Након вишемесечних расправа, позитиван став Венецијанске комисије о изменама закона отворио је ново поглавље у расправи о владавини права у Србији. Где је направљен највећи искорак и зашто процес не треба посматрати као завршен, за Компас говори Владан Петров
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је, након пленарне седнице Венецијанске комисије, да је Србија добила позитивно мишљење о предложеним изменама недавно усвојених правосудних закона, чиме једна од најважнијх тема у домаћој јавности последњих месеци улази у завршну фазу.
О том процесу разговарали смо са председником Уставног суда и чланом Венецијанске комисије Владаном Петровим, који због правила Комисије није могао да присуствује пленарној седници на којој се одлучивало о Србији. У интервјуу за Српски недељник Компас Петров је говорио о томе да ли је Србија заиста испунила све препоруке Венецијанске комисије, шта је остало од спорне „девете препоруке“, као и о томе зашто део стручне јавности и даље не верује овим изменама.
Ви сте рекли да је Србија суштински испунила препоруке Венецијанске комисије. Шта је, по вашем мишљењу, преостала „девета препроука“ која се још спори у јавности и да ли је реч о суштини или техничој доради?
Ја сам бројао па сам се забројао. Ми смо стварно имали у ургентном мишљењу, оном из априла 2026. године, девет конкретних препорука које је требало усвојити и једну општу.
За сваку добру реформу, неопходно је стрпљење и време, и изнад свега, јаки људи који ће узети на себе терет општег добра
Уз напомену да у моменту када разговарамо још увек није објављено званично мишљење које је усвојено на пленарној седници Венецијанске комисије 12. јуна, пробаћу да будем максимално прецизан. У вези са препоруком 7, Комисија је констатовала да је ојачан институционални капацитет Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и да је обезбеђен механизам за замену привременог упућивања тужилаца регуларним избором што ће бити реализовано у скорије време. То је суштина њихове препоруке 7 и зато сам више пута изјавио да је и она суштински испуњена. Они су ипак остали при томе да је од 11 тужилаца којима је по сили закона престало упућивање враћено њих деветоро. Иако је у међувремену одлуком Високог савета тужилаштва у то тужилаштво упућено чак 12 тужилаца, чиме је оно кадровски оснажено, остали су при ставу да само „тај аспект препоруке 7 стога није потпуно имплементиран“. Очекујем да ће управо ових дана можда и ту доћи до извесних позитивних корака, премда то мора бити искључиво одлука за то надлежног уставног органа – ВСТ-а. О томе извршна и законодавна власт не смеју да на било који начин одлучују или да се у то директно мешају.
Препорука 8, која се тиче статуса Тужилаштва за високо технолошки криминал (ВТК) и општа препорука, која се односи на реорганизацију судства и тужилаштва (Трећи и четврти суд итд.) је у процесу имплементације, јер је формирана репрезентативна радна група која ће радити на томе уз учешће експерата Венецијанске комисије.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које ће се наћи на киосцима у четвртак 18. јуна, можете да прочитате цео интервју председника Уставног суда Србије и члана Венецијанске комисије Владана Петрова "За праксу Венецијанске комисије неуобичајено позитивно мишљење"
