Скупштина усвојила измене и допуне Закона о спречавању корупције

Скупштина усвојила измене Закона о спречавању корупције

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о изменама и допунама Закона о спречавању корупције, који је поднео народни посланик Мирослав Петрашиновић.

За усвајање Закона гласало је 138 посланика, није било гласова против нити уздржаних.

Усвојени су и амандмани Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на 4, 7, 8. и 33. члан Закона.

Посланици су усвојили предлог да се утврди постојање нарочито оправданих разлога да Закон ступи на снагу раније од осмог дана од дана објављивања.

Ко се сада сматра јавним функционером

Законом се сада, поред именованих и постављених лица у органима јавне власти, као јавни функционер сматра и заменик директора Агенције, шеф кабинета председника Владе, шеф кабинета потпредседника Владе, саветник председника Владе, саветник потпредседника Владе и посебни саветник министра.

Јавни функционери су и директори, чланови надзорних или извршних одбора у јавним предузећима чији је оснивач Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Закон предвиђа да, када јавни функционер посумња да постоји сукоб интереса у обављању његове јавне функције, он је дужан да о томе обавести свог претпостављеног, као и Агенцију за спречавање корупције, у року од пет дана од дана када је уочио да постоји могућност да је дошло до сукоба интереса, а Агенција мора да му одговори у року од 15 дана од дана када јој се обратио.

Посебна правила за функционере током избора

Кроз поглавље 4 дефинисана је неспојивост послова са вршењем јавне функције, што је уређено кроз члан 50 и нови члан 50а, где се посебан део односи и на саме изборе, односно на изборну кампању.

ФОТО: STEKLO/Shutterstock

Прописано је одредбом члана 50 да функционер мора да одвоји налоге на друштвеним мрежама и да има посебан налог који користи као јавни функционер и посебан налог који користи као члан политичке странке.

Када је реч о раздвајању деловања јавног функционера као јавног функционера или политичара, он у току изборне кампање не може да буде ословљен или означен на неком политичком скупу као јавни функционер и не може да буде најављено његово учешће на одређеном скупу као представника одређене јавне функције.

Уколико се то деси, функционер је дужан да одмах то прекине и да исправи онога ко је извршио ту најаву.

Од момента када су расписани избори не могу да се користе јавни ресурси у циљу штампања памфлета, других материјала који су потребни за промоцију политичке кампање или, рецимо, организовања обука, вршења истраживања, односно коришћења јавних ресурса на било који други начин за промоцију одређене политичке идеје.

За кршење одредби казна до 150.000 динара

Када је реч о казненим одредбама, јавни функционер се кажњава казном од 100.000 до 150.000 динара, поготово за одредбе предвиђене чланом 50, уколико је дошло до повреде, а везано за вршење јавне функције у оном делу када је отпочела изборна кампања.

У образложењу измена и допуна наведено је да је њима настављена реформа изборног законодавства, у складу са препорукама ODIHR-а и GRECO-а.

За усвајање Закона гласало је 138 посланика, није било гласова против нити уздржаних.

ФОТО: HICHA SATAPITANON/Shutterstock

Усвојени су и амандмани Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на 4, 7, 8. и 33. члан Закона.

Посланици су усвојили предлог да се утврди постојање нарочито оправданих разлога да Закон ступи на снагу раније од осмог дана од дана објављивања.

Законом се сада, поред именованих и постављених лица у органима јавне власти, као јавни функционер сматра и заменик директора Агенције, шеф кабинета председника Владе, шеф кабинета потпредседника Владе, саветник председника Владе, саветник потпредседника Владе и посебни саветник министра.

Јавни функционери су и директори, чланови надзорних или извршних одбора у јавним предузећима чији је оснивач Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Закон предвиђа да, када јавни функционер посумња да постоји сукоб интереса у обављању његове јавне функције, он је дужан да о томе обавести свог претпостављеног, као и Агенцију за спречавање корупције, у року од пет дана од дана када је уочио да постоји могућност да је дошло до сукоба интереса, а Агенција мора да му одговори у року од 15 дана од дана када јој се обратио.

Кроз поглавље 4 дефинисана је неспојивост послова са вршењем јавне функције, што је уређено кроз члан 50 и нови члан 50а, где се посебан део односи и на саме изборе, односно на изборну кампању.

Прописано је одредбом члана 50 да функционер мора да одвоји налоге на друштвеним мрежама и да има посебан налог који користи као јавни функционер и посебан налог који користи као члан политичке странке.

Када је реч о раздвајању деловања јавног функционера као јавног функционера или политичара, он у току изборне кампање не може да буде ословљен или означен на неком политичком скупу као јавни функционер и не може да буде најављено његово учешће на одређеном скупу као представника одређене јавне функције.

Уколико се то деси, функционер је дужан да одмах то прекине и да исправи онога ко је извршио ту најаву.

Од момента када су расписани избори не могу да се користе јавни ресурси у циљу штампања памфлета, других материјала који су потребни за промоцију политичке кампање или, рецимо, организовања обука, вршења истраживања, односно коришћења јавних ресурса на било који други начин за промоцију одређене политичке идеје.

Када је реч о казненим одредбама, јавни функционер се кажњава казном од 100.000 до 150.000 динара, поготово за одредбе предвиђене чланом 50, уколико је дошло до повреде, а везано за вршење јавне функције у оном делу када је отпочела изборна кампања.

У образложењу измена и допуна наведено је да је њима настављена реформа изборног законодавства, у складу са препорукама ODIHR-а и GRECO-а.