Разумем зашто је било критика, како у домаћој јавности, тако и у ЕУ. Када је реч о реформама у области правосуђа – очекивања су увек висока, а циљ нам је да се унапреди и законодавни изборни оквир. Не очекујем да ће доћи до обуставе средстава за Србију из Плана раста нити из било ког другог финансијског инструмента ЕУ. Ми то као држава нећемо дозволити, истиче у разговору Апостоловић
Има извесне храбрости у спремности да се прихвате изазови у тренутку који није нимало лак за Европу и свет. Процес европских интеграција по својој природи није ни брз ни једноставан процес, а на том путу Србија се суочава са бројним потешкоћама. Амбасадор и шеф Мисије Републике Србије при ЕУ, Данијел Апостоловић, од краја јануара на челу је Оперативног тима за приступање Србије Европској унији, и предано ради на успостављању потпуно другачије динамике у испуњавању обавеза.
Приоритет у раду тима сада је усклађивање законодавства са препорукама Венецијанске комисије.
„Крајње је време да се застој у нашим преговорима превазиђе и да се покаже разумевање за специфичну ситуацију у којој се Србија налази у овим околностима“, поручује Апостоловић у разговору за Српски недељник Компас.
ФОТО: Видоје МанојловићНа челу сте Оперативног тима за процес приступања Европској унији, а ваша улога је координација убрзаног спровођења свих обавеза на европском путу Србије. Председник Вучић је недавно у једном телевизијском гостовању похвалио ваше резултате. Шта је до сада урађено и шта предстоји?
Оперативни тим је успостављен пре само три месеца и то на иницијативу председника Вучића. За тако кратко време није било реално очекивати велике, епохалне резултате. Успели смо да завршимо неколико важних закона, акционих планова и стратегија. Ефекти рада овог тима тек ће се у значајнијој мери видети у наредним месецима. Унапредили смо и саму координацију спровођења обавеза и направили јасне планове које смо прилагодили новим роковима и које смо утврдили са Европском комисијом. Сваког понедељка одржавамо видео састанке Оперативног тима на којима разматрамо пресек стања у испуњавању договореног, а имамо и уживо састанке у Влади најмање једном месечно, како сам и најавио. Дакле, потпуно другачија динамика у испуњавању обавеза. Оно што је договорено да се што пре спроведе првенствено се односи на мерила за отварање Кластера 2 (унутрашње тржиште) и Кластера 5 (ресурси, пољопривреда, кохезија), прелазна мерила за поглавља владавине права (поглавља 23 и 24), као и испуњавање препорука из Годишњег извештаја ЕК за 2025. годину.
Јесте ли задовољни ефикасношћу наших министарстава на испуњавању услова?
Генерално јесам, мада увек то може боље. Да смо у претходном периоду редовно отварали кластере и да је динамика односа са ЕУ била другачија, уверен сам да би ефикасност наше администрације, када је реч о спровођењу обавеза према ЕУ, била знатно боља. Није тајна да Србија има најбоље административне капацитете у региону и то је оно што ми већина мојих саговорника у Бриселу веома често наглашава, што ми је, наравно, веома драго да чујем. Већ сада настојимо да додатно ојачамо секторе у министарствима који су задужени за европске интеграције. Мислим да можемо додатно да унапредимо ефикасност свих институција које учествују у овом процесу.
Председник је помињао неке проблеме на испуњавању услова у полицији, као и у енергетици. На шта се то односи?
То се односи на конкретне кораке из Реформске агенде за које грејс период истиче у јуну. Испуњавање сваког од наведених корака са собом доноси и новац из Плана раста ЕУ за ЗБ, те је стога важно да испунимо што је могуће више обавеза. Реч је о неколико корака у вези са транспортом гаса и гасном инфраструктуром што је у надлежности Министарства рударства и енергетике, као и израдом појединих прописа из надлежности Министарства унутрашњих послова, попут закона о унутрашњим пословима. Редовно одржавамо састанке и у вези са Реформском агендом и радимо на томе да се убрза спровођење свих активности.
ФОТО: Видоје МанојловићПрихватили сте тежак и изазован посао. Постоји и известан отпор унутар ЕУ да се приме нове чланице. Како наступате у разговорима са саговорницима у Бриселу? Да ли сте чули и неке оптимистичне поруке?
Јесте, ово је заиста изазован задатак и захвалан сам на поверењу које ми је председник Вучић указао. Тренутак за нас није нимало лак. Већ више од четири године нисмо отворили ниједан кластер, иако је и сама Европска комисија у својих пет годишњих извештаја препоручила отварање Кластера 3. Међутим, до тога није дошло јер се неколико држава чланица са тим није сложило, пре свега због недовољног усклађивања Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком, односно због тога што нисмо увели санкције Русије. С друге стране, у последњих 20 година, никада није био присутан тако изражен ентузијазам и подршка држава чланица за процес проширења. У бриселским круговима, овај нови замајац према политици проширења они означавају као нови моментум и позивају кандидате да га максимално искористе.
Настојимо да додатно ојачамо секторе у министарствима који су задужени за европске интеграције. Мислим да можемо додатно да унапредимо ефикасност свих институција које учествују у овом процесу
Истини за вољу, мишљења сам да ЕУ не посматра више процес приступних преговора само кроз призму напретка заснованог на заслугама (merit based), већ пре свега у контексту геополитике. Раније вам је било потребно више од десет година да отворите сва поглавља. Сада то може да се деси за годину дана. Другачији су критеријуми. Рекао бих да је раније ЕУ свесно успоравала процес и била знатно ригорознија. Кад смо ми својевремено испуњавали све обавезе, отворили бисмо у најбољем случају три до четири поглавља годишње. Апсолутно незамисливо је било да било који кандидат за годину дана отвори сва поглавља. То се сада десило са Албанијом.
У разговорима са свим саговорницима покушавам да представим све резултате које смо остварили инсистирајући да је крајње време да се застој у нашим преговорима превазиђе и да се покаже разумевање за специфичну ситуацију у којој се Србија налази у овим околностима. Моја кључна порука је да је крајње време да изађемо из овог зачараног круга.
ФОТО: Видоје МанојловићКада су Бугарска и Румунија постале чланице ЕУ оне нису испуњавале све услове. Европа данас има бројне проблеме, као и рат на свом тлу. Постоји ли у Бриселу јасна стратегија како ће се процес евроинтеграција даље одвијати?
Тако је. Када су Бугарска и Румунија приступиле ЕУ 2007. године, заиста нису испуниле све критеријуме, посебно у области владавине права. Зато је уведен тзв. Механизам сарадње и верификације (CVM), под којим је Румунија била до 2022. а Бугарска до 2023. године. Дакле, оне су као државе чланице испуњавале критеријуме које ми сада испуњавамо као кандидати. Ако погледамо годишње извештаје о владавини права чак и у државама чланицама ЕУ, видећемо да се и оне суочавају са бројним, често сличним изазовима.
Један од највећих изазова са којима се Европа суочава јесте рат у Украјини. Ништа мањи изазови нису ни на економском плану у ЕУ, односно како повећати конкуреност привреде, како унапредити иновације, како снизити трошкове енергената. Прогнозе нису нимало сјајне и лидери ЕУ су их итекако свесни. Велика штета би била да ЕУ потпуно изгуби ту битку за своје место на међународној сцени.
Кад је реч о самој политици проширења, било је неколико различитих предлога. Доста се и у медијима говорило о моделу обрнутог чланства (тзв. reversed membership) који је дошао на сто након што је у медије процурео нацрт мировног плана за Украјину у оквиру којег се 2027. година помињала као година чланства Украјине у ЕУ. Тај модел би подразумевао да морате да испуните неки минимум услова из области владавине права, да бисте били примљени у чланство. Након тога, постепено бисте се придруживали различитим политикама кад се у потпуности ускладите са европским законодавством. Европска комисија је представила овај предлог државама чланицама и он је наишао на велики отпор, тако да је за сада одбачен. Процес приступних преговора и даље се одвија по методологији која је усвојена 2020. године, а чији је главни иницијтор била Француска.
Објављена је вест да се формира Радна група за израду Уговора о приступању Црне Горе ЕУ. Да ли је Црна Гора следећа чланица и где је Србија у односу на Црну Гору када је процес евроинтеграција у питању? Ко је суштински даље одмакао и у ком делу превагу односе политички разлози?
Србија и Црна Гора су практично до почетка рата у Украјини биле државе предводнице у процесу преговора са ЕУ, са малом разликом у погледу напретка у самом процесу. У Стратегији Европске комисије о проширењу која је усвојена 2018. године, на иницијативу тадашњег председника ЕК Жан Клод Јункера, Србија и Црна Гора су означене као предводнице и тада смо добили 2025. годину као могући потенцијални оквир чланства, под условом да испунимо све обавезе. Међутим, ствари су се знатно промениле од почетка рата у Украјини због тога што Србија није увела санкције Русији, тако да смо изгубили више од четири године у преговорима. У међувремену, Црна Гора је отворила сва поглавља, односно кластере, испунила прелазна мерила за поглавља владавине права и до сада већ затворила 14 поглавља. Њихов план, који договарају са Европском комисијом и државама чланицама, јесте да у првој половини 2027. године потпишу уговор о приступању, након чега би уследио процес ратификације Уговора у свим државама чланицама који траје око две године. Као што знате, у међувремену Влада Исланда је донела одлуку да се крајем августа одржи референдум о наставку процеса преговора Исланда са ЕУ. Уколико се грађани Исланда буду сагласили са тим, остаје да се види даља динамика односа.
ФОТО: Видоје МанојловићВенецијанска комисија се изјаснила о изменама закона о правосуђу. Законска решења оценила је „прихватљивим“ уз одређене препоруке за побољшање. Како анализирате експертско мишљење Комисије? Шта ће Србија урадити по овом питању?
Експертско мишљење су анализирали стручњаци из наших надлежних институција и одмах смо Венецијанској комисији доставили одговоре на поједина питања. Добили смо и коначно мишљење експерата Венецијанске комисије. Како су и наши највиши званичници потврдили, Србија ће поступити по препорукама Венецијанске комисије. То нам је свакако приоритет у раду.
У мишљењу се наводи и критика да измене нису припремљене уз довољно транспарентности и инклузивности, уз поруку властима да те стандарде доследније примењују у даљем законодавном процесу. Коначно мишљење биће разматрано на пленарној седници у Венецији 12. и 13. јуна. Како одговарате на ове примедбе?
Ови закони су у Скупштину ушли по хитној процедури на иницијативу председника надлежног одбора, али су прошли редовну скупштинску процедуру и разматрали се на Одбору за уставна питања и законодавство и Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу око три недеље. Чињеница јесте да је изостала јавна расправа, те је највише критика изазвала сама процедура. Истини за вољу, као држава у процесу приступних преговора, били смо у обавези да поменуте законе пошаљемо на мишљење Венецијанској комисији, а након тога и Европској комисији. С друге стране, желим да нагласим да су неке од измена биле у складу са мишљењем Венецијанске комисије из 2022, што се, између осталог наводи и у Закључцима са трибине „Допринос јачању културе дијалога – правосудни закони“, коју су организовали Друштво судија Србије и Удружење тужилаца Србије. У том документу стоји да је „похвална чињеница да је упућивање поверено Високом савету тужилаца, истом органу који врши и избор (што је концептуално боље решење)“.
Разумете ли зашто су измене сета правосудних закона наишле на велику критику у домаћој јавности, али и у европским институцијама? Европска комесарка за проширење Марта Кос оценила је ове измене као „корак назад“ на путу Србије ка ЕУ.
Разумем зашто је било критика, како у домаћој јавности, тако и у ЕУ. Када је реч о реформама у области правосуђа, очекивања су увек висока. Европске институције су највише критиковале то што је изостала јавна расправа, што нисмо консултовали Венецијанску комисију, као ни то што нисмо добили зелено светло Европске комисије да усвојимо поменуте законе.
У последњих 20 година, никада није био присутан тако изражен ентузијазам и подршка држава чланица за процес проширења. У бриселским круговима, овај нови замајац према политици проширења они означавају као нови моментум и позивају кандидате да га максимално искористе
То је био кључни повод за изјаву комесарке Кос. Свакако, Србија је показала пуну спремност да спроведе препоруке Венецијанске комисије и даље у складу са тим измени ове законе. То је порука коју сам ја пренео и комесарки Марти Кос, као и свим осталим саговорницима у Бриселу.
ФОТО: Видоје МанојловићМарта Кос је изјавила и да се од Београда очекује потпуно усклађивање правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије, као и обезбеђивање пуне слободе изражавања и медија, укључујући реформу регулаторног тела РЕМ како Србија не би остала без новца из Плана раста. Реаговали сте и одбацили могућност финансијских санкција за Србију. Како разумете ове изјаве Марте Кос? Шта је њихов циљ?
Циљ ових изјава је свакако да се изврши притисак на нашу страну да се испуни све оно што Европска комисија тражи од нас. Не очекујем да ће доћи до обуставе средстава за Србију из Плана раста нити из било ког другог финансијског инструмента ЕУ. Ми то као држава нећемо дозволити. Дакле, финансијске санкције не очекујем јер ћемо урадити све да до тога не дође. Једна ствар је питање евентуалне обуставе средстава као политичка порука, а друга губитак средстава у случају да се неки корак из Реформске агенде не спроведе у задатом року. Поједини кораци, попут избора чланова Савета РЕМ-а не зависе само од нас, већ и од других актера у процесу приступних преговора, који, како сам више пута рекао, такође имају свој део одговорности за његов успех.
Јесте ли имали прилику да разговарате са њом о томе до сада?
Јесам. Пренео сам нашу јасну поруку. Она је рекла да ће ЕК пажљиво пратити наше наредне кораке у вези са тим.
Осим правосудног законодавства, у складу са препорукама међународних институција убрзан је рад и на изменама изборног законодавства. Како коментаришете наводе једног дела јавности да се иза овог решења крије стварање простора за изборне манипулације?
Нацрти измена и допуна поменута четири закона су рађени у консултацијама са Канцеларијом ОЕБС-а за демократске институције (ODIHR) уз прихватање готово свих њихових коментара. Ови нацрти су достављени и Европској комисији на мишљење. Осим поменутих закона, такође у консултацијама са ODIHR-ом, ради се Нацрт измена и допуна Закона о финансирању политичких активности, који регулише кључне препоруке – транспарентност, надзор, санкције.
Један од највећих изазова са којима се Европа суочава јесте рат у Украјини. Ништа мањи изазови нису ни на економском плану у ЕУ, односно како повећати конкуреност привреде, како унапредити иновације, како снизити трошкове енергената
Такође, Министарство правде је већ урадило Нацрт закона о спречавању корупције како би се ускладио са GRECO препорукама, те се сада ради даље усклађивање са препорукама ODIHR-а. Циљ је да се препоруке испуне и да се унапреди законодавни изборни оквир. Решење које је изазвало највише коментара, а то је да један бирач може својим потписом подржати више изборних листа, је управо препорука ODIHR-а која се први пут појављује 2014. године и наводи се у укупно шест њихових извештаја, односно у сваком извештају ове организације о посматрању парламентарних и/или председничких избора од 2014. године. На ту тему смо неформално консултовали и Европску комисију која нам је одговорила да подржава ову препоруку ODIHR-а и да треба да поступимо по њој, што смо и урадили. Дакле, нетачни су наводи да се иза овог решења крије стварање простора за изборне манипулације, јер у питању је чисто испуњавање препоруке.
Да ли је у Бриселу имао одјека недавни заједнички позив председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме на убрзану интеграцију земаља кандидата у јединствено тржиште ЕУ и Шенгенски простор, без добијања права вета?
Та иницијатива је имала доста велики одјек. Чак су и бриселски и европски медији писали о томе. На састанцима у ЕУ, кад се разговарало о даљим перспективама политике проширења, било је речи и о овом предлогу председника Вучића и премијера Раме. Нико ту идеју није одбацио. Напротив. Само је наглашено да приступ јединственом тржишту и Шенгену захтева дубоке, тешке и темељне реформе за које смо ми спремни.
Сматрам да је идеја одлична у циљу убрзања интеграције у условима геополитичких изазова. Верујем да би то могло да донесе важне користи нашим грађанима и пословном сектору и пре пуноправног чланства.
ФОТО: Видоје МанојловићДа ли је неко спреман да подржи ту идеју?
Већина мојих саговорника сматра да је то начелно добра идеја. Уосталом, та идеја је у основи и Плана раста ЕУ за ЗБ.
Фокусирани сте на владавину права и испуњавање прелазних мерила. Напоменули сте да по новој методологији не може да се почне затварање поглавља док се не заврше прелазна мерила. Колико још ту имате посла?
Испуњавање прелазних мерила за поглавља владавине права је у посебном фокусу рада Оперативног тима. Сачинили смо план за спровођење кључних активности из поглавља 23 и 24 до јуна ове године. Ту има још посла, посебно када погледате да је за израду извештаја ЕК о испуњености прелазних мерила потребно да се докаже и сама примена у пракси усвојених законских решења.
Решење које је изазвало највише коментара, а то је да један бирач може својим потписом подржати више изборних листа, је управо препорука ODIHR-а која се први пут појављује 2014. године
Како сам рекао, испуњавање појединих прелазних мерила не зависи само од нас. На пример, за израду нове медијске стратегије је потребно учешће бројних других актера, попут медијских и новинарских удружења, који се до сада нису одазвали на позиве да учествују у радној групи. Надам се да ће се овај тренд променити и инсистирам на томе да се цивилни сектор и све заинтересоване стране редовно позивају да учествују у свим активностима важним за приступне преговоре, јер сматрам да је то одговорност свих нас.
Има ли разумевања за позицију Србије када се дође до тема – Косово и Метохија и санкције према Русији? Јесу ли то и даље кључне препреке за напредак Србије на европском путу?
Кључна препрека на нашем путу ка ЕУ јесте неувођење санкција према Русији. И ту нема много разумевања за специфичну ситуацију у којој се Србија налази, посебно када је реч о појединим државама чланицама. Ипак, у последње време, препознати су и похваљени наши напори у енергетској диверсификацији и смањењу енергетске зависности.
У погледу дијалога са Приштином, већина у ЕУ је свесна да је Србија конструктивна страна у том процесу. То је наша обавеза и према нашим грађанима који живе на Косову и Метохији.
Очекујете ли да наредни годишњи извештај Европске комисије, који се објављује у октобру, буде знатно повољнији за Србију него претходни?
Један од циљева Оперативног тима јесте да се уложе додатни напори како би оцене у наредном извештају биле боље. Урадили смо самопроцену испуњености одређених препорука и анализирамо где можемо да урадимо више и дамо додатни подстрек спровођењу потребних активности.
На састанцима у ЕУ, кад се разговарало о даљим перспективама политике проширења, било је речи и о овом предлогу председника Вучића и премијера Раме
У том циљу сам сазвао састанак са свим преговарачким групама где ћемо проћи кроз препоруке из сваког поглавља и видети шта још можемо да урадимо до почетка септембра када је крајњи рок за достављање наших прилога за извештај.
Може ли Србија до 2035. године да постане пуноправна чланица ЕУ? Од чега то зависи?
Искрено верујем да можемо да постанемо чланица и знатно раније. Чак можда и до 2030. године. Ми ћемо критеријуме за чланство испунити, односно показати способност да преузмемо обавезе из чланства. Међутим, као и до сада, чланство у ЕУ је увек било политичка процена и одлука држава чланица.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаМИШЉЕЊЕ ВЕНЕЦИЈАНСКЕ КОМИСИЈЕ
На захтев председнице Скупштине Ане Брнабић, Венецијанска комисија објавила је експертско мишљење о изменама сета правосудних закона. Реч је о изменама закона о јавном тужилаштву, Високом савету тужилаштва, судијама, седиштима судова, као и о организацији органа у борби против високотехнолошког криминала.
Комисија у извештају наводи да измене, између осталог, мењају обим хијерархијске контроле у јавном тужилаштву, проширују могућности привремених именовања и поновних именовања тужилаца и председника судова, као и режим привременог упућивања јавних тужилаца.
Комисија признаје релевантност циљева којима теже власти, а то је побољшање ефикасности судства и јавног тужилаштва, као и побољшање кохерентности релевантних правних оквира.
У том контексту, Комисија сматра да је ново законско решење којим је надлежност за одлучивање о привременим распоређивањима јавних тужилаца пренета на Високи савет тужилаштва прихватљиво.
У свом мишљењу, Венецијанска комисија је навела и да препознаје легитимност циљева власти – унапређење ефикасности и јасноће правног система, и самим тим, да прихвата пренос надлежности за одлучивање о привременим упућивањима на Високи савет тужилаштва.
Препоручено је да се приговори тужилаца на хијерархијске одлуке разматрају у оквиру Високог савета тужилаштва, да се укине претходна сагласност министра правде за међународне споразуме, да се ограниче привремена именовања главних тужилаца на годину дана без могућности реизбора, као и да се додатно ограничи и не продужава пракса привременог упућивања тужилаца.
Уместо захтевања претходне сагласности, закон би требало да прецизира услове под којима Врховно јавно тужилаштво има дужност да обавести Министарство правде о споразумима о сарадњи које планира да закључи са међународним колегама у оквиру постојећих уговора о међусобној правној помоћи.
Комисија је, такође, препоручила јачање аутономије специјализованих тужилаштава, као и да се мандат председника судова у правилу учини необновљивим.
У мишљењу се оцењује и да измене нису припремљене уз довољно транспарентности и инклузивности, уз поруку властима да те стандарде доследније примењују у даљем законодавном процесу.
Венецијанска комисија је поздравила спремност власти у Србији да спроведу препоруке и најавила даљу подршку у изради будућих измена закона.
Коначно мишљење биће разматрано на пленарној седници у Венецији 12. и 13. јуна 2026. године, наводи се у саопштењу.
