Миливојевић за „Компас“: Србија је током Вучићевог мандата стекла огроман међународни капитал

Од када је Александар Вучић 31. маја 2017. године ступио на дужност председника Србије, спољна политика земље одвијала се у сложеним међународним околностима – од пораста глобалног ривалства великих сила и рата у Украјини, преко промена у Европској унији, до јачања односа са Кином, Русијом, САД и земљама Глобалног југа.

После више од девет година Вучићевог председничког мандата, поставља се питање какве је резултате Србија постигла на међународном плану, колико је успела да очува простор за самостално вођење спољне политике и како се током тог периода мењала њена позиција између различитих центара моћи.

О досадашњем учинку српске спољне политике, односима са великим силама, европским интеграцијама, региону и земљама Глобалног југа за Српски недељник Компас говори каријерни дипломата Зоран Миливојевић, који период Вучићевог председничког мандата оцењује као успешан и посебно издваја развој односа Србије са Пекингом, Москвом и Вашингтоном.

– Кад је реч о спољној политици политици Србије током председничког мандата Аелксандра Вучића, она се може оценити као успешна. Србија је у том периоду стала на своје ноге и стекла огорман међународни капитал. Дефинитивно је постала војно неутрална држава, политички независна и држава која брине о својим националним и политичким интересима. За то време, Србија је једина држава у Европи која има развијене односе са сва три кључна субјекта у међунаордној политици – Пекингом, Москвом и Вашингтоном – каже Зоран Миливојевић.

ФОТО: Antonio Ahel/ATAImages

Србија гради глобални кредибилитет кроз сарадњу са великим силама

Миливојевић је у разговору за наш портал посебно истакао значај стратешких партнерстава која је Србија успоставила у овом периоду, оценивши да она представљају не само специфичан вид сарадње, већ и потврду међународног положаја. Посебно је издвојио развој односа Србије и Кине.

– Стратешка партнерства су виши облик поверења. То је отоворена сарадња са дефинисаним интересима и капацитетима. У нашем случају, стратешко партнерство са Кином одређује наш глобални кредибилитет. Што се тиче сарадње са Руском Федерацијом, Вучић је довео Србију у позицију да каже „не“ и не уведе санкције Русији и то у околностима када сви уводе санкције. Чињеница да добијате гас 2,5 пута јефтиније у односу на друге земље јесте важна јер она говори о томе да се једна сила одриче својих економских интереса како би задовољила своје геополитичке интересе. То је веома битна ствар.

ФОТО: TANJUG/JADRANKA ILIĆ

Када је реч о односима са Сједињеним Америчким Државама, Миливојевић посебно истиче значај стратешког дијалога и поруке које стижу из Вашингтона.

– Стратешки дијалог са Америком такође показује наш међународни кредибилитет. Изјава америчких званичника да је у интересу САД да настави стратешки дијалог са Србијом говори о томе да нас Америка препознаје као државу која може да оствари више геополитичке интересе.

Проблеми са ЕУ нису институционални, већ политички

Када је реч о односима Србије са Европском унијом, Миливојевић сматра да проблеми постоје, али их не види као последицу односа Србије са институцијама ЕУ, већ пре свега као резултат деловања одређених политичких структура унутар Уније које, како оцењује, заступају другачију политичку агенду.

– Проблем са Европском унијом је то што неким елитама које диктирају политику и заступају ратну опцију не одговара Србија која није део политике рата. У Европској унији постоји блок политичких структура који оспорава међународни положај Србије – социјалдемократе, либерали и зелени.

Када је реч о самом процесу приступања ЕУ, Миливојевић каже да у њему не види проблем.

– Турска већ 50 година приступа Унији, а она је ипак регионална сила и ништа јој се због заустављеног процеса није догодило.

ФОТО: corund/Shutterstock

Односи са суседима

Када је реч о регионалној политици, Миливојевић сматра да односе са суседима треба посматрати кроз призму реалне политике, имајући у виду да Србија са појединим земљама има добре односе, док су односи са другима оптерећени политичким несугласицама.

– Ми имамо проблем са делом Босне и Херцеговине, Црном Гором и Хрватском. Пример за то је политичка експлоатација сахране генерала Младића. Што се тиче овог конкретног догађаја, ту нисмо имали проблема са Бугарском и Румунијом. Нико није замерио то што је генерал Младић сахрањен. Ми имамо осам суседа са којима делимо границу, али немамо проблем са свима. Са Румунијом и Мађарском имамо одличне односе, а проблем са Хрватском и осталим деловима постоји јер се њихова политика заснива на томе да се спречи да Србија постане релевантан чинилац у међународној политици.

Миливојевић регионалне односе повезује и са односом Србије према Европској унији, указујући на, како наводи, различите политичке ставове унутар Уније према Србији.

– У Европској унији постоји блок политичких структура који оспорава међународни положај Србије, а који чине социјалдемократи, либерали и зелени. У том блоку налази се и Хрватска, чија је државна политика антисрпска.

Говорећи о будућности европских интеграција, Миливојевић сматра да Србија треба да узме у обзир и промене кроз које сама Европска унија пролази.

– Ту треба сагледати и каква ће сутра бити Европска унија. Она је данас у проблему. Постоји проблем са одлучивањем и њеним положајем и треба видети каква ће бити њена улога. Нарочито каква ће бити њена улога у мултиполарном свету који је, са моје тачке гледишта, већ формиран.

Центар политичке моћи помера се ка истоку

Говорећи о односима Србије са земљама Глобалног југа, Миливојевић посебно издваја сарадњу са Узбекистаном и Азербејџаном, наводећи да ти односи представљају важну везу Србије са овим делом света.

– Поред недавне посете председника Узбекистана, треба споменути и да Србија има развијене односе са Азербејџаном, што представља нашу снажну везу са Глобалним југом. Није случајно што је Вучић на заседању Генералне скупштине Уједињених нација изјавио да се велики број наших принципа поклапа са принципима ових земаља. Тројка Азербејџан, Уганда и Узбекистан тренутно руководи Покретом несврстаних, а у том покрету имамо највећу резерву гласова који не признају независност Косова и Метохије.

ФОТО: Sergey Guneev/Sputnik/Profimedia

Говорећи о будућем развоју међународних односа, Миливојевић сматра да је у току промена односа снага на глобалном нивоу и да се центар моћи постепено помера ка истоку.

– Није више Европа центар света као што је била од Другог светског рата. Више нема државе које су велике силе, као што је била, рецимо, Велика Британија. Клатно се помера ка истоку, тамо где и припада, јер не може се 200 година америчке цивилизације поредити са 5.000 година кинеске цивилизације.

Осврћући се на једну од најчешћих критика Вучићеве спољне политике, Миливојевић одбацује тврдње о наводном договору са Западом о Косову и Метохији.

– Било је много прича, које трају најмање пет година, о томе да је Вучић направио договор са Западом да изда Косово и да га због тога неко подржава на власти. Ево, он данас није председник Србије, у овом тренутку нема никакве ингеренције као грађанин, и видите да се ништа није догодило са Косовом и да тај договор, заправо, није ни постојао. Србија је остала на позицији да у међународној политици поштује принципе војне неутралности, политичке независности и бриге о националним и политичким интересима – закључује Миливојевић у раговору за Српски недељник Компас.