Компасов округли сто: Јавна дебата као политички ризик – ко добија, а ко губи пред бирачима

Зашто поједини политички актери избегавају јавне дебате са неистомишљеницима, какав приступ у кампањи бирачи најбоље препознају и како ће изгледати политичка сцена након 25. октобра, разговарали смо са Сашом Миловановићем, Небојшом Крстићем, Иваном Вучићевић и Ибром Ибрахимовићем

УВОД

У Србији је у току предизборна кампања у којој политички актери имају прилику да представе своје програме, да се директно обрате бирачима и да одговоре на критике неистомишљеника.

У оквиру новог Компасовог округлог стола разговарали смо о томе како и са којим порукама политички актери наступају у овој кампањи. Бавили смо се и тиме да ли бирачи имају довољно прилика да чују политичаре како размењују ставове, због чега појединици одбијају дебату и у којој мери она може да утиче на опредељење бирача.

О свему томе, али и о бројним другим питањима која су уско повезана са актуелним изборним процесом, разговарали смо са нашим саговорницима.

О ДИЈАЛОГУ И ПОЛИТИЧКИМ ДЕБАТАМА

Ивана Вучићевић:

Што се тиче власти, спремност на дијалог постоји о чему говоре и учестали позиви. С друге стране видимо да уопште нема одговора. Шта значи игнорисати један дијалог? То је игнорисање свега што је битно за развој једне земље јер ми као грађани хоћемо да чујемо шта неко ко жели да учествује у политичком животу Србије има да понуди. Имамо велики проблем јер са друге стране не знамо ништа, осим онога што видимо на улици, а то нам се не уопште не свиђа. То су паљење и насиље које они већ годинама спроводе. Потребан је дијалог, да чујемо ко су ти људи, да чујемо њихово мишљење, да видимо имена, презимена и биографије. Битно нам је да видимо и шта грађани Србије могу да сазнају од њих, шта је то што можда можемо у нашем друштву да променимо. Ако у ширем смислу гледамо, због наше будућности и деце, битно је да видимо ко креира овде живот. Овде је проблем што дијалога нема, што три недеље пред саме изборе, а онда нам следе и други избори можда већ у децембру, имамо неспремност на било какав разговор. Тако не може да се живи. Нико ништа, у политичком смислу, није достигао тако што је одбијао да говори. Оно што је председник Србије показао неколико пута, и у току ове две године њихове негативне кампање, било је да је увек спреман, без обзира на различитост мишљења, да седне с њима за сто и да разговара. С друге стране то немамо. Зато се плашим за будућност овакве врста дијалога, када га уопште нема.

ФОТО: Видоје Манојловић

Небојша Крстић:

Простора за дијалог има више него што га неки користе. Исти ти паралелно кукају како немају простора да се прикажу у јавности. Мислим да се, упркос мојим бојазнима да га уопште неће бити, дијалог ипак спорадично дешава. Имали смо на N1 један прилично добар дебатни програм. Учествовали су Синиша Мали, Бајатовић и Никезић. Да није било водитеља, била би одличана дебатна емисија. Водитељ се све време трудио да поквари и да се наметне као неко ко одређује ко шта сме да говори. Уопште није било потребно јер је дебата била добра. Ниједан од те тројице није улазио у онај сектор у коме иначе блокадери доминирају, а то су личне, породичне, интимне и ствари које се тичу приватности политичког неистомишљеника. Дакле, причали су о теми. Ја могу да оценим да ли је ту било измишљотина, покушаја да се подвали гледаоцима, да ли је било демагогије. Било је, али је дебата била на тему. Тема је била економија и људи су дебатовали о томе. Притом је занимљиво што су неки од учесника били познати, знали су се. Бајатовић и Никезић су седели у истој влади. Тако да кад Никезић покуша нешто да свали на леђа актуелне власти, ту је био Бајатовић да каже: „Чекај, то смо ти и ја радили, одлучивали…“ Када сам све одгледао, заиста сам, после дуго времена, након једне политичке дебате био задовољан.

Нажалост, није био присутан главни такмац Вучићеве листе, који би требало да носи терет друге стране. Не може то Никезић. Чак мислим да водитељ није ни говорио о томе одакле је Никезић дошао. Он је заправо заједно са водитељем представљао блокадерску страну. Пазите ви водитеља који се љути што Синиша Мали користи термин „блокадер“ и „блокадери“. Три пута га прекида. Исто се дешавало и током дуела Ане Брнабић и професорке са ФДУ. Чекајте, они сами себе зову „блокадери“, „студенти у блокади“.

ФОТО: Видоје Манојловић

Вучићевић:

И позивају на блокаде.

Крстић:

Сваки налог на друштвеним мрежама је блокадни, блокадерски. Одједном када кажете да су они блокадери, испада да сте их увредили. Па нисте рекли да су „магарци“, да су „издајници“. Нико то није рекао. Блокадери су људи који блокирају и који желе да Србија стане. То је њихова девиза. Притом да се жали неко са блокадерске стране, него се жали водитељ програма који наводно треба да модерира. Ако сте ме позвали да говорите, ја вам причам и ви морате да ме трпите, па следећи пут немојте да ме зовете. И у самој дебати са професорком радио-продукције, водитељка је активно водила дебату. Водитељ, модератор… Онај који само треба да ти да реч, постави питање и да каже да ти је истекло време. Дакле, за дебату је потребно да постоје медији, односно људи из медија који су компетентни да то раде. Бар на овим Шолаковим медијима то изгледа није случај. Гледао сам дебату и на РТС-у у којој су учествовали Снежана Пауновић, Понош и Марина Рагуш. То је такође била јако добра дебата. Опет није било блокадера, можда је зато била добра, иако мислим да би била боља да је било неког. Учесници су разговарали о теми, водитељка није сметала, није покушавала да дисциплинује учеснике. То су неке охрабрујуће ствари, али говоре о томе да је дијалог могућ уколико нема блокадера. Извињавам се што користим овај термин, не знам бољи. Не могу да кажем студенти када Јово Бакић и Срдановић нису студенти.

То су неке охрабрујуће ствари и доказ да је Србији потребан вишепартизам, а не линч руља која се лажно представља за студенте.

ЗАШТО ПРОПУШТАЈУ ПРИЛИКУ ДА „РАСТУРЕ ВУЧИЋА“ И УМЕСТО ТОГА ВОЗЕ БИЦИКЛ

Саша Миловановић:

Говоре о ослобађању медија, а не желе да учествују у медијима који су мимо њихове циљне групе. Дакле, обраћате се људима који су са друге стране, према вашем мишљењу, имате отворен простор да саопштите своје ставове неким другим људима који за вас не гласају. И ви то пропустите. То није рационално објашњење. Дођите на дебату са Александром Вучићем, носиоцем листе. Имате шансу да у једној дебати „растурите“ Вучића, а преносила би се на свим телевизијима у Србији. То би било нешто најгледаније од како је телевизија у Србији измишљена. Ви то одбијете и уместо тога идете и возите бицикл. То политички није баш много мудро. Мени све то говори да их води неко са стране. Не верујем да они не разумеју ово што ја причам, а то је да имате могућност да у једној дебати преокренете резултат избора уколико губите. А уколико водите, да завршите ту причу. Нигде у свету нисам нашао такав пример да политички изазивач неће да изађе на дебату и то не „један на један“. Као што је господин Крстић поменуо, водитељ на Нова С и Н1 аутоматски представља „два према један“. Онда додате „ЦРТУ“, па им је Вучић рекао да позову и Пицулу, то је „четири према један“. Али и то изгбегавају. Значи, постоји неки други план, нека друга агенда која није у складу са начелима политичке организације која жели да победи на изборима.

Зашто је то тако? Зато што праве жртве од себе, говоре да су забрањени. Не постоји ниједна капитална мисао било ког опозиционара са „Студентске листе без студената“, блокадера, свих њих, која није добила национални опсег кроз мреже, телевизију… Имају готово све недељнике, имају две дневне новине, двадесет портала. Не постоји та ствар коју је неко од њих изговорио, а да ја, који сам са друге стране, нисам чуо, као и сви грађани. Значи, то је једна лаж коју они врте да би глумили жртве. Као што две године изазивају насиље, а говоре да их туче власт. Не постоји власт која жели насиље јер је за власт идеал да овај дан прође са цвећем, пролећем и миром. Када све ово саберемо, долазимо до сценарија у којем се капитализује насиље, у којем се стварају хаос и мржња међу људима. Уколико сте на „Студентској листи без студената“, морате да мрзите политичког противника. Није довољно да га не волите и да вам се не свиђају ставови. Морате да мрзите. Уколико не мрзите „ћација“, ви нисте довољно квалитетни. Морате да имате супериоран расистички приступ где „ћаци“ не сме да живи, не сме да постоји. Све то што причам доводи до тога да 25. октобра преостаје само покушај насиља. Нема програма, нема идеја.

ФОТО: Видоје Манојловић

О ПРОГРАМУ ПЛЕНУМСКЕ ЛИСТЕ ОД 11 ТАЧАКА

Миловановић:

То је као када бих ја сада обећао да ће, када постанем председник државе или премијер, плата бити 7.000 евра, а ви ме не питајте како. Да ћемо се проширити на три околна мора. Немојте да ме питате како, али све то могу да вам обећам. Тих 11 тачака као да је неко дете писало. Онда долазимо до тог дана када ће покушати насиље. Међутим, верујем да ће, што разлика у корист „Уједињене Србије“ на челу са Вучићем буде већа, шанса за насиље бити мања.

Зато је битно да сви људи, који желе Србију овакву каква је данас и са потенцијалом развоја, изађу на изборе и гласају.

Мислим да је јако важно да се то стално понавља како се људи не би опустили. Уколико разлика буде пет, шест одсто, они ће причати о крађи и правиће насиље. Сетимо се када је Вучић победио на директним изборима са два милиона и двеста педесет хиљада гласова, са милион и по разлике у односу на Поноша, и тада су причали о крађи. Шта им је тешко да кажу да је све покрадено и да ту причу врте?

Ибро Ибрахимовић:

Специфичност студентске листе, тако ћу је назвати из поштовања према актерима, јесте да ви заиста немате имена и презимена. Пре неки дан је господин Шошкић рекао једну интересантну ствар, да имена нису важна. Да ће када освоје власт, доћи неки други људи. Ти пакети и форме су већ виђени. У Црној Гори „Европа сад“ је пакет као што је био „Отпор“, где је покушано да се преко алгоритама направи један профил људи који би могли ову власт да победе на изборима. Продаје се пакет, продаје се маркетинг. Када кажете „Студентска листа“, то треба да изазове емотивну манипулацију код људи да заправо гласају за студенте. Последње две године је заиста обележио један рат дезинформацијама, а ту увек страда истина.

О ИНФОРМАЦИЈАМА И ДЕЗИНФОРМАЦИЈАМА

Ибрахимовић:

Пре неки дан је Славица Ђукић Дејановић дошла да изврши проверу на „Н1“ и скоро цела емисија је протекла у питањима водитељке која се тичу искључиво полиције и свега онога што се дешавало у претходне две године. Ниједна реч није изговорена о програму и ономе што СПС као политичка партија жели да понуди грађанима и бирачима. Врло једна непријатна ситуација у којој морате да имате доста такта и мере. Да када поставите контрапитање и укажете на све дезинформације, па чак и на оне које су се појавиле у том медију, када је, колико се сећам уживо преношена информација о момку из Ваљева, апсолутно вас пресеку и поставе вам питање о МУП-у, иако је МУП у претходне две године обавио изузетан посао.

Успео је да све оно што се дешавало на улицама сачува у граници нормале како не би дошло до мртих и теже повређених. На крају крајева, највише повређених је било из Министарства унутрашњих послова. Дебата је важна јер она може да прикаже све аргументе и да вам помогне, али може да прикаже и ваше лицемерје и да вам умногоме одмогне.

Имао сам дебату са потпредседником Поношеве странке. Када ту доживите нападе на МУП, онда се лицемерје потпуно разоткрије. Први који је изашао са информацијом да је употребљен звучни топ је заправо господин Понош. Он је генерал, официр, неко ко има много већу одговорност за изречене речи од нас обичних људи. Та информација је заиста могла да доведе до озбиљних ескалација.

Миловановић:

Зато је и изречена.

О ПОЗИВАЊУ ПРЕДСТАВНИКА ОПОЗИЦИЈЕ У ЕМИСИЈЕ

Вучићевић:

Морам да кажем, испред Асоцијације новинара Србије, због чега смо се одлучили за оснивање удружења које би требало да заштити права новинара. Уназад неколико деценија, а последњих 10 година сигурно, доживљавали смо да када закуцамо на врата опозиције, будемо избачени. Не дозвољава нам се да уопште присуствујемо конференцијама за медије. Пре неколико година је био случај да дођете на конференцију Драгана Ђиласа, а они вас избацују и не дозвољавају вам да присуствујете. Како је тада започето, тако се и сада наставило. На свим тим њиховим блокадама ви не можете да кажете ништа што се њима не свиђа.

Српска напредна странка је на власти 14 година и представници опозиције имали су прилику да у свим нашим емисијама буду позвани и да разговарамо и о градским темама, спољној и унутрашњој политици… Али су одгвори увек били „не“.

ФОТО: Видоје Манојловић

Морам да признам да су у неким тренуцима, тадашњи представници Демократске странке, као што су Балша и Маршићанин,долазили и постојала је могућност да од њих чујете нека мишљења. Међутим, ти актери више нису на јавној сцени у том смислу. Дошли су неки нови људи. У међувремену смо схватили да Драган Ђилас не одлази нигде осим на њему блиске медије где ће водитеља имати као најбољег саговорника. Та пракса је пренета и на блокадере који се нигде не појављују и нигде не долазе. Ми смо били избачени и са конференције за медије ректора Ђокића. Када год покушамо, добијамо увреде, а њихове присталице покушавају чак и да нас физички нападну.

ДА ЛИ СЕ ПОЛИТИЧАРИМА ДЕБАТА У КАМПАЊИ ИСПЛАТИ

Крстић:

Мислим да може много више да се направи штета него корист. Много је лакше губити у кампањи него добијати. Ви сте имали неке опозиционе јунаке из прошлих времена који су остваривали у почетку кампање прилично солидан рејтинг. На пример „Доста је било“ Саше Радуловића. Када је кренула кампања, он је имао солидан рејтинг. Свака кампања је имала неког свог хероја. После Радуловића је био заштитник грађана, сада имамо лекара из Новог Сада. После првог наступа Радуловића на РТС-у подршка се преполовила. Да је он тада имао Пајтића да му каже да не бекне до избора, добро би урадио. Чим су га видели и чули, људи су рекли „не хвала“. Телевизија може да вас „сахрани“ веома брзо, а да повећате свој рејтинг учешћем у телевизијским емисијама то је јако тешко. У моје време када сам још учио ствари везане за политички маркетинг, тврдило се да у кампањи можете да повећате свој тренутни рејтинг за три до пет одсто у идеалним околностима. Гледао сам Ђорђа Вукадиновића код Миње Милетић који је израчунао да ова лажна „Студентска листа“ води. Међутим, „вади се“ и каже да су ти резултати били пре десет, петнаест дана када су истраживања рађена. Каже како се то мења јако брзо и тиме оставља простор да уместо његових 45 одсто предвиђања буде 26 одсто.

Миловановић:

Он нема ресурсе да ради истраживања и то је јасно као дан. Али када погледаш његових 42, или 44 одсто за „Студентску листу“, према његовим истраживањима су водили за десетак одсто. Чак и у тим лажима они признају да тренд пада.

Крстић:

Слушајте Вучића када говори да је тренд важан јер вам он много говори. Вукадиновић каже да је „Студентска листа“ скочила много у тренутку скупљања потписа јер је у том тренутку була предивна слика људи који су дошли да потпишу. Испада да су они који су гледали ту слику рекли да нема везе што су их блокадери малтретирали 20 месеци и да ће сада гласати за њих. То се не дешава, осим у сновима Ђорђа Вукадиновића.Наступ у медијима је јако ризичан нарочито у периоду кампање, када се све мери и када људи гледају са појачаном пажњом и озбиљношћу.

„ТУЖИЛАЧКА ПОЛИЦИЈА НАЧИН ДА СЕ У СРБИЈИ НАПРАВИ ПАРАВОЈСКА“

Крстић:

Морам да се дотакнем и програма лажне „Студентске листе“. Нису све тачке неозбиљне и није све писала вештачка интелигенција. Има ту и нечег озбиљног. А озбиљно је то што се у првој тачки тог програма помиње тужилачка полиција која сада не постоји јер тужилаштво није орган власти, већ је део извршне власти. Није самостални орган. Мислим да то сада и Мариника Тепић покушава да провуче. То је начин да се у Србији направи паравојска, јер је тужилаштво већ сада, а то се у последњих 20 месеци показало, „избушено“. Та прва тачка практично тражи да невладине организације добију своју војску која ће директно да се сукоби са државном полицијом. Ви најнормалније у том политичком програму који је испуњен лепим жељама провлачите идеју легализације државног удара. Имате наоружане људе који ће сутра, за разлику од оне ситуације о којој је говорила она мала што је побегла у Хрватску а сада је помилована, говорила о томе како ће они да заузму РТС тако што ће као спонтано да гурну грађане, а они ће из прикрајка да делују… Да пале…Па ако неко изгине, нема везе. Ту врсту активности коју су радили ти цивили могла би могла да ради та полиција коју воде представници страних, тајних служби који су инсталирани у тужилаштво и судство.

То уопште није добило одјек у медијима. Некако се прелази преко тога и истиче да је програм кратак. Та параполиција је страшно озбиљна ствар. Бившу Југославију су развалиле паравојске. Нису стране трупе ушле већ су паравојске наоружаване споља.

Миловановић:

Нису они то сами смислили, као ни Мариника и Ђилас. То је везано за румунски сценарио.

Крстић:

Хоћу да кажем да оно што се десило бившој Југославији, кроз те паравојске или параполиције, сада се планира за Србију. То је веома озбиљна ствар и позивам представнике медија да размисле о томе.

ФОТО: Видоје Манојловић

О УРЕЂИВАЧКОЈ ПОЛИТИЦИ МЕДИЈА

Миловановић:

Приватни медији могу да зову кога хоће, као што смо и видели. Погледајте Америку, ту имате јасно подељене медије који су за једну и за другу страну. То је потпуно нескривено и нико тамо не глуми независно новинарство. Имате једне који су за Трампа и имате оне који су за демократску опцију, дубоку државу и ту се води рат. Начин на који CNN извештава о Трампу је често гори него што смо ми овде икада видели у свим нашим медијима и тамо нико нема проблем са тим, то је демократија. Овде приватни медији позивају оне који ће да их „спаљују“, „вешају“, „забрањују“. Они су позвани све време, само не желе да дођу јер у дебати можете да изгубите. Замислите Срдановића да обиђе све медије и исприча све што има са све оним афектирањем и исколаченим очима. Замислите колико ће он бирача да отера од себе.

Чак и тај њихов покушај када је Ана Брнабић„обрисала под“ са ректорком која „сумља“… То их је вероватно докрајчило. То им је ставило до знања да не треба да долазе јер су одабрали најбољу коју су имали за дуел са Аном Брнабић и она ју је „разнела“. Од тог њеног појављивања ми смо једино схватили да је ректорка Универзитета уметности неписмена. Ми их све време позивамо. „Студентска листа“ није, али ови други су слали упите за оглашавање на Куриру. Ми смо им у складу са законом одговарали и имају третман као и све друге политичке опције у складу са улагањем у огласни простор. Сви имају једнак третман. Док рецимо на Н1 и Нова С видимо сада да радници и запослени новинари кажу менаџменту да сматрају да им не треба политички маркетинг. Вероватно размишљају: „А плате ћемо добити поново од Шолака. А не, нећемо од Шолака он нас је продао.“

Од чега ћете добити плате? Дакле, нећете узети новац у кампањи, а сви медији у свету једва чекају кампању да додатно приходују у буџетима. Не, они кажу да им то не треба.

Причају о немешању у уређивачку политику, а овамо дају себи за право да кажу компанији да не може да заради новац преко политичког маркетинга. Тога ни у комунизму није било.

„Нас је одабрао Шолак, ми смо свете краве, најбољи новинари“… Они у ствари и јесу најбољи новинари за ту врсту новинарства, а то је пропаганда која служи урушавању земље, таргетирању Вучића и његове политике. Они јесу заиста најбољи. Шолак их је продао, узео милијарду и по. Они сада кажу новом власнику који има стандард „Јуроњуза“ свуда у свету, да овде нешто не може. Може у Француској, Пољској, али овде не. Шолак је дефинисао стандард иако их је продао. Ви и данас имате ситуацију у којој нико од њих не сме да помене Шолака. Он је мајстор игре. Нико од њих и даље не помиње Шолака. А за све што се њима у професионалном смислу дешава он је директно одговоран.

ПРИХВАТИЛИ СУ СТАНДАРД „ОПРОСТИТЕ МИ МОЈУ РУЖНУ ПРОШЛОСТ“

Миловановић:

Ми смо имали ситуацију када се направио портал „Нова С“ где је 95 одсто људи тамо дошло из некаквих злих таблоида: Курира, Српског телеграфа, Информера, Блица, Новости … Њима су сви таблоиди само они нису таблоиди. Те људи су називали најгорим именима пре тога. Ја их знам поименце. Ти никакви новинари, пропагандисти, пређу Шолаков праг и од тада постају ореол слободе новинарства и елита. Ти исти су сада прихватили стандард „опростите ми моју ружну прошлост“. Ратко Фемић је био уредник Курира када смо Милан Лађевић и ја отишли. Он се сада појављује као неко ко је слободан, а заборавило се ко је шта радио. Јер историја новинарства и њиховог професионалног живота изгледа почиње од тренутка када се пређе Шолаков праг. Извините што знамо ваше биографије. Класични преваранти.

ФОТО: Видоје Манојловић

Вучићевић:

Фемић је имао интервју на Нова С у јутарњем програму где је рекао да власник не може да поставља нове људе, да одређује политички маркетинг. Онда га водитељка пита шта ће да ураде, а он каже да још увек није разговарао са власницима и није видео нове уговоре. Апропо ових дебата, мислим да је ове недеље блокадерска листа одбила да разговара и на Нова С и Н1.

ОДНОС ПРЕМА ЖЕНАМА И ЕУ

Крстић:

Ево Понош који је имао обичај да вређа новинарке сада када је био на РТС-у са две политичарке и једном новинарком, био је екстремно фин.

Миловановић:

Он је сада ЕУ фанатик, а био је и националиста. Сада као ЕУ фанатик више не може да вређа жене.

Крстић:

Ђилас је исто док је био градоначелник, врло добро знам јер смо били у истој странци, рекао да Европска унија није наша једина алтернатива. Тада је био везан за Косово због свог саветника и кума. Био је антиевропејац, укинуо је геј прајд. Геј прајд није питање да ли волиш или не, то је један од услова да имаш било какав приступ европским интеграцијама. Он се активно противио. А сада у недељнику Компас каже: „ЕУ и тачка“. Та промена је лепа.

КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ИЗБОРНА НОЋ 25. ОКТОБРА

Вучићевић:

Кажемо да 25. октобра очекујемо насиље, али и у наредним данима ће то бити њихов наратив којим ће се водити без обзира на резултате избора. На основу чега ће рећи да ће бити покрадени избори када ће посматрача на изборима бити више него икада?

Ибрахимовић:

Прави се амбијент да су избори покрадени ако студенти не победе, иако ће свуда имати своје посматраче више него икада пре.

Вучићевић:

Јесу ли они у 20.00 часова у одређеним местима на одржаним локалним изборима, не знам да ли је било речи о Косјерићу или Зајечару, одмах прогласили победу?

Миловановић:

У 20.10 часова су победили, а у 20.30 часова су изгубили. У међувремену може да избије грађански рат.

Вучићевић:

Само због атмосфере коју намерно стварају и то желе поново да изведу.

Миловановић:

Ибро и Ивана су рекли једну битну ствар. Ови избори, важно је да то људи знају, ће бити најнадгледанији икада. Никада више посматрача неће бити. На сваком бирачком месту ће бити три или четири према један контролора у корист блокадера и опозиције у односу на власт.

Крстић:

„ЦРТА“ је вршила кастинг.Дијалог смањује тензије у друштву. Овде је идеја да се пумпају нетрпељивост и зла крв.

ФОТО: Видоје Манојловић

КО ЈЕ СПРЕМАН ДА ВОДИ ДРЖАВУ

Миловановић: После дуела са ректорком Николић – која није само тада рекла „сумљам“ већ постоје снимци који доказују да она не зна како се каже јер је исто тако изговорила више пута – њихови аналитичари су писали и говорили да не треба да иду на дијалог. Због овога што прича Крле, али и због тога што нису довољно спремни да причају о било којој теми, али су спремни да воде државу.

Крстић:

Сама ректорка је Ани Брнабић рекла да није коректно то што у дијалогу користи знање које је стекла на функцији.

Миловановић:

То је политика „камен за купус“. Они су говорили да ће да гласају за камен за купус само ако је против Вучића. Рекао бих да су нашли 250 камена за купус.

Крстић:

Па таква кампања води хаосу и води деструкцији. Зато ја све време покушавам да кажем да овде уопште није идеја да ова листа постане власт. Не можете ви да делегирате 250 каменова за купус са жељом да они освоје власт. У то само луд човек може да поверује. Ви бисте изабрали неке махере који би кидали по дебатама. Тај који их је делигирао није их делегирао да би они победили сутра на изборима. Он их је делегирао да би деструисао Србију, а деструише је систематски. ‘Ајде да кажемо да ово траје од пада надстрешнице, али не траје, већ се дешава још од време литијума, „Рибникара“, короне…То је иста галерија ликова … Али, хајде да узмемо да је од пада надстрешнице. Тада је кренула активна деструкција институција паралелно тврдећи да институције треба да раде свој посао. А они их директно деструирају тако што исте те институције блокирају: тужилаштво, судство… Тужилац који истражује пад надстершнице је блокиран од прве секунде да ради, и ради оно што му задају Шолакови директори. Његови директори су 15 минута после пада надстрешнице писали да то није несрећа већ злочин. Да то није трагедија већ убиство тих људи и да их је убила власт. Тужилац хапси оне људе на које су показали Шолакови директори, Георгиев и остали. Они су показали кога треба хапсити. Није то он закључио на основу пажљиве истраге. То је деструкција институција, а деструкција институција је деструкција државе. Деструкција избора, ово што ради „ЦРТА“ је деструкција демократије. Дакле, ово што се ради у Србији није жеља да једна власт замени другу, него је идеја да се Србија деструира и да се Србија претвори од државе у територију. Да они желе да се једна власт замени другом, ја не бих имао примедбу.

Вучићевић:

Њихова идеја је само насиље и да оно где Србија убрзано напредује зауставе. А Србија заиста последњих 14 година иде улазном путањом – изградња путева, уважена је у свету, подиже се животни стандард, граде се путеви, болнице, комплетна инфраструктура…

Биће јако тешко јер им смета успех ове власти. Желе да ово друштво буде потпуно узнемирено и у томе су успели у последње две године. Не желе да допусте да се тензије смирују али мислим да ће грађани 25. октобра на изборима показати у ком правцу желе да им се креће будућност. Сигурна сам да неће бити дилеме којој политици треба да дају поверење.

ФОТО: Видоје Манојловић

Ибрахимовић:

Одржавање тензија треба да изазове мржњу. Она је деструктивна емоција, рушилачка емоција и када имате мржњу као доминантну емоцију, онда вас не занима ни инфраструктура, ни спољна политика, економија, привреда… Искључиво вас занима да срушите власт. То је нешто што је опасно и што је последње две године доминантно. Дехуманизација, не само председника већ власти траје годинама.

Такође, осим напада на власт, ви сте имали, од тренутка када су расписани избори, и нападе на опозицију која жели да изађе на изборе. И то је била агенда. Годинама им је лепљено да су Вучићева опозиција, да сви раде за њега. То су говорили за сваког ко је желео дијалог. Зато сматрам да је дијалог начин да се тензије у друштву смање.

ФОТО: Видоје Манојловић

ПОСТОЈИ ЛИ ОПАСНОСТ ОД ИЗАЗИВАЊА НАСИЉА НА ДАН ИЗБОРА

Миловановић:

На изборима 25. октобра ће бити неких покушаја, али не верујем да ће бити такви да ће успети да произведу оно што они желе. Верујем да ће пораз бити толики да ће обесмислити те лажи и покушаје. Цео овај процес који смо гледали у последње две године је у суштини био типован и планиран за изборе. Они који то воде споља су урадили једну ствар и проценили да им избори неће требати и да је надстрешница довољно јак окидач и да ће Вучића срушити на улици без избора. Када погледате, све се то и дешавало, до 15. марта је све било шизофрено: полиција је била „избушена“ у неким елементима, не потпуно, службе су биле обезглављене нису знале шта се дешава. Цео удар је брижљиво био спреман, а сви извршиоци су добро знали шта раде на терену. У прилог томе додао бих и да у овој изборној кампањи „Студентске листе без студената“ ви немате неку нову активацију, неки нови трик. Него шта раде? Шетају, возе бицикле, баке са кифлицама. Све смо то видели. Исте ствари. Ви по томе видите да они имају једну агенду и да је то агенда кроз коју смо већ прошли. Њиховим налогодавцима је јасно да они не могу да понове тај број људи. То је свима јасно, не знају ова деца што возе бицикле. Али сви људи који се мало разумеју знају да је ово крај. Зато постоји опасност изазивања насиља на дан избора.

ФОТО: Видоје Манојловић

Крстић:

Да ли ти, Саша видиш, као човек који је добро информисан, ситуацију у којој су се 25. октобра завршили избори, како год, сви учесници су признали резултате, а сутра у Скупштини имаш, с једне стране представнике Вучићеве листе, а са друге стране ове лажне „Студентске листе“, како седе у Скупштини и полажу заклетву? Да ли видиш ту слику?

Миловановић:

Сада делује да је немогуће, али видим је.

Крстић:

Ја је не видим.

Миловановић:

Пораз ће бити тако велики да ће на крају, када буду стигла признања са различитих центара, покушаји да лажу бити обесмишљени.

ФОТО: Видоје Манојловић

Крстић:

Ја не видим ту слику. Не видим могућност да ће се признати то да као нормални људи уђу у Скупштину…Говорим о блокадерима. Власт брига, она једва чека да уђе у Скупштину и заузме старе позиције.

Миловановић:

Блокадери се ништа не питају. Ако призна Европска унија, ако призна Немачка, Америка…Призна Русија… А већина њих ће признати, онда се ови ништа не питају.

Крстић:

Ја видим нове изборе врло брзо, у којима неће постојати никаква лажна листа већ ће се неке странке вратити на терен… Направити нове… Не знам. Али видим брзе нове парламентарне изборе.

Ибрахимовић:

Исто мислим. Слажем се.

Миловановић:

Ја то не видим јер је овде било чишћење опозиције. Ови споља ће поставити своју опозицију, а ову ће прегазити. Неће дозволити да се ова опозиција коју су „прегазили“ поново врати.

Ибрахимовић:

Али ова опозиција која се повукла, повукла се по директиви неког са стране.

Крстић:

И у складу са неким обећањима.

Ибрахимовић:

Неки од тих људи, на пример Зелено-леви фронт, би можда дошли на власт када би Студентска листа победила.

Крстић:

Њих не рачунам у странке то је све придружени елемент блокадера.

Ибрахимовић:

Студентска листа је група која ће се врло брзо растурити у Скупштини.

Миловановић:

Према мојим информацијама, Мики Алексић је договорио са „Студентском листом“ да добије министарство и још нека предузећа. Пазите то лицемерство где је „Студентска листа“ имала прво правило да немају политичаре на листи, а онда се иза леђа договарају са политичарима који се повлаче и тиме доводе своје гласаче пред свршен чин и кажу: „Ето Мики је заслужио, помогао је јер се повукао.“ Онда ће поново да их преваре.

Крстић:

Једино што се са тобом не слажем јесте да се Мики Алексић договорао са студентима. Али са неким амбасадама се договарао.

Миловановић:

Са „газдама на студенте“.

Ибрахимовић:

Питање је само како ће изгледати тај дан, недеља. Немам информације, али имам једну перцепцију да ће тај дан заиста бити пун инцидената на бирачким местима. Заиста бих волео да будем оптимиста као Сале и да заиста видим колорит с једне и друге стране. Али чак и да се то деси, они су толико хетерогени да ће се растурити у много група. То је инстант пројекат.