У тренутку глобалних економских и геополитичких неизвесности, Србија настоји да очува макроекономску стабилност и настави тренд раста. О инвестицијама, енергетској сигурности и великим развојним пројектима, у интервјуу говори министар финансија.
Иако се глобална економија суочава са низом узастопних криза, Србија их дочекује припремљеније него раније, са јавним дугом испод нивоа Мастрихта и просека еврозоне, као и са историјски високом запосленошћу. Повољан привредни амбијент додатно доприноси очувању инвестиционе атрактивности земље у условима појачане неизвесности на међународном тржишту. У актуелним околностима, уз изазове који укључују и питање НИС-а, држава предузима мере усмерене на очување енергетске стабилности и заштиту стандарда грађана.
У интервјуу за наш лист, министар финансија Синиша Мали говори о резултатима економске политике, одговору на глобалне изазове, енергетској сигурности, значају пројекта ЕКСПО, као и о даљим плановима развоја и расту животног стандарда грађана.
Како оцењујете састанке које сте имали са међународним партнерима у Вашингтону?
Током посете Вашингтону, где сам учествовао на Пролећном заседању ММФ-а и Светске банке, имао сам низ важних, конструктивних састанака са њиховим званичницима, као и са представницима међународних рејтинг агенција. Разговарали смо о глобалним темама – актуелној ситуацији у свету, која је веома компликована, о мерама које државе предузимају, али, на првом месту о ситуацији у Србији и нашим јавним финансијама.
Иако свет, из године у годину, сустижу криза за кризом, оне нас не изненађују већ их дочекујемо спремни – са јавним дугом далеко испод нивоа Мастрихта и просека еврозоне, са рекордном запосленошћу и рекордно ниском незапосленошћу, са привредним амбијентом привлачним за инвестиције
Оно што је за нас битно јесте да Србија наставља да добија похвале за економску политику коју водимо, и то од стране реномираних финансијских институција. Успели смо да очувамо стабилност јавних финансија и да сачувамо грађане и привреду од глобалних шокова који су константно присутни од 2020. године, и то је оно што су констатовали и наши међународни партнери. Морам да напоменем и да смо у Вашингтону са бројним инвеститорима имали успешне састанке, на којима се тражила столица више.
Србија је добила похвале на Пролећном заседању ММФ-а и Светске банке, а ви сте изјавили да мало земаља може да се похвали као Србија очуваном стабилношћу на прагу нове кризе. Које економске мере су се показале најуспешнијим до сада?
Годинама уназад водимо одговорну економску политику и водимо рачуна о сваком динару. Као што знате, Србија се 2012. године налазила на ивици банкрота, након чега смо морали да спроведемо тешке мере фискалне консолидације. Захваљујући тим мерама и таквој политици, наша земља је напредовала до треће најбрже растуће економије у 2024. години, до инвестиционог кредитног рејтинга и до лидера у привлачењу страних директних инвестиција. То је нешто за шта смо се са великим трудом и муком изборили и што не смемо да изгубимо.
Иако свет, из године у годину, сустижу криза за кризом, оне нас не изненађују већ их дочекујемо спремни – са јавним дугом далеко испод нивоа Мастрихта и просека еврозоне, са рекордном запосленошћу и рекордно ниском незапосленошћу, са привредним амбијентом привлачним за инвестиције.
У актуелној светској кризи, плус је ту присутно и питање НИС-а, држава ради све што је у њеној моћи да се сачува енергетска стабилност и да грађани не трпе последице. Смањене су акцизе на гориво, у комбинацији са пуштањем резерви дизела или бензина по потреби. Наравно, наше резерве, како горива, тако и гаса, су попуњене до врха јер смо о томе на време размишљали. Имамо апсолутну стабилност на тржишту деривата и грађани не трпе последице енергетске кризе. Истовремено, инфлација је под контролом, и креће се испод централне вредности циља НБС. Наравно, ту је и одлука о привременој забрани извоза нафте и нафтних деривата, чиме такође штитимо домаће тржиште од несташица.
У каквом стању је светска економија? Колико дуго Србија може да одолева екстерним шоковима?
Ситуација у свету је јако компликована, а глобална економија под притисцима са различитих страна. Негативни фактори је притискају са свих фронтова, и заиста је незахвално давати прогнозе и процене кад и како ће се све ово завршити. Државе широм света покушавају да заштите своје грађане и привреде, да сачувају економије, али изазови су велики, а прави рецепт, на жалост, не постоји. То је оно што смо чули и од наших међународних партнера у Вашингтону.
Како Србија није изоловано острво, наравно да и на нас делује све што се дешава, али дајемо све од себе и боримо се. Настављамо да водимо одговорну економску политику, да чувамо нашу привреду и животни стандард становништва, како грађани не би трпели последице тренутне глобалне кризе.
Свакодневно пратите глобалну ситуацију. Шта вас највише забрињава? Ситуација са Ормуским мореузом је и даље неизвесна, а то утиче на цео свет.
Утисак ми је да нема довољно правог, искреног дијалога и спремности за компромис. И то је оно што највише забрињава. Ако постоји искрена жеља за разговором и да се проблеми реше, до решења се и може доћи. У супротном, имате хаос. Свет се налази на прекретници, и нажалост, постоји велика шанса, да настави даље у погрешном смеру.
ФОТО: Уступило Министарство финансијаКолико су мере попут смањења акциза и пуштања дизела из резерви помогле у очувању стабилности тржишта енергената? Ове мере су критиковане као популистичке.
У условима снажног спољног ценовног шока на енергетском тржишту, задатак државе није да укине тржишне механизме, већ да ублажи њихов удар на грађане, привреду и укупну инфлацију. Привремено смањење акциза и коришћење робних резерви дизела служе управо томе, да се обезбеди уредно снабдевање, ублажи пренос неповољних међународних околности на домаће тржиште и смањи ризик да енергенти постану окидач шире ценовне и привредне нестабилности.
Ситуација у свету је јако компликована, а глобална економија под притисцима са различитих страна. Негативни фактори је притискају са свих фронтова, и заиста је незахвално давати прогнозе и процене кад и како ће се све ово завршити
Такве мере имају смисла када су временски ограничене, циљане на стабилизацију и уведене у периоду када тржиште не функционише у уобичајеним условима, већ под притиском глобалне кризе. У том смислу, држава свесно преузима део терета који долази споља, како тај трошак не би у пуној мери био пренет на грађане и привреду.
Данас видимо да су очувани стабилност тржишта и сигурност снабдевања, уз минималан раст цена, што потврђује да ове мере испуњавају своју основну сврху. И у ранијим периодима овакве мере подразумевале су интервенције попут привременог умањења акциза, док међународна пракса показује да су пореска растерећења на гориво и друге привремене заштитне интервенције међу најчешће коришћеним инструментима за ублажавање оваквих поремећаја. Суштина ових мера није ограничавање тржишта, већ спречавање да спољашњи поремећаји произведу несразмерне економске и социјалне последице у земљи.
Како напредак преговора око НИС-а доприноси енергетској сигурности Србије? Делегација МОЛ стиже у Београд тим поводом. Шта очекујете?
За Републику Србију НИС има стратешки значај и за нашу државу је најважније да он настави са стабилним пословањем и да рафинерија у Панчеву несметано ради, те да се очувају радна места. У свакодневном смо контакту са представницима МОЛ-а, а преговори о мађарском преузимању руског удела у НИС-у теку по плану. Рок за завршетак преговора је 22. мај, и сада се улази у ту неку финалну фазу читавог процеса. Наравно, подсетићу да држава Србија има 30 одсто удела у НИС-у, а по завршетку овог процеса имаћемо још пет одсто додатно када нам они то буду продали.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да у преговорима са МОЛ-ом око куповине НИС-а постоје црвене линије које не могу да се пређу. Које су то линије?
Као што сам рекао, преговори су при крају, а они свакако нису лаки ни једноставни. Наш циљ је да Рафинерија у Панчеву настави да ради у пуном капацитету, али и да МОЛ преузме или замени обавезе на које се НИС обавезао у прошлости, а које су од важности за Републику Србију
Разговори се настављају. Остали су детаљи које је неопходно завршити, а циљ и динамика су јасни. Крајњи рок је 22. мај и до тада све мора да буде завршено.
Колики значај имају планиране инвестиције и диверсификација енергетских извора за будући развој земље? Планиран је нафтовод са Мађарском.
Диверсификација енергетских извора је од кључног значаја за енергетску сигурност, стабилност снабдевања и економски напредак земље, јер се на тај начин спречава зависност од једног извора снабдевања или од једног енергента. И зато је за нас изградња нафтовода према Мађарској један од приоритетних пројеката. Наравно, не смемо заборавити ни значај улагања у обновљиве изворе енергије, што је неопходно за енергетску транзицију и смањење загађења.
Може ли се рећи да су резултати састанака у Вашингтону додатно учврстили међународни положај Србије у време глобалне кризе?
Састанци које смо имали у Вашингтону су за нас значајни јер тамо имате прилику да са светским стручњацима, представницима реномираних финансијских институција разговарате о економији своје земље, макроекономским показатељима, изазовима са којима се суочавате. Од њих смо добили похвале за наше мере и вођење економске политике. И то дефинитивно утиче на положај Србије у свету.
Оно што је за мене било посебно важно током ове посете Вашингтону, јесте да на пријему који је организован у резиденцији амбасадора Србије у САД, позовем светске компаније да буду део Експа и да учествују у убрзаном развоју Србије. На том пријему је било више од 30 амбасадора, високих званичника америчке администрације, Стејт департмента, Конгреса и Сената, као и америчких министарстава трговине и финансија. Такође, били су и представници највећих компанија, попут Apple, Meta, Google, Oracle, McDonald’s, Coca-Cola… Имао сам прилику да им представим нашу Србију, економију, али на првом месту Експо изложбу чији ћемо бити поносни домаћин следеће године. То је слика Србије коју желимо да пошаљемо у свет – слика успешне земље, која прати иновације, најновија научно-технолошка достигнућа, и која ће следеће године бити организатор највећег догађаја у свету. Све то утиче и побољшава међународни положај наше земље и слику Србије у свету.
ФОТО: Уступило Министарство финансијаКолико је важно што су представници агенције „Fitch Ratings“ изразили задовољство мерама Србије и њеним јавним финансијама?
Moj најснажнији утисак je позитивна атмосфера на састанцима са све три реномиране рејтинг агенције. Иако је, очекивано, енергетска криза диктирала тон сваког сусрета у САД, важно је да смо јасно представили да је Србија спремна за ове поремећаје на тржишту. Представио сам како смо реаговали и на ову кризу, да је држава највећи терет преузела на себе смањењем акциза те пуштањем 40.000 тона дизела из резерви. То је начин да очувамо макроекономску стабилност која нас је и довела до инвестиционог кредитног рејтинга, јер желимо да даље напредујемо, да остварујемо привредни раст и бележимо раст инвестиција. То су биле наше најважније поруке рејтинг агенцијама – да смо стабилни упркос свему, да водимо одговорну економску политику и да се стабилно одупиремо свему што се дешава у свету, да штитимо нашу економију од тих потреса.
Како инвестициони кредитни рејтинг утиче на перцепцију Србије међу инвеститорима и међународним партнерима?
Можда нисмо довољно свесни важности добијања инвестиционог кредитног рејтинга, али за мене је то највећи успех наше земље у последњим деценијама. Није то само нека престижна „награда“, то је наша биографија пред инвеститорима. Ми са рејтингом пред њима имамо гаранцију стабилности и потенцијала за њихов капитал који нам је потребан јер само са даљим растом броја радних места, даљим растом БДП-а и животног стандарда, Србија може да настави да буде економија раста. Србија је једина земља у региону Западног Балкана која има инвестициони кредитни рејтинг и једина земља која је кандидат за пуноправно чланство у ЕУ која има тај рејтинг. Инвеститори у процесу доношења одлуке где пласирати капитал, прво то виде.
У јавности се често могу чути критике да је садашњи модел развоја исцрпео своје могућности и да је претерано ослањање на рад као фактор раста и развоја достигло своје крајње могућности. Да ли се слажете са том оценом?
Свет какав смо до скоро познавали, са његовим правилима, више не постоји. Данас је само хаос константа, а он је увек био највећа претња економији, светској и националним. Како видимо, кризе увек покажу ниво спремности на брзе промене. То је ниво отпорности. Не видим другу базу раста осим рада, инвестиција. Да, свету су потребни нови извори раста, све земље су у потрази за њима, али база ће увек бити више рада и више инвестиција. Србија има свој извор раста, то је Експо, и та манифестација ће бити наша база за тешке године које долазе јер ћемо из ње црпети раст. Конзервативни приступи економији опет јачају у свету, али Србија има догађај који је наша највећа развојна шанса и коју ћемо искористити у години када ћемо бити центар света и када ће Експо посетити између три и четири милиона гостију.
Да ли је Србија спремна за нову енергетску кризу? Многи економисти упозоравају на могућу стагфлацију, истовремени раст цена и пад БДП. Има ли Србија решења за ову могућу ситуацију, тим пре што се у претходном периоду (КОВИД, рат у Украјини), кризни менаџмент министарства показао врло успешним?
Србија улази у потенцијално неизвесан период са знатно већим степеном отпорности него у претходним кризама. Пре свега, располажемо адекватним енергетским и девизним резервама, што је кључни амортизер у условима евентуалних поремећаја на тржишту енергената. Веома је важно и што смо у претходним епизодама шокова реаговали правовремено – смањењем акциза и другим мерама успели смо да ублажимо инфлаторне притиске и спречимо њихово снажније преливање на трошкове производње и коначне цене.
Упркос сложеним околностима, укључујући и домаће друштвено-политичке изазове попут санкција НИС-у, привреда Србије је наставила да расте, са стопом од око два одсто у претходној години. Истовремено су спроведене мере усмерене на очување и јачање домаће тражње, како би се компензовали негативни ефекти успорене екстерне тражње и нестабилног међународног окружења.
Утисак ми је да нема довољно правог, искреног дијалога и спремности за компромис. И то је оно што највише забрињава. Ако постоји искрена жеља за разговором и да се проблеми реше, до решења се и може доћи. У супротном, имате хаос
Кључно је да раст не почива на краткорочним факторима, већ на релативно здравим основама – расту личне потрошње, стабилним кретањима на тржишту рада и наставку инвестиционе активности. Када су такви агрегати у експанзији, простор за сценарио стагфлације, који подразумева истовремени пад економске активности и раст цена, значајно је ограничен.
Полазећи од тога, наше пројекције раста традиционално су опрезне и конзервативне, али и поред изазова очекујемо наставак економског раста у наредном периоду. Комбинација правовремених мера економске политике, очуване макроекономске стабилности и структурних улагања даје основу за оптимизам да Србија може успешно да одговори и на евентуалне нове енергетске шокове.
Од каквог је значаја ЕКСПО манифестација за привредни развој Србије? Да ли ће и у којој мери те инвестиције променити лице Србије и подстаћи даљи развој инфраструктуре и БДП?
Експо представља један од најзначајнијих развојних пројеката за Србију у наредном периоду, како са аспекта привредног раста, тако и укупне модернизације земље. Његов утицај је већ уграђен у основни макроекономски сценарио, с обзиром на то да је припремна фаза започела 2024. године, док се додатно убрзање инвестиционе активности очекује током 2026. године. Процењена вредност инвестиција везаних за овај пројекат износи око 0,5 одсто БДП-а годишње, при чему у овој фази доминантан допринос долази од јавних инвестиција које директно подстичу привредни раст.
Међутим, пуни ефекти Експа биће видљиви у години његовог одржавања. Очекује се долазак око четири милиона посетилаца, што представља приближно удвостручење у односу на уобичајени ниво, и имаће снажан ефекат на домаћу тражњу, туризам и услужне делатности, али и на међународну видљивост Србије
Посебно је важно истаћи тзв. синергијске ефекте. У сектору услуга и туризма очекује се снажна експанзија, укључујући угоститељство, саобраћај и културне активности, што ће допринети расту запослености и прихода. Истовремено, убрзана реализација инфраструктурних пројеката у области саобраћаја, енергетике и комуналне инфраструктуре оставиће трајне развојне користи кроз бољу повезаност и ефикасност економије.
За Републику Србију НИС има стратешки значај и за нашу државу је најважније да он настави са стабилним пословањем и да рафинерија у Панчеву несметано ради, те да се очувају радна места. У свакодневном смо контакту са представницима МОЛ-а, а преговори о мађарском преузимању руског удела у НИС-у теку по плану
Поред тога, Експо ће подстаћи и додатне приватне инвестиције, како кроз интензивирање грађевинске активности, тако и кроз ширење пословања и већи прилив СДИ. Раст извоза услуга, пре свега у туризму и пословним услугама, додатно ће допринети побољшању екстерне позиције земље. Такође, очекује се отварање нових радних места у грађевинарству, туризму, информационим технологијама и креативним индустријама, што ће позитивно утицати на доходак и потрошњу.
Коначно, Експо ће значајно унапредити међународни имиџ Србије и додатно је позиционирати као атрактивну дестинацију за инвестиције и туризам. Важно је нагласити да тренутне процене обухватају пре свега директне ефекте, док индиректни ефекти – попут додатних инвестиција и ширег економског замајца – представљају значајан развојни потенцијал. Уколико се ти ефекти у потпуности материјализују, укупан утицај Ескпа на привреду може бити и знатно већи, са не само краткорочним убрзањем раста, већ и дугорочним, структурним користима за развој Србије.
ФОТО: Уступило Министарство финансијаДа ли ће Србија наставити са високим стопама инвестирања у инфраструктуру што се у претходном периоду показало као један од кључних развојних замајаца?
Да, Србија ће наставити са високим нивоом инвестирања у инфраструктуру, ослањајући се пре свега на стабилне и одрживе јавне финансије које омогућавају дугорочно планирање и реализацију капиталних пројеката. Управо та макроекономска стабилност, уз очуван фискални простор, представља кључни предуслов да се инвестициони циклус не прекида, већ да се даље убрзава у складу са развојним приоритетима земље.
У наредном периоду настојаћемо да задржимо ниво капиталних улагања на око 6–7 одсто БДП, што Србију сврстава у ред земаља са изразито високим уделом јавних инвестиција. Такав ниво улагања има снажан мултипликативни ефекат на економску активност – не само кроз директан допринос расту, већ и кроз унапређење укупне продуктивности, повезаности и конкурентности привреде.
Поред тога, интензивна улагања у саобраћајну, енергетску и дигиталну инфраструктуру стварају чврсту основу за додатни прилив приватних инвестиција. Кроз побољшање пословног амбијента, смањење трошкова пословања и већу интеграцију у међународне токове, отвара се простор за снажније укључивање приватног сектора као носиоца будућег раста. Управо синергија јавних и приватних инвестиција представљаће један од кључних стубова одрживог и убрзаног економског развоја Србије у наредном периоду.
Може ли потенцијални раст камата и трошкова задуживања угрозити финансијску стабилност Србије?
У свакој светској кризи прво поскупи новац. Наша предност је што актуелне кризе дочекујемо као много снажнија и отпорнија земља, у односу на раније кризе које су нас вукле на дно европске лествице. Пре две године, када је свет увелико био турбулентан, ми смо били трећа најбрже растућа економија у Европи. Унутрашња дешавања су успорили раст, али ћемо све надокнадити. С друге стране, спроведене реформе и консолидација читаве државе су нам последично донели међународни углед и кредибилитет, потом и инвестициони рејтинг, и омогућили нам да до капитала и даље долазимо по повољнијим условима јер светски кредитори верују у нашу стабилност и поузданост.
Да ли Влада Србије планира да у наредном периоду повећа улагања у људски капитал – образовање, здравство, наука, истраживање и развој, будући да се то у савременој теорији сматра једним од најзначајнијих фактора убрзаног привредног раста?
Влада Србије свакако планира да повећа улагања у људски капитал – образовање, здравство, науку, истраживање и развој –периоду као што је предвиђено стратешким документима и буџетским плановима, а темељи се управо на савременој економској теорији која људски капитал види као кључни фактор убрзаног привредног раста, иновација и конкурентности. Стратегија развоја образовања и васпитања до 2030. године фокусира се на модернизацију, дигитализацију и подизање квалитета образовања, Стратегија научног и технолошког развоја има за циљ повећање улагања у истраживање и развој, како у јавном, тако и и у приватном сектору. Стратегија развоја вештачке интелигенције 2025–2030. године предвиђа улагања у образовање, инфраструктуру, истраживање и примену вештачке интелигенције у привреди и јавном сектору. Као резултат, између осталог, очекује се да ће ИКТ сектор постати водећа извозна индустрија Србије, са циљем да достигне извоз од десет милијарди евра до 2027. године.
Кретања на тржишту рада су веома повољна. Да ли ће наставити позитиван тренд раста минималних и просечних плата и да ли ће можда доћи до неких промена у социјалној политици у правцу већих издвајања?
Настављамо са политиком која се показала кредибилном и којој су грађани указали поверење. Водимо рачуна и, у складу са тим, предузимамо неопходне мере, да унапредимо животни стандард грађана и сачувамо економску сигурност државе. То је одувек био приоритет наше политике. Основу раста животног стандарда чине плате, пензије и минимална зарада, које расту у реалном износу. Први пут у историји, просечна плата у Србији је прешла хиљаду евра, док је минимална зарада тренутно на нивоу од 551 евро, а просечна пензија 485 евра. Према пројекцијама, до краја 2030, просечна плата требало би да достигне 1.700 евра, пензија 750 евра, а минимална зарада 760 евра.
Социјална политика, такође, заузима важно место у раду Владе и зато настављамо са мерама подршке породицама, мајкама, најугроженијим категоријама становништва. Настављамо улагања у здравство, које представља један од најважнијих сегмената развоја друштва, а посебна пажња ће и даље бити посвећена подршци породицама и пронаталној политици.
Поједини медији често оспоравају да је дошло до раста реалних плата и пензија указујући на то да су просечне плате чији се раст мери у еврима варљив показатељ. Имате ли коментар на те критике?
Сваки од показатеља раста плата, било да је изражен у еврима или динарима, номинално или реално, има своју експланаторну улогу и осветљава различите аспекте кретања зарада. Номинални раст у динарима показује колико су плате повећане у домаћој валути, док реални раст указује на то у којој мери је заиста порасла куповна моћ запослених након урачунате инфлације. Са друге стране, изражавање плата у еврима пружа додатни увид у међународну упоредивост, као и у ефекте курсних кретања. Због тога је за целовито сагледавање стандарда грађана неопходно посматрати све те показатеље заједно, а не издвајати само један.
Истовремено, треба имати у виду да се Србија након 2012. године суочавала са бројним економским изазовима, почев од фискалне консолидације. Ипак, упркос свим околностима, у целом посматраном периоду остварен је значајан напредак. Наиме, од 2012. до 2025. године реалне зараде су кумулативно порасле за више од 55 процената, што одговара просечном годишњем расту од четири процента. То потврђује да су спроведене економске политике допринеле постепеном и одрживом расту животног стандарда грађана. Додатно, уколико се посматра период након 2018. године, када је окончан процес успешне фискалне консолидације, види се да је раст животног стандарда додатно убрзан, упркос већ изазовима из међународног окружења. У периоду од 2019. до 2025. године реалне зараде су порасле за нешто више од 50 процената, што представља просечан годишњи раст од 7,2 процента.
Када је реч о пензијама, познато је да су наши најстарији грађани поднели значајан део терета фискалне консолидације. Ипак, подаци говоре да су у периоду од 2019. до 2025. године пензије реално порасле за нешто више од 38 процената, што одговара просечном годишњем реалном расту од 5,4 процента.
Има оцена да девизни курс није прецењен и да није реалан. Да ли је могућа постепена депресијација и да ли нам је таква политика подстицања извоза у овим условима потребна?
Тврдња да је девизни курс „прецењен и нереалан“ захтева опрез, јер се одрживост курса не оцењује на основу једног показатеља, већ кроз шири сет фундаменталних фактора – кретање инфлације у односу на трговинске партнере, продуктивност, спољнотрговинску позицију, токове капитала и ниво девизних резерви. У случају Србије, релативна стабилност курса у претходном периоду била је подржана снажним приливима страних директних инвестиција, растом извоза, као и адекватним нивоом девизних резерви, што указује да курс има упориште у макроекономским основама.
Што се тиче постепене депресијације, у пракси смо видели какве ризике и последице носи. Слабљење динара се релативно брзо преливало на раст инфлације (pass-through ефекат), повећавало трошкове отплате дуга нарушавало макроекономску и финансијску стабилност до 2012. године. Управо зато је политика стабилног и предвидивог курса један од кључних стубова економске политике.
То потврђују и резултати на пољу стабилности цена и укупне макроекономске стабилности. У периоду од 2010. до 2012. године просечна годишња инфлација износила је 8,4 одсто, односно преко 27 одсто кумулативно за три године, док је у периоду 2008–2012. кумулативни раст инфлације достигао преко 50 одсто (54,3 одсто). Такав амбијент био је праћен значајним слабљењем динара – изгубљена је приближно трећина вредности у периоду од 2008. до средине 2012. – као и високом волатилношћу девизног курса. Истовремено, банкарски сектор се суочавао са озбиљним изазовима, што се огледало у високом уделу ненаплативих кредита (16,9% у 2010, 19,0% у 2011. и 18,6% у 2012. години). Насупрот томе, данас су кључни показатељи стабилности значајно побољшани, данас је НПЛ 2,1 одсто. Девизне резерве су повећане са 10,9 милијарди евра на крају 2012. године на око 28,5 милијарди евра данас, док су резерве у злату значајно увећане на преко 53,7 тона злата. Страни директни инвестициони токови су вишеструко ојачани, уз значајно већу покривеност дефицита текућег рачуна, што одражава побољшано пословно окружење, макроекономску стабилност и перспективе раста.
Посебно је важно истаћи да раст извоза није био ограничен стабилним курсом – напротив. Извоз роба и услуга повећан је са 11,5 милијарди евра у 2012. години на 47,7 милијарди евра у 2025. години, што представља раст од око четири пута, односно преко 24 одсто просечно годишње. То јасно показује да политика стабилног девизног курса није била препрека експанзији извоза, већ је, напротив, представљала један од темеља укупне макроекономске, финансијске и фискалне стабилности. Додатно, раст поверења у финансијски систем огледа се и у повећању девизне штедње становништва, која је са 8,3 милијарде евра у 2012. години порасла на око 16,4 милијарде евра данас.
Када је реч о подстицању извоза, искуства показују да се одржив раст не заснива на слабљењу валуте, већ пре свега на структурним факторима – унапређењу продуктивности, инвестицијама и диверзификацији производње. Србија је управо кроз овај модел успела да значајно повећа извоз.
Сумирано, политика намерне депресијације курса као инструмента подстицања извоза у овим условима не би била ни неопходна ни пожељна. Краткорочни ефекти били би ограничени, док би ризици по инфлацију, финансијску стабилност и поверење били значајни. Стога фокус економске политике остаје на очувању стабилности и јачању конкурентности кроз реалне, а не номиналне канале.
ФОТО: Уступило Министарство финансијаДа ли ће и даље један од кључних фактора привредног раста бити ослонац на стране директне инвестиције? Да ли иста правила подстицаја важе и за домаће потенцијалне улагаче?
Стране директне инвестиције ће и у наредном периоду остати један од важних фактора привредног раста, али је важно разумети контекст у коме је тај модел грађен. Србија је 2012. године ушла у период са озбиљно нарушеним јавним финансијама, на ивици банкрота, што је захтевало спровођење свеобухватних мера фискалне консолидације. Истовремено, стопа незапослености износила је чак 25,9 одсто, што је наметнуло јасан приоритет – хитно отварање радних места и покретање економске активности.
У таквим условима, СДИ су одиграле кључну улогу, јер су омогућиле запошљавање великог броја људи, трансфер знања и интеграцију домаће привреде у међународне производне ланце. Међутим, важно је нагласити да оне никада нису биле фаворизоване у односу на домаће инвеститоре – исти услови и правила подстицаја важили су и за домаћи приватни сектор. Циљ економске политике није био избор између страних и домаћих инвестиција, већ стварање окружења у којем ће обе категорије улагача доприносити расту.
Нисмо довољно свесни важности добијања инвестиционог кредитног рејтинга, али за мене је то највећи успех наше земље у последњим деценијама. Није то само нека престижна „награда“, то је наша биографија пред инвеститорима
Данас се Србија налази у новој развојној фази. Макроекономска стабилност је успостављена, тржиште рада је значајно ојачано, а фокус се постепено помера са квантитета ка квалитету инвестиција. Код страних директних инвестиција приоритет се све више даје пројектима који доносе већу додату вредност – у областима напредних технологија, иновација, истраживања и развоја, као и сложенијих производних процеса.
Паралелно са тим, јача се и домаћи приватни сектор, који све више преузима улогу носиоца раста. Управо комбинација страних инвестиција, које доносе капитал и глобалне везе, и домаћих инвестиција, које обезбеђују дубљу укорењеност у локалној економији, представља најздравији модел дугорочног и одрживог раста.
Може ли Србија после завршетка ратних околности у свету убрзати привредни раст и остварити стопе раста изнад 5% просечно годишње? Треба ли нам неки нови модел привредног развоја како тврди професор Павле Петровић?
Упркос глобалним нестабилностима, настављамо да водимо одговорну економску политику, да чувамо макроекономску стабилност и реализујемо велике инвестиционе пројекте, који доприносе даљем расту наше економије. Подаци говоре да су нам јавне финансије здраве, да смо стабилни и да, када погледате крвоток наше привреде, апсолутно је у складу са најразвијенијим земљама у свету. То никада у историји није било.
Сада треба да се концентришемо на даљи раст и да, као што смо планирали, наш БДП у апсолутном износу 2027. године пређе сто милијарди евра.
Дакле, подаци указују да се сналазимо добро и да водимо одговорну политику. Свиђало се то некоме или не, држава је показала да има стабилне јавне финансије, да у свакој ситуацији одговорно реагује и да зна како да се носи са проблемима. Српска економија је на добрим основама, а ми ћемо наставити посвећено да радимо у интересу државе и грађана.
За крај једно политичко питање. Ректор Београдског универзитета Владан Ђокић се састао у Бриселу са европском комесарком за проширење Мартом Кос. Како коментаришете тај сусрет?
Састанак у Бриселу је још једном потврдио да је Ђокић кандидат странаца, док је наш председник Александар Вучић – кандидат народа. Добро је да грађани то виде и да им се још једном потврдило ко се бори и ко је ту због њихових интереса, а ко је ту због странаца.
Дакле, Ђокић више ни не скрива своје политичке амбиције и наставља да злоупотребљава своју функцију на универзитету.
