председник покрета „Српски суверенисти“, профилисао се као један од најгласнијих и најоштријих критичара Студентске листе и деловања њених присталица.

Председника немамо, Скупштину такође, а ако ни Влада у техничком мандату и правосудни органи не желе да раде свој посао, остаје нам само Војска што се безбедности тиче

Позивајући се на изостанак реакције полиције и тужилаштва на инциденте и нападе, Драговић је најавио протест и блокаду за 3. новембар испред Полицијске станице Савски венац у Београду. Такође, његови јавни наступи већ дуже време су обележени оштрим критикама невладиних организација, које назива „НВО хидром“ и којима приписује значајан утицај и уплитање у политичке процесе у Србији.

Зато смо са Вукшом Драговићем разговарали управо о разлозима за организовање протеста, подршци коју има, утицају невладиних организација, али и политичкој будућности Србије након 25. октобра.

Како гледате на резултате ванредних парламентарних избора и како оцењујете однос између изборне воље грађана и политичких дешавања која су уследила након избора?

Резултат избора 25. октобра производ су вишегодишње кампање, која је доживела своју кулминацију у последње две године, оркестриране од стране невладиних организација финансираних са политичког Запада, пре свега из Берлина, Лондона и Брисела. Грађани Србије подлегли су спољном медијско-политичком притиску и у великом броју дали глас против, уопште не знајући за кога гласају.

Показало се да парламентарни избори нису решили дубоку поларизацију у друштву. Сведочимо бројним инцидентима и физичким сукобима у којима се политичке несугласице преносе на личне обрачуне. Како гледате на актуелну ситуацију и да ли сте очекивали да ће после избора друштвени живот у Србији изгледати овако?

Парламентарни избори не само да нису решили поларизацију већ су је и подстакли јер су на власт довели политичке следбенике Црвених кмера. Невладине организације, њихови финансијери, као и политичко крило које се нашло на Студентској листи очекивали су тесну победу Александра Вучића коју би они прогласили изборном крађом и тако довели до крвопролића након чега би завели страховладу и преке судове попут оних након „ослобођења“ 1945. године.

Међутим, развој догађаја им је осујетио планове, а покушаји обрачуна са неистомишљеницима упркос чињеници да им је на победи честитано сат времена након затварања биралишта, нису успели јер су схватили да их се нико не плаши и да ће се суочити са отпором. То је схватио и њихов шеф у Србији, амбасадор ЕУ у Београду и исто вече их позвао да престану са насиљем након чега су и политички представници СЛ попут Срдановића и Саичића поновили његове речи. Друштвено-политички живот у наредном периоду изгледаће баш тако, као у земљи Амбасадористану.

ФОТО: YOUTUBE/ DokumentarnaTV/Printscreen

Да ли сматрате да политички актери доприносе смиривању тренутне атмосфере или додатно продубљују поделе?

Припадници досадашње власти не чине ништа да стварају тензије, напротив. Али, забрињава што лево-либерално НВО крило СЛ инсистира на ванинституционалном понашању, комесарском „ослобађању“ медија инсталирањем кадрова Динка Грухоњића, освајању РЕМ по рецепту Маје Стојановић из Грађанских иницијатива, па чак и кадрирању у СПЦ. То је веома забрињавајуће.

Нагласили сте једном приликом да је за вас изборна воља „светиња“, али да нећете толерисати анархију на улици. Инсистирате на томе да полиција и тужилаштво морају да реагују на насиље. Зашто институције не раде свој посао? Да ли је проблем у недостатку капацитета, политичким притисцима или одсуству воље да се реагује?

Полиција и тужилаштво после 25. октобра као да не постоје. Завукли су главе у песак у страху од поменутих комесара. Наравно, има и оних који немају воље јер подржавају нову власт. Сведочили смо 26. октобра по подне томе да запослени у центру 192 неће да се јаве на позив јер виде ко зове. И када се на крају грешком јаве, патрола не долази. Све то је велики проблем за државу и није настало преко ноћи, а узрок је значајан и неприкладан утицај из иностранства на наше безбедносно-правосудне структуре, пре свега тужилаштво, судове, али и полицију. Зато и не чуде захтеви перјаница СЛ за укидањем БИА и ВБА.

Да ли сте конкретне случајеве пријављивали полицији и тужилаштву и уколико јесте, какве сте одговоре добили?

Послао сам неколико пријава Тужилаштву за ВТК али никада нисам добио никакав одговор.

Најавили сте скуп 3. новембра испред полицијске станице Савски венац, а потом и одлазак до Палате правде. Шта тачно очекујете од полиције и тужилаштва и који ће бити ваши конкретни захтеви?

Од њих очекујемо само да раде свој посао за који су плаћени и за шта су дали заклетву. Конкретно ћемо тражити да полиција промптно излази на терен и штити грађане и имовину, а тужилаштво да процесуира све изгреднике и насилнике од 25. октобра до данас. Сви су снимљени и то би тужилац-почетник могао да заврши за један дан.

Најавили сте и да ћете организовати блокаде и да ћете бити присутни на улицама. Да ли за такво деловање имате ширу подршку и колико људи очекујете да ће вам се придружити?

Организоваћемо протест у уторак 3. новембра, а уколико наши захтеви не буду испуњени, организоваћемо опет. Мислим да велика већина људи, чак и оних који подржавају нову власт, желе ред и закон. Очекујемо значајну подршку народа за нашу политику.

Да ли ће блокаде бити организоване само у Београду или и у другим градовима Србије? Да ли већ имате људе који би координисали такве активности на локалном нивоу?

За сада само у Београду одакле су сви оснивачи Српских суверениста. Али, већ неко време градимо мрежу локалних организација и планирамо да делујемо у целој Србији.

Изјавили сте да ћете, уколико дође до новог напада, а полиција не реагује или тужилаштво не процесуира нападача, тражити од војске да преузме државу. На основу чега сматрате да Војска Србије има овлашћења да преузме управљање државом? Како се такав захтев уклапа у ваше наводе да је за вас изборна воља светиња?

Уколико надлежни државни органи нису у стању да грађанима обезбеде мир, ред и безбедност, спровођење Устава и закона, постоји само једна сила која то може и мора да уради, а то је наша Војска.

НВО хидра је мрежа удружења, фондација, медија, квазимедија, неформалних група, попут некадашњег Студентског покрета, Прогласа и слично, које постоје ради контроле све три (или четири како би они волели) гране власти у Србији

Данас од свих институција имамо пуно поверење једино у Српску православну цркву, која је такође на удару НВО-комесара, и у Војску Србије. Председника немамо, Скупштину такође, а ако ни Влада у техничком мандату и правосудни органи не желе да раде свој посао, остаје нам само Војска што се безбедности тиче. Ми не желимо да до тога дође, али ако су алтернатива анархија и грађански сукоби, јасно је шта је наш избор. Људи нису гласали за то.

Еко стража је Вишем јавном тужилаштву у Београду поднела кривичну пријаву против вас због сумње на позивање на насилну промену уставног уређења. Шта ћете урадити по овом питању?

Поднећемо кривичну пријаву против законског заступника те организације због кривичног дела лажно пријављивање. Они су моју изјаву извукли из контекста јер су се пре свега уплашили да ће њиховом дивљању неко стати на пут.

У јавним наступима често критикујете невладине организације, које називате „НВО хидром“. Шта у њиховом деловању сматрате најпроблематичнијим и како би по вашем мишљењу требало да изгледа контрола њиховог рада?

Ми смо у септембру ове године написали СУВЕРЕНИСТИЧКИ АКТ, збирку предлога за измену и допуну закона у разним областима како би се рад НВО сектора довео у ред. Преко 30 година Србија је жртва неприкладног страног утицаја преко деловања тзв. невладиних организација које се финансирају милионским сумама из иностранства, а баве се де факто политичким деловањем. Наш Закон о финансирању политичких активности не дозвољава тако нешто, али како удружења и фондације нису препознати као политички субјекти, имамо ситуацију да се тај закон деценијама заобилази. Ми, дакле, желимо да се доток новца из иностранства третира на начин као што се третира широм Европе, у Русији, САД, Великој Британији итд. Немамо ништа против њиховог рада, смета нам да политички делују субјекти који се финансирају из иностранства. Дакле, ко се бави политиком, не сме да прима новац из иностранства.

За Политику сте једном приликом изнели тврдње да „НВО хидра“ контролише медије, активисте, студентске протесте и политичке процесе у Србији. Можете ли да наведете конкретне организације и појединце који, према вашим сазнањима, учествују у таквом деловању и да објасните на који начин остварују тај утицај?

НВО хидра је мрежа удружења, фондација, медија, квазимедија, неформалних група, попут некадашњег Студентског покрета, Прогласа и слично, које постоје ради контроле све три (или четири како би они волели) гране власти у Србији. На челу мреже налазе се најмоћније НВО: Црта, Траг, Грађанске иницијативе и Београдски центар за безбедносну политику. У последњих пет година ова мрежа добила је око 1,3 милијарде евра од својих ино-донатора, тим новцем се остварује утицај и на формалне политичке субјекте у земљи.

Како процењујете будући утицај невладиних организација на доношење политичких одлука и функционисање институција у Србији, након 25. октобра?

Њихов утицај велики је и данас. Без њиховог утицаја никада не бисмо усвојили уставне промене 2022. године које су, мишљења сам, биле значајан предуслов за спровођење обојене револуције у Србији. На нову власт утицај ће само бити већи, ако не и апсолутни, пре свега што им је нова власт дужна, а онда и због своје унутрашње хетерогености и недостатка лидерства. Ми ћемо новом сазиву Скупштине Србије одмах послати наш Суверенистички акт и тражити подршку за транспарентно финансирање удружења и од посланика власти и од опозиције.