Сигурно ћемо имати компетитивне изборе у којима пре самих избора, за разлику од свих претходних, не знамо ко ће остварити најбољи резултат, поручује професор ФПН у интервјуу за Српски недељник Компас
Избори можда нису расписани, али Србија се увелико налази у периоду изборних калкулација. Поред дилеме када ће грађани поново изаћи на биралишта, све чешће се поставља питање ко ће предстојећи изборни процес дочекати спремнији. Док власт настоји да сачува политичку предност, парламентарна опозиција још увек тражи формулу за наступ на изборима, а студентски покрет покушава да политички капитал стечен на улици претвори у изборни резултат. О томе колико су политички актери спремни за изборе, али и за смиривање друштвених подела и шта би предстојећи избори могли да донесу Србији, разговарали смо са професором Факултета политичких наука Душаном Вучићевићем.
Изгледа да коначно имамо оквиран датум одржавања избора. Председник Србије је помињао јесен, од краја септембра до средине новембра.. Ко је у овом моменту спремнији за изборе: владајућа коалиција, опозиционе странке или студентска листа?
Ово није први пут да имамо најављен термин превремених избора. У претходних годину и по дана барем пет или шест пута се помињало да ће у неком тренутку бити избори, тако да ја још увек нисам апсолутно сигуран да ће избори бити одржани на јесен. Наравно, сигуран сам да ће председнички бити најкасније на пролеће 2027. године тако да се јесмо примакли изборима и у наредних годину дана морамо имати макар председничке. Што се тиче спремности, да, партија која је на власти, или партије које су на власти спремније дочекују изборе од оних које се налазе у опозицији. И у претходних неколико изборних циклуса Српска напредна странка је најспремније од свих политичких актера дочекивала изборе. То се, вероватно, неће променити ни за наредне. Што се тиче два преостала актера, студентски покрет је сигурно спремнији него што је био прошле године, а да ли је у потпуности спреман, вероватно још увек не, али мислим да те најаве које смо имали, да ће избори бити расписани на пример у јулу, јесу на одређени начин и њих убрзале тако да су сада спремнији него пре два месеца. Са друге стране, опозиционе партије не делују потпуно спремне. Имамо доста дилема, прва и најважнија око самог наступа на изборима.
Што се тиче спремности, да, партија која је на власти, или партије које су на власти спремније дочекују изборе од оних које се налазе у опозицији
Видимо да је на десници практично немогуће да дође до обједињеног наступа свих актера. Видимо да се већ сада најављује неколико листа које ће изаћи на изборе, али још увек није јасно ко тачно с ким, иако имамо неке назнаке. Питање је, наравно, колико су они спремни за контролу избора и да ли могу да обезбеде, тако расцепкани, довољан број чланова проширеног састава бирачких одбора – када год избори буду расписани – и да спроведу квалитетну кампању. Делује да је само за нијансу боља ситуација на грађанском делу опозиционог политичког спектра јер и ту постоји доста дилема. Није, рекао бих, извесно ни да ће те све партије које су чиниле коалицију Србија против насиља, чак и без Демократске странке, изаћи заједно на изборе. Постоје неспоразуми наслеђени још из периода поновљених београдских избора и изласка једног, односно неизласка другог дела тих странака на изборе. Вероватно има доста ствари које опозиционе партије морају да ураде да би иоле спремно дочекали седеће изборе.“
Активности парламентарне опозиције делују као да су усмерене претежно на разматрање тога ко ће с ким наступати на изборима и да ли ће подржати студентску листу. Да ли вам се чини да због таквог приступа касне са предизборним активностима?
Рекао бих да касне, али ни то није ништа ново. И раније су имали проблема да се договоре. Видимо то и из њихових наступа у медијима, где се често спомињу истраживања јавног мњења, која треба да буду један од фактора за доношење одлуке о томе како наступати на изборима. Та прича се понавља већ месецима. И онда испада да сте додатно неозбиљни самим тим што их нисте урадили, па да се стварно позовете на њих и јавности објасните своју одлуку. Тако да, да – вероватно касне и то када би избори били релативно брзо, на пример у септембру, октобру. Они би заправо у току лета морали да се договарају и како наступају и о подели мандата и о томе колика је појединачна снага сваке од тих партија да би уопште могли да направе ту врсту договора. Претпостављам, међутим, да вероватно и они рачунају да избора неће бити на јесен и да има довољно времена до пролећа следеће године да нешто спремнији дочекају изборну кампању.
Показали сте извесну резерву према организовању избора на јесен. Међутим, чак и ако они буду одржани на пролеће, да ли очекујете да политички актери период до избора искористе за смиривање друштвених тензија?
Тешко. Волео бих да кажем да је могуће да се деси нешто другачије, али из претходног искуства ми делује да су шансе минималне. Тврдили смо последњих шест, седам година да би требало спустити тензије, да треба сести заиста искрено за сто и разговарати за почетак о изборним законима, поправити све ствари које не функционишу добро, али то се у ствари не дешава и имамо све дубљу и дубљу поларизацију која се посебно продубила након што је пала надстрешница у Новом Саду, након што је погинуло 16 људи и студентских протеста. Тешко је стварно замислити да имамо демократске изборе у којима се актери снагом аргумената сучељавају у јавном простору и на слободним медијима. Мислим да ће то морати да сачека неке наредне изборе.
Ђорђе Вукадиновић у разговору за наш недељник рекао да једино искрени дијалог у форми „округлог стола“ би могао да успостави неко минимално поверење. Поставља се питање да ли је пропуштена прилика за тако нешто или још увек има времена?
Рекао бих да је пропуштена прилика. Искрен да будем не верујем у ту врсту дијалога ако је сваки следећи изборни циклус све нижег и нижег квалитета. То су потврдили и последњи локални избори. Делује ми да бих био прилично наиван да сада поверујем да ће сви актери сести, разговарати и да ћемо кренути у неком нормалном правцу.
Са друге стране друштвено-политичка ситуација је таква каква јесте и намеће се питање да ли будући избори суштински ишта решавају у смислу смањивања тензија и нормалног функционисања.
После дуже времена имаћемо изборе који ће представљати шансу за суштинску промену. Ми ћемо по први пут од 2012. године сигурно имати компетитивну и неизвесну изборну утакмицу у којој пре самих избора није јасно ко ће бити победник. Или да будем још прецизнији, није сигурно да ће Српска напредна странка бити победник. Сви избори од 2014. па надаље су уствари били избори за мерење рејтинга, при чему се знало да ће СНС остварити убедљиво најбољи резултат. Сада смо, у последњих годину и по дана, дошли до тога да ћемо имати врло неизвесне изборе и да од много фактора зависи какав ће бити изборни исход. Тако да из тог угла, да – можемо да очекујемо заоштравање и повећање тензија у предизборном периоду, али са друге стране, након самих избора, не би било изненађење да Српска напредна странка доживи изборни пораз и да самим тим имамо промену досадашње политике продубљивања тензија и нефункционисања институција и последично смањивање поларизације и разлика које у српском друштву постоје.
ФОТО: Видоје МанојловићДа ли вас брине како би могла да изгледа ситуација након објављивања изборних резултата? Након што се заврши тај изборни дан. Када узмемо у обзир све што се издешавало у последњих годину и по дана.
Брине ме наравно, као што ме и брине све што се дешава у последњих годину и по дана. Поверење у полицију је на историјском минимуму и то не без разлога. И ту се не ради само о опозиционим бирачима, већ је пад поверења приметан и код гласача Српске напредне странке. Из тог угла, када се изгуби поверење у органе јавног реда и мира, у изборне органе, тужилаштва и правосудни систем, наравно да имате огромне дилеме како ће изгледати изборни дан.
На основу података које ми имамо, рекао бих да немамо много неопредељених и да ће излазност бити доста висока
Видели смо и на претходним локалним изборима да у ствари полиција штити батинаше и криминалце и наравно да то не води демократском разрешењу конфликата кроз институције. Видећемо шта ће се дешавати у наредних годину дана и да ли ће СНС гледати да барем мало спусти лопту, смањи притисак на бираче, осигура колико толико слободне и поштене изборе или ће и даље да заоштрава ситуацију и на самим бирачким местима и око бирачких места.
Фактор плус је недавно изашао са резултатима анкете који су показали да СНС има 46,7 одсто, студентска листа 28,7, а „проевропска“ опозиција 8,6 одсто. Да ли до јесени, или пролећа како ви говорите, ови проценти могу да се промене, или су бирачи чврсто заузели стране?
Ја стварно не волим да коментаришем туђа истраживања. Оно што је мени симптоматично у том истраживању јесте да је Студентска листа порасла три пута од претходног истраживања које је Фактор плус објавио. Ако гледам тако, из тог њиховог угла, онда је, вероватно, потпуно очекивано да и у наредном периоду Студентска листа додатно расте. Оно што, међутим, знам из наших истраживања јесте да се у последњих годину, годину и по дана ништа специјално не мења. Има наравно неких амплитуда, ситног раста и пада, али то је све у максимално неколико процената. Тако да гледајући наша истраживања, не верујем да може да буде превеликих промена у наредних шест месеци, уз то да је могуће да постоје преливања унутар блокова. Да се на пример унутар опозиционог блока бирачи преливају од или ка студентској листи у зависности од тога како њима изгледа кампања, ко су кандидати на самој листи. Студенте и студентски покрет подржавају и проевропски и евроскептични опозиционо настројени бирачи у Србији. Мислим да је због тога доста важно како ће изгледати студентска кампања. Ако буде успешна и са темама које уједињују антирежимско бирачко тело, она ће привући додатне бираче унутар тог блока. Ако не успе, мислим да је могуће преливање подршке назад ка опозиционим политичким странкама. Са друге стране, ако гледамо режимски и антирежимски блок ту су стране чврсто заузете. Могуће је наравно да се десе неке минималне промене, али да сада очекујемо да 10 или 15 одсто бирача, у овако поларизованој ситуацији, промени своју одлуку, то се сигурно неће десити.
Пред сваке изборе посебна пажња је усмерена на апстиненте и неопредељене бираче. Која политичка опција има веће шансе да задобије њихово поверење?
На основу података које ми имамо, рекао бих да немамо много неопредељених и да ће излазност бити доста висока. Наравно излазност мерена у односну на оно што је број бирача који заиста живи у Србији, који је око 5,1 милиона или можда чак и мање. Ако тако гледамо мислим да ће излазност бити негде око 85 одсто. Ако гледамо из угла онога што је уписано у бирачки списак вероватно можемо очекивати излазност негде око 65 одсто, горе-доле који проценат, али то је неки максимум који може да се извуче. Није реално да више од 4,5 милиона бирача гласа. Неколико стотина хиљада апстинената који нису гласали на парламентарним изборима у децембру 2023, у огромној већини сада нагиње ка студентској листи. То јесу апстиненти које су студенти ”вратили” у политику. То се види и на локалним изборима који јесу од мање важности, али где је излазност у скоро свим општинама била за неколико процената већа у односу чак и на парламентарне изборе у тим општинама. Тако да мислим да нема још много неодлучних и неопредељених и да очекивана повећана излазност у већој мери одговара антирежинским актерима.
Много се прича о томе, а и ви сте се донекле дотакли тога, да ли би подршка студентској листи могла да порасте или опадне након објављивња имена који ће се наћи на њој. Какво је ваше мишљење поводом тога?
Нисам сигуран зато што имате пар ствари које треба да узмемо у обзир. Једна је да знамо да нам следе председнички избори, а за парламентарне ћемо још видети да ли ће се расписати за исти датум када и председнички. На парламентарним изборима је доста лакше правити балансиране листе на којима се налазе представници, да кажем, различитих идеолошких усмерења где ће свако имати један број људи који одговара његовим ставовима. Истовремено ће се, наравно, на таквим листама налазити и један број кандидата са којима бирачи неће делити све ставове. Е сада, проблем јесте већи уколико се ради само о председничким изборима зато што је ту неопходно изабрати једног кандидата, па је и већа шанса да тај кандидат или кандидаткиња не одговара једном делу бирача. Мислим да кандидатима који су на студентској листи грађани који подржавају студентски покрет неће бити разочарани, већ да, напротив, постоји већа шанса да кандидати привуку неке нове бираче. Због начина на који су студенти бирали своју листу очекујемо да се на њој налазе препознатљиви појединци који су стручни у различитим областима што ће онда уствари послати слику да се ради о озбиљно селектираној екипи људи, иако можда различитих идеолошких ставова по неким питањима.
Да ли коментари као што је коментар Марте Кос, која је поздравила усвајање ова четири изборна закона, могу да допринесу отклањању сумње у сам изборни процес која влада код одређеног дела бирача?
Рекао бих да је то прилично неважно и да је то више за дебату по Твитеру која суштински не утиче на изборно опредељење грађана. Тако да то што је неко на Твитеру поздравио измене закона неће пресудно променити перцепцију. Посебно што се заиста не ради о озбиљним изменама и поправљању квалитета изборног процеса, већ о техничким и козметичким изменама које заправо могу да увећају збрку у изборном процесу и учине га мање слободним и поштеним него што је био у претходним изборним циклусима.
