Министарка државне управе и локалне самоуправе за Српски недељник Компас говори о имплементацији препорука ODIHR-а, ревизији бирачког списка, новим правилима за кандидовање листа и техничкој спремности државе за предстојеће изборне циклусе, али и о томе зашто су нове законске измене континуитет стручног рада, а не „ад хок“ одговор на актуелна политичка дешавања
У јеку интензивних припрема за предстојеће изборе, Србија се налази у кључној фази усклађивања изборног законодавства са међународним стандардима. Док се на политичкој сцени лицитира датумима одржавања избора, Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) фокусирано је на имплементацију препорука Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ODIHR) које би требало да донесу дубинске промене у интегритет изборног процеса. Од дигитализације матичних књига и прецизности Јединственог бирачког списка, па све до лиценцирања бирачких одбора и веће физичке доступности бирачких места – изазова је много, а времена за њихово решавање наизглед мало.
О томе како ће нова законска решења утицати на поверење грађана, шта доноси могућност подршке више изборних листа једним потписом и на који начин ће новоформирана Комисија за ревизију контролисати „живи организам“ бирачког списка, разговарали смо са министарком Снежаном Пауновић. У интервјуу за Српски недељник Компас, она се осврће и на оптужбе о изборним манипулацијама, сарадњу са опозицијом и цивилним сектором, али и на техничку спремност државе за изборе, без обзира на то хоће ли они бити одржани у редовном или ванредном термину.
Очекујемо изборе, а упоредо имамо и промену изборног законодавства. Како гледате на ову ситуацију у којој се Србија тренутно налази?
По мом мишљењу, тренутно у Србији теку надања код једног дела политичких актера да ће се избори догодити, док код других актера примећујем надања да до њих неће доћи. Све у свему, актуелне измене изборних закона јесу препоруке ODIHR-а, према којима Република Србија има дубок респект и имплементира их у континуитету, за разлику од неких држава Европе.
Колико је важна јавна расправа у вези са изменама изборних закона?
Бескрајно је важна, можда и најважнија. Ово ће бити „посланички закони“, тако их колоквијално можемо звати, зато што предлог долази директно из Скупштине. Јавна расправа отвара простор за унапређење предложеног решења уколико таквих идеја буде било, и омогућава евентуалне опаске на тему постојећих законских решења. Из угла оних који учествују у јавној расправи, понекад умеју да буду транспарентније видљиве евентуалне грешке или недостаци. Тако да је важно разговарати о њима током јавне расправе, пре него што она, наравно, дође у пленум.
Ово су „посланички закони“ који долазе директно из Скупштине, те је јавна расправа најважнији простор да се предложена решења унапреде пре него што дођу у пленум
Да ли ће опозиција и цивилно друштво бити укључени у јавну расправу на адекватан начин?
То зависи од њих. Јавна расправа се зато и зове јавна, јер оставља могућност да у њој учествују све заинтересоване стране. Да ли ће и у којој мери показати интересовање за овакве измене закона, то је нешто што ја не могу да предвидим, али се надам да ће сви озбиљно схватити, пре свега ове измене и њихову важност коначно. То је реална обавеза свих политичких актера, али и цивилног друштва, па и опозиције.
Упркос свему, део јавности сматра да се иза убрзаног рада на изменама изборног законодавства крије стварање простора за изборне манипулације. Како одговарате на ове наводе?
Волела бих да чујем какве манипулације обезбеђује ово о чему ми сада разговарамо. Претпостављам да су то паушалне оцене. То је она политикантска прича кад не прочитате предлог закона и онда га тумачите као слободну вољу. Тако сам слушала и да у бирачком списку има милион више уписаних бирача него на попису становништва, без да је ико размишљао да ли су то упоредиве категорије. Сигурна сам да ће бити разних оптужби, али заиста ништа од ових законских измена не иде у прилог било каквим махинацијама. Штавише, раде се искључиво као континуитет. Носим успомене још из времена кад сам била потпредседница Скупштине Србије када смо договарали да ће следећи корак бити управо ово о чему данас разговарамо. Дакле, није ово никаква ад хок ситуација, већ само стари договор који је сада дошао до реализације.
Осим четири основна изборна закона, ради се и на изменама Закона о спречавању корупције и Закона о финансирању политичких активности. Које измене су у ова два закона кључне?
У овом тренутку не могу да говорим о изменама које ће третирати Закон о спречавању корупције и Закон о финансирању политичких активности, пре свега зато што један од њих припада ресору на чијем сам челу, али не оба. Оно што сигурно треба урадити јесте бавити се унапређењем постојеће законске регулативе на најквалитетнији начин. Ако говоримо о Закону о спречавању корупције, ту је разних примена било, али оставићу радној групи да ипак покаже оно што је препознала као кључно.
Поред ODIHR, у припреми закона се помињу и GRECO препоруке, нарочито у делу који се односи на спречавање корупције. На који начин ће нова решења ојачати интегритет изборног процеса у складу са тим стандардима?
Оно што је веома важно јесте да се пети круг GRECO препорука, ако се не варам, углавном тиче Министарства унутрашњих послова. Шести круг ће бити уско везан за послове јавне управе и оно што има везе са ресорним министарством. Важно је да о томе разговарамо и ја ћу се са директором Агенције за борбу против корупције срести у току ове недеље, да бисмо, пре свега, предупредили оно што се да предупредити у односу на GRECO препоруке које ће већ стићи. Постоји и низ препорука које су тешко примењиве на постојећи систем Републике Србије и о томе треба разговарати. Мислим да је најдрагоценије да на нивоу тих радних група које припремају законе врло студиозно разговарамо о свему што је добронамеран предлог, и да дођемо до решења које формално може бити примењено у Републици Србији. Ако је то само грубо преписана препорука, онда она просто не важи, односно покаже своје недостатке врло брзо.
ФОТО: Дарио КонстантиновићПрепоруке ODIHR-а за побољшање изборних услова тицале су се критика на рачун функционерских кампања и неравноправе заступљености политичких чинилаца у медијима. Да ли ће нови законски предлози, о којима ће се расправљати на јавном слушању, садржати и оштрије казнене одредбе за оне који се оглушују о ове препоруке?
Ниједан од предложених закона не би требало да третира управо то, функционерску кампању и заступљеност у медијима. То уређују неки други закони и мислим да у склопу ових измена изборних закона то једноставно неће бити тема, али претпостављам да ће се на нивоу парламента разговарати и о изменама закона који се тичу баш тога. Потенцијална функционерска кампања је, ако се не варам, сигурно део Закона о борби против корупције, односно о спречавању корупције, тако да ће она бити разматрана у том кораку, дакле, мимо ових изборних закона.
Ако се све узме у обзир, који је према вашем мишљењу најјачи адут Министарства који може да осигура гаранције да ће читав изборни процес протећи по закону?
То је Јединствени бирачки списак, што суштински и јесте ингеренција Министарства државне управе и локалне самоуправе. Ми смо чувари тог важног документа. Сигурна сам да никада нећемо превазићи оно што зовемо „политикантским идејама“ након завршених избора. То значи да ћемо у Србији увек слушати да је било неправде и неправилности, међутим, посао за утврђивање неправилности се налази код судова. До сада нам се јако ретко догађало да су неке неправилности о којима се транспарентно говорило, поготово у протекле две године, заправо биле чињенично стање. Оно што је веома важно јесте поштовање сопственог система са позиције политичких актера и не тражити изговоре оптужујући сам процес као нелегалан и нелегитиман. Мислим да ипак треба разговарати и о идејама, плановима и визији будућности, пре него што се уско вежемо за потенцијалне спинове на тему валидности самог изборног процеса. Такав манир нас води само у још дубље поделе које никоме нису добро донеле, а које нам у садашњем тренутку најмање требају.
Јавна расправа је отворена за све заинтересоване стране, а да ли ће опозиција и цивилно друштво показати интересовавање за ове важне измене, то зависи искључиво од њих
Постоји ли иначе унутрашња синхронизација наших министарстава када је реч о изборном процесу, па и у промени овог законодавства?
Иако је сарадња међу ресорима нужна, Министарство државне управе и локалне самоуправе по питању изборног законодавства највише сарађује са Министарством унутрашњих послова. Коначно, Влада је један велики тим који тражи нашу дневну комуникацију на различите теме, нарочито када је у питању Министарство којим руководим, а које у доброј мери даје сагласност на практично све правне акте који се доносе и у Скупштини и на Влади Републике Србије. Најтешња је наша сарадња са Министарством унутрашњих послова (МУП), једноставно зато што исти подаци чине бирачки списак. Оно што је јако тешко објашњиво, а слушали смо различите спинове, јесте то да на Јединствени бирачки списак не утиче нити регистар Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) нити неки други регистри, осим регистра матичних књига и регистра о боравиштима и пребивалиштима. Све остало нема утицај на бирачки списак, тако да је ту уска сарадња између нас и МУП-а потпуно логична и природна. Делом је ту и сарадња са Републичким геодетским заводом и ту се негде затвара тај круг. Све друго што чујемо, као што су некакве базе РФЗО-а или оптужбе да има преминулих или људи старих 125 година у списку, то једноставно не стоји као чињеница. Најинтензивније ћемо и код јавне расправе сарађивати са МУП-ом и са парламентом, јер ове измене имају свој корен управо у Скупштини Србије.
У фебруару је с радом почела новоформирана Комисија за ревизију, верификацију, контролу тачности и ажурирање бирачког списка, што је једна од кључних препорука ODIHR-а. Каква су ваша очекивања од овог тела?
Моја очекивања од те Комисије имају оправдање у томе што су њени чланови професионалци свесни важности улоге коју су добили. То бих посебно истакла, јер је то тело формирано на предлог парламентарних странака, без разлике да ли говоримо о већини или о опозицији, као и једног дела цивилног друштва. То их чини обавезним да заштите, пре свега, интерес сваког грађанина и грађанке у Републици Србији. Срела сам се са представницима Комисије и на мене су оставили утисак одговорних људи који желе да унапреде систем. Да ли ту има помало политике код неких чланова који другачије разумеју своја овлашћења или уставна ограничења када су у питању овако осетљиви подаци, свакако има, али су умањени. Верујем да је то последица само тог првог момента, те политичке еуфорије која уме да понесе када добијете важну контролну улогу. У пракси ће се показати да је реч о функционалном контролном телу које ће помоћи систему да он буде још бољи, а тај пример добре праксе ће можда преписати и многе земље у Европи, јер је ова комисија уникатна и има је искључиво наша земља.
ФОТО: Дарио КонстантиновићПомињали сте раније да је бирачки списак „живи организам“ на којем се стално ради. Да ли се у оквиру нових законских решења разматрају додатни модалитети екстерне контроле или увида који би додатно учврстили поверење?
У овом законском решењу и овом конкретном предлогу – не. Унапређење бирачког списка сада је већ у техничком делу, јер имамо комисију за ревизију са својим овлашћењима која нису мала и озбиљну сарадњу ресорних министарстава. Остаје нам само да унапредимо софтвер који чува ту базу и прилагодимо га броју корисника који ће имати увид у списак новим изменама закона. Морамо да водимо рачуна о безбедности овог важног документа да не бисмо дошли до ситуације да подаци грађана „исцуре“ или буду злоупотребљени. То је наша обавеза која произилази из Закона о заштити података о личности. О томе смо дуго разговарали са повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Најтеже је било прилагодити правилнике ономе што жели ODIHR, а што с друге стране строго забрањују Устав Србије и сам закон о заштити података. Велики је посао пред нама, комисија има девет месеци за своју прву ревизију и ја сам убеђена да ћемо имати извештај који је прецизан и који ће потврдити да Јединствени бирачки списак сигурно има грешака, али су оне на нивоу статистичке грешке, а не аномалија које би некоме помогле у политичкој борби.
Истакли сте дигитализацију матичних књига као трајно решење за прецизност спискова, али и напоменули да је рок за њену имплементацију две године. Које прелазне кораке Министарство предузима како би бирачки списак био максимално ажуран већ за наредни изборни круг?
Он је ажуриран и сада. Дигитализација матичних књига је важна јер је ово 21. век, време којем се сви прилагођавамо. Она ће смањити онај проценат грешака које могу да се десе, што с намером, што без ње, а то је ажурирање података из књига умрлих, венчаних и рођених. То ће бити процес који ће сам по себи разумети сваку промену која се догодила код било кога од нас. Имаћемо аутоматско кооптирање у бирачки списак оног трена када неко напуни 18 година или аутоматско брисање када уследи смрт. У овом тренутку то ради људски фактор, референти без синхронизованог међуопштинског система. Зато долази до одређених грешака, јер је понекад јако дуг пут од тренутка када неко премине у другом граду или држави до самог референта који се бави књигом умрлих тамо где је особа живела. Отуда се јављају та имена која су преминула, а још увек постоје у списку.
У Србији ћемо увек слушати да је било неправилности, али то су политикантске приче. Наш посао је да унапредимо систем тако да он буде још бољи пример за целу Европу
У јавности се доста коментарише решење по којем један бирач може својим потписом подржати више изборних листа, што се наводи као препорука ODIHR још из 2014. године. Како Министарство планира да технички спроведе ову промену и на који начин ће она утицати на поступак кандидовања изборних листа?
Претпостављам да ће то дати више кандидата. Чињеница да један гласач може да подржи више листа нас сада доводи до фазе да онај лимитирани број, поготово ако говоримо о локалним изборима где је мањи број становника у бирачком списку, буде релаксиранији, и имаћемо, претпостављам, више кандидата за све позиције које се евентуално буду бирале. Министарство, као и до сада, само у оном делу у ком су референти на локалу укључени у евентуалну оверу потписа може да има утицај на то. У сваком другом смислу, то није питање нашег ресорног министарства, али ценим да је та препорука добра колико и лоша. Она ће у доброј мери разводнити политичку слику, свеједно да ли говоримо о локалу или о Републици, али са друге стране, то и јесте један плурализам који вероватно треба да се догоди и коме сви тежимо. Надам се да ће то бити измена која ће показати своју добру страну.
У препорукама ODIHR-а стоји и доступност бирачких места инвалидним особама. Да ли Министарство узима у обзир ову препоруку као свој приоритет, као и препоруке које се тичу уједначавања броја бирача по бирачким местима, како би се избегле гужве и притисци?
Тачно је да велики број бирачких места није доступан за људе са инвалидитетом. Зато је закон регулисао њихову могућност гласања на другачији начин, изласком бирачког одбора на терен, али јесте важно и потрудићемо се да сва бирачка места која постоје, или бар добар део њих, прилагодимо особама са инвалидитетом. Чињеница је да постоји велики број бирачких места и да се махом ради о објектима који су доста стари и као такви нису предвидели оно што јесте потреба инвалидних особа. То је један немали посао, али посао око ког смо, чини ми се, најпре постигли сагласност да га треба решити и готово да не постоји никаква дилема. Реч је, заправо, о рампама за инвалиде, али оне изискују одређена финансијска средства. Пробаћемо да их пројектујемо буџетом да бисмо могли и на локалу да то заједно са њима регулишемо, јер је то питање пре свега јединица локалних самоуправа. Што се тиче броја бирача, тешко је то направити униформно, зато што не мислим да уопште можемо тако грубо да идемо. Дошли бисмо до фазе број уједначимо тако што ћемо “сецкати” до пола улице, што је прилично непрактично. Гужве су саставни део свих бирачких процеса свуда у свету, па нека остану и код нас, а нека та препорука добије своју примену негде другде, па да видимо како ће да изгледа. Можда је и препишемо када буде имплементирана у некој другој земљи, јер свуда се у свету дешавају гужве на бирачким местима, осим можда у САД где се обавља електронско гласање.
ФОТО: Дарио КонстантиновићПоред физичке доступности бирачких места коју сте истакли, препоруке ODIHR-а се тичу и доступности информација – од дизајна гласачких листића до едукације бирача. Како Министарство гледа на ова решења?
Дизајн листића је посао Републичке изборне комисије и мислим да он треба да буде скроман и прецизан, транспарентно видљив у оном делу који објашњава ко су кандидати. Мислим да се Републичка изборна комисија тим принципом водила и до сада, али ако постоји простор за унапређење, и о томе ће се разговарати. Немам никакву дилему да треба учинити све да укупна транспарентност изборног процеса буде што већа.
Министарство такође велики значај придаје професионализацији и лиценцирању бирачких одбора. Како планирате да спроведете тај процес тако да он постане додатна гаранција неутралности?
Важно је обучити људе који се баве изборним процесом да то врло прецизно раде, јер почетак сваке приче и највећа одговорност је управо ту, на бирачком месту. Ти људи добију комплетан материјал, али њихово познавање законских регулатива је кључно да не бисмо долазили до фаза да чланови бирачког одбора различито тумачи закон, што уме да блокира рад бирачког места. Мислим да ће нормативу уредити Републичка изборна комисија. Тамо седе озбиљни професионалци који ће своје искуство пренети на колеге на нижем рангу. То је драгоцена измена, али и она тражи одређени рок имплементације. Са тим људима се мора разговарати „натенане“ како бисмо добили лиценциране људе који ће заправо једини моћи да буду на бирачким местима. То ће смањити проценат свих оних који бирачка места користе само са амбицијом да блокирају изборни процес.
Рекли сте да не очекујете изборе на лето јер је примена препорука комплексан процес. Да ли ћете, узевши све у обзир, изаћи са усвојеним законима или са нацртима који тек треба да уђу у скупштинску процедуру?
Нацрт је спреман, јавна расправа ће бити завршена 7. маја и они су онда спремни за скупштинску процедуру. Изборни процес, односно парламентарни избори који би могли да се догоде, ни на који начин не зависе од измена овог сета закона. Не очекујем изборе на лето, јер мислим да можда треба сачекати редовне изборе. То је став политичке партије којој припадам и њеног председника, господина Ивице Дачића, што ме нужно не чини неким ко је у праву, јер ће свакако одлуку о томе донети надлежна институција, председник Србије Александар Вучић. Што се самог Министарства државне управе и локалне самоуправе тиче, потпуно смо спремни и за изборе уколико се десе сада, на јесен или наредне године. Сигурно ће већи део посла бити урађен ако избори буду били касније, али опет кажем, то нема значајног утицаја на саму спремност. Комисија је формирана, бирачки спискови су транспарентни, направљена је апликација за проверу статуса, тако да смо технички апсолутно и комплетно спремни за изборе.
