Опозициона изборна листа Нове Демократске странке Србије (Нова ДСС) и Монархиста највише чему ће моћи да се нада после избора јесте учешће у привременој техничкој влади, каже наш саговорник
Политиколог Александар Павић, кандидат за посланика на листи „Аутентична десница“, Нове Демократске странке Србије (Нова ДСС) и Монархиста, каже да је прихватио ангажман јер је у Скупштини потребно да буду заступљени ставови национално оријентисаних бирача. У интервјуу за Српски недељник Компас истиче да он није ни „слуга режима“ ни „страни плаћеник“ како покушавају да га дефинишу они који потпирују атмосферу екстремне нетолеранције.
„Сматрам да је неопходно понудити људима који слободно мисле и имају природан отпор ка тој врсти манипулације и трећу, јасно дефинисану опцију. Ту ми је, признајем, прорадио и инат“, наводи Павић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Због чега користите назив „Аутентична десница“? Ко има право да процењује да ли је неко аутентичан у својим ставовима или није?
То је био избор коалиције НДСС – Монархисти пре него што сам се придружио листи, тако да је боље питати неког од њихових представника директно. Али морам да подвучем да, у складу са сопственим политичким уверењима која су суверенистичка и антиглобалистичка, сматрам да се оно што се назива десним делом политичког спектрума идеолошки уклапа у шире идеје суверенизма и антиглобализма. А то да ли је неко аутентичан или није на крају ће проценити бирачи. Да напоменем и то да је додат још један изборни слоган, који ми се допада: „Одважно српски“. Он верно одражава фактичко стање да ће ово да буде једина изборна листа са јасним националним програмом, и да неће устукнути пред притисцима да се одрекне политике.
Како се догодило да се пред саму предају изборне листе нађете у „Аутентичној десници“? Да ли сте разговоре на ту тему водили и раније или вас је неки догађај подстакао на такву одлуку?
Са Милошем Јовановићем имам вишегодишњи пријатељски однос, имамо сличне или исте политичке погледе. Неколико пута смо током протеклих месеци разговарали о могућности изборне сарадње.
Гледајући уназад, очигледно је да Несторовић није имао искрене намере од почетка, већ их само није отворено износио док се нису створили одговарајући услови
Такође смо обојица разговарали и са другим потенцијалним учесницима ширег националног окупљања на једној листи. Међутим, многи људи нису били спремни да учествују на изборима у овој узаврелој и врло поларизованој атмосфери, док су други чекали расплет у вези с коначним изгледом студентске листе. Лично сам био спреман да чекам до последњег тренутка, па чак и прескочим ове изборе, јер ми није био примаран посланички мандат него политички тренутак и могућности ударања темеља за укрупњавање политичких снага које представљају национално опредељено бирачко тело, које је иначе већинско у Србији. Два догађаја су ме коначно определила да донесем одлуку да прихватим место на листи „Аутентична десница“. Под један, ветирање национално опредељених кандидата са студентске листе, првенствено Мила Ломпара и неких кандидата са листе Универзитета у Косовској Митровици, али и Јелене Павловић, и под два, могућност да се у наредном сазиву Скупштине не нађе ниједна политичка опција са јасно израженом и дефинисаном националном политиком и ставовима о кључним питањима попут ЕУ, КиМ, санкција Русији, БРИКС-а, односа према Републици Српској, Сребреници и ратовима током 90-их. Уз све то, одбија ме референдумска атмосфера која се очигледно жели наметнути по сваку цену, где је једини избор да ли си за власт или против ње, између две тзв. кеч-ол листе. То је убијање политике и стварање услова за додатну десуверенизацију Србије. Све то прати једна атмосфера екстремне нетолеранције, где ако ниси за једну од две „дозвољене“ опције, онда си нужно или „слуга режима“ или „страни плаћеник“. Сматрам да је неопходно понудити људима који слободно мисле и имају природан отпор ка тој врсти манипулације и трећу, јасно дефинисану опцију. Ту ми је, признајем, прорадио и инат. Не дозвољавам да ми неко одређује политичке изборе или гура у вештачке бинарне изборе и мислим да то неће дозволити нико ко држи до себе, и да ће такви људи гласати за ову листу, макар се и не слагали с њом сто одсто.
Из ове перспективе како гледате на дешавања у покрету Бранимира Несторовића, чији сте били део?
Већ се из вашег питања види основни проблем, с обзиром на то да користите термин „покрет Бранимира Несторовића“. То је иначе постао општи медијски манир чим смо прешли цензус и ушли у Скупштину, што мислим да није случајно. У сваком случају, Несторовић је током времена узурпирао власт над покретом, који је био конципиран – под изворним називом „МИ ГЛАС ИЗ НАРОДА“ – као нова политичка концепција која разбија матрицу пирамидалног управљања странкама и нуди концепцију руковођења од стране групе компетентних људи којима политика није примарна професија, наспрам концепције „непогрешивог и неприкосновеног вође“, у шта је Несторовић претворио покрет, нажалост уз тихо пристајање већине која је остала у покрету после оног првог несрећног цепања у фебруару 2024. Тај пристанак на првом месту приписујем недостатку политичког искуства и претераној, често некритичкој вери у добре намере других – а то је у политици често рецепт за самоубиство. Ово све говорим из угла једног од седам оснивача, који је и позвао Несторовића на тај први састанак у фебруару 2023. Оно што се данас дешава је управо последица прихватања да се од једне политички слабо компетентне али властољубиве особе са све израженијим месијанским комплексом – али и високом дозом личног шарма – направи својеврстан култ личности. То је отворило пут Несторовићу да иза сцене прави разне комбинације по свом нахођењу или да на крају, мимо статута, почисти све народне посланике из Председништва, иначе угледне људе са сопственим именом и презименом. Гледајући уназад, очигледно је да Несторовић није имао искрене намере од почетка, већ их само није отворено износио док се нису створили одговарајући услови. Његови квалитети као лекара и заслуге у борби против наметнуте масовне вакцинације током ковид пандемије остају неспорни што се мене тиче, али у политици је показао једно сасвим друго лице.
ФОТО: B.P./ATAImagesПознати су ваши ставови по питању Косова и Метохије, ЕУ, Републике Српске, сарадње са Русијом, Кином и БРИКС-ом и кажете да гласањем за вас бирачи неће добити „мачку у џаку“. Да ли је „мачка у џаку“ на коју упозоравате студентска листа? Како бисте је дефинисали?
„Мачка у џаку“ је недефинисаност по кључним питањима попут ових које сте набројали. Студентска листа се програмски не изјашњава по овим питањима, јер се концентрисала на борбу против Вучића, против корупције, за поштовање Устава, реинституционализацију и департизацију политичког живота, ослобађање медија, доступност станова за младе, бесплатне уџбенике. То су све врло вредни циљеви, за којима вапи огроман број људи у земљи, али сматрам да се они не могу представљати нити остваривати мимо ширег националног и геополитичког контекста. Веома је важно да ли ће овакве мере бити спровођене под преовлађујућим утицајем ЕУ или под сувереном контролом грађана Србије. А геополитички и национални избори и опредељења нужно одређују тај контекст. Али, није овде само реч о студентској листи. И листа владајуће странке је кеч-ол листа, што се показало и у пракси њеног скоро 14-годишњег управљања државом, током којег смо добили политику ЕУ нема алтернативу огрнуту српском заставом. Стога се поново враћам на потребу нуђења јасне политичко-идеолошке опредељености од стране бар неке листе на предстојећим изборима.
Јесте ли разумели како функционише пленум који је креирао изборну листу на чијем челу је Илија Срдановић и како би „пленум“ управљао државом уколико би дошао на власт?
Не, и то је још један од проблема везаних за студентску листу. На првом месту је питање колико је она уопште репрезентативна када је реч о студентима у целини. Друго је ко све чини пленуме и ко на њих врши утицај. Наравно, јасно је да постоје утицаји из сенке када је реч и о садашњој власти – и не само у Србији, већ широм света. Тзв. дубоке државе постављају или контролишу многе кључне политичаре у свим државама које су формално демократске и уставне. Међутим, пленуми су својеврсна институционализација нетранспарентности, што изазива додатну скепсу, поготово када имамо у виду присутност разних личности повезаних са НВО које се финансирају са запада. Ако су већ претендовали на неполитичност, зашто је онда ветиран Мило Ломпар, а нису НВО активисти? То већ пуно говори о томе какав утицај преовлађује у пленумима и какав утицај би преовладао ако би они управљали будућом влашћу. Али морам да нагласим – за оволики утицај НВО сектора у политичком животу Србије је најодговорнија актуелна власт.
Ломпарове и Мировићеве речи о доминантом утицају Бојана Пајтића, Душана Петровића и немачког фактора треба схватити крајње озбиљно
И сам сам у Скупштини у неколико наврата говорио да, ако уопште постоји обојена револуција, власт је та која је на првом месту генерише, јер је Србија постала Мека за некажњено и необуздано деловање НВО које се финансирају из непријатељских земаља.
Да ли су активности професора Дејана Мировића и Мила Ломпара биле мамац за национално опредељене бираче?
У сваком случају су пробудиле наду код многих национално опредељених гласача. Лично познајем обојицу и уопште не сумњам у њихове искрене опозиционе намере. Знам да су били спремни на разне компромисе, попут листе подједнако подељене између „грађаниста“ и националиста – са чиме се иначе нисам слагао и то им обојици и рекао – али на крају ни то није могло да прође, као ни они сами. Заправо је корисно што су сада креатори студентске листе истерани на чистину, јер ако чак ни максимална флексибилност Ломпара и Мировића није била прихватљива за њих – онда имамо више него основане сумње у „неполитичност“ оних који би да руководе магистралним правцима студентске листе, као и у њихова национална опредељења. Ломпарове и Мировићеве речи о доминантом утицају Бојана Пајтића, Душана Петровића и немачког фактора треба схватити крајње озбиљно.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Рачунате ли и на тај корпус национално опредељених бирача који би иначе гласали за студентски покрет у случају да Ломпар и Мировић нису ветирани?
Било би логично да добар део тог корпуса гласа за нашу листу после уклањања Ломпара и још раније дисквалификације Мировића. Јер друге озбиљне листе са национално дефинисаним програмом једноставно неће бити. Лично знам више људи којима су се упалиле црвене лампице после ветирања Ломпара, а који неће имати за кога другог да гласају. Могло би се рећи да је листа Аутентичне деснице својеврсна полиса осигурања за све национално опредељене бираче да Скупштина ипак неће остати без национално оријентисаног гласа у следећем сазиву. А не треба искључити ни могућност да Аутентична десница после избора постане тас на ваги без којег се не може правити нова влада. То би заправо било и најправедније решење, јер би се глас већинске, национално опредељене Србије на тај начин коначно валоризовао.
Имате ли сазнања о притисцима који су вршени на опозицију да одустане од учешћа на изборима у корист студентске листе? Помиње се и да је неко за то узео новац.
Немам конкретна сазнања, али се из авиона види да је постојао огроман притисак на про-ЕУ странке да се повуку из трке. Још прошле године је многима постало јасно да ће студентска листа између осталог служити и за чишћење и прекомпоновање про-ЕУ опозиције – мада су се они својски трудили да путем јавног притиска натерају и националисте да се повуку у корист студентске листе.
Могло би се рећи да је листа Аутентичне деснице својеврсна полиса осигурања за све национално опредељене бираче
Срећом, знам лично да је Милош Јовановић био имун на такве притиске, а очигледно и остатак НДСС-а и Монархиста. А ти јавни притисци нам говоре да овде нешто није у реду. Где се то још захтева од политичких субјеката да се добровољно повуку из изборне трке и ризикују трајно гашење?
Којим спољним факторима одговара прављење референдумске атмосфере и није ли таква атмосфера више резервисана за председничке изборе него за парламентарне?
С обзиром на то да је доминантан страни фактор који се меша у изборе у Србији – а и широм Европе и света – америчка дубока држава, ЕУ и наднационалне глобалистичке структуре, јасно је да оваква атмосфера одговара управо њима. Али ово није само обична референдумска атмосфера, ово је атмосфера копања дубоких ровова унутар српског друштва, атмосфера сејања омразе и нетрпељивости, атмосфера бошљевизма и приступа „ко није са нама, тај је против нас“. Лично имам велики отпор према таквом приступу и, као што сам већ навео, то је један од главних разлога зашто сам се ангажовао. Не дозвољавам да ме ико тера у унапред одабране таборе, а метод теза–антитеза–синтеза ми је добро познат. Другим речима, када се диригује овако оштра подела, исти фактор настоји да доминантно утиче на обе стране, и чека одговарајући тренутак да понуди „спасоносно“ решење. При томе, треба истаћи, огромна већина људи који подржавају једну или другу страну нису под било чијом контролом, мада јесу подвргнути разним видовима пропаганде.
ФОТО: M. K./ATAImagesВаша спољнополитичка оријентација ми је јасна, међутим, зашто мислите да та питања највише интересују национално оријентисане бираче на овим изборима? Које место економија заузима у програму „Аутентичне деснице“?
Економија свакако заузима битно место у програму листе. Међутим, сви ће имати своје економске програме. Оно што разликује нашу листу од других је управо ова компонента националне и геополитичке оријентације. И, да поновим, без таквог одређивања, не може се одредити ни контекст економског програма. Опредељивање између ЕУ и БРИКС-а, између увођења и неувођења санкција Русији и те како утиче на економске правце, потенцијале и могућности земље. Однос према КиМ такође – јер то утиче на степен суверености земље, што се одражава и на економске изборе које ће она правити у будућности. Не може се економски програм представљати у геополитичком вакууму. Његове шансе за успех су уско повезане са вредностима које ће будућа власт да заступа. Економија је далеко од вредносно неутралне дисциплине каквом је разни „експерти“ желе представити.
Они који подржавају студентску листу кажу да ви који излазите на изборе радите за Вучића. Шта је ваш одговор?
Мислим да то не кажу баш сви, али онима који то кажу поручујем да потичем из антикомунистичке породице, да сам одрастао у антикомунистичким САД, и да врло лако препознајем тоталитарне обрасце размишљања и деловања, а такав начин размишљања управо одговара тоталитарном, орвеловском обрасцу. Да не говорим о потпуном одсуству политичке културе. Уз све то, таква оптужба ми делује као вешто пласирана мантра која служи за пропагандистичку дисквалификацију и етикетирање неистомишљеника. Не дај Боже да људи са таквим менталитетом дођу и близу власти.
Немате дилему да прелазите цензус? Која је ваша процена?
Да, мислим да прелазимо цензус и да ће то бити све извесније што се буду ближили избори и што више људи буде схватило да им се покушава наметнути један вештачки исконструисан манихејски избор.
Очекујем да ћемо релативно брзо бити суочени са једном озбиљном европском безбедносном, економском и енергетском кризом узрокованом светским дешавањима – најпре у Украјини и на Блиском истоку
Мислим да ће у многима, као и у мени, прорадити природан отпор покушајима да нам се свима наметне један врло узак и поларизујући, а притом анационални образац, а у многима и добри стари српски инат.
Ако дођете у ситуацију да после избора можете да правите коалицију са неким како бисте дошли на власт, ко су за вас прихватљиви партнери?
Ми смо опозициона листа, и циљ нам је промена власти и политике. У исто време, као што је више пута истакао носилац листе Милош Јовановић, ако ова листа буде у позицији да буде тас на ваги, вероватно је највише чему ће моћи да се нада учешће у привременој техничкој влади која би ослободила медије и створила услове за одржавање избора чије би резултате прихватили и признали сви.
ФОТО: Antonio Ahel/ATAImagesУколико уђете у парламент, на којим темама ћете инсистирати?
Избегавање увлачења Србије у рат против Русије на којем здушно раде глобалистичке елите у ЕУ и Великој Британији, поништавање Бриселских и Охридских споразума, ослобађање медија, деболоњизација високог образовања и ресуверенизација образовања уопште кроз издавање националних уџбеника и избацивање НВО утицаја у прављењу образовних програма, ригорозна борба против корупције, департизација државе, обустава даљих ЕУ интеграција и успостављање образаца сарадње без чланства, остваривање озбиљне сарадње са БРИКС-ом, јача подршка Републици Српској у борби за враћање дејтонских надлежности и још чвршће повезивање с њом, јасно дефинисана политика према српском националном питању у Црној Гори, званично одређивање према геноциду у НДХ, стварање услова за што квалитетније укључивање српског расејања у економски, образовни и политички живот Србије, демонтирање неолибералног економског модела у Србији, ревитализација домаћег банкарског сектора, заштита домаће пољопривреде и подстицање њеног раста… Али, морам да кажем да очекујем да ћемо релативно брзо бити суочени са једном озбиљном европском безбедносном, економском и енергетском кризом узрокованом светским дешавањима – најпре у Украјини и на Блиском истоку – и да нам свет у превирању неће дозволити луксуз мирног и неометаног политичког деловања и реформисања на унутрашњем плану док се други туку и заузимају нове позиције.
