Др Вања Глишин, руководилац Центра за геополитику

Африка више није периферија светске политике. Огромно тржиште, стратешки положај и резерве критичних минерала претворили су овај континент у једно од главних попришта надметања Кине, САД, Русије и европских сила

Африка је континент о ком веома мало знамо, а наше представе су често заробљене у мрежи стереотипа и површних интерпретација, што је директна последица дубоко укорењеног евроцентризма који је овај континент вековима маргинализовао и сводио на колонијални објекат. Да бисмо заиста разумели Африку, морамо најпре деконструисати мит о „континенту без историје“ који је игнорисао богато културно наслеђе и аутентичне корене афричких народа. Иако нас историја учи да је овај простор пре доласка Европљана био место самосталних цивилизација и моћних афричких царстава која су парирала тадашњим светским силама, државе које су шириле свој утицај на афричком континенту крајем 19. века имале су други план који се тицао прикривања реалне претколонијалне слике Африке.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Прва борба за Африку

Берлинска конференција и насилно повлачење колонијалних граница прекројили су географску и друштвену стварност континента. На тој конференцији 1884. године нису учествовали Африканци, иако се одлучивало о будућности њиховог континента. Велика Британија, Француска, Немачка, Белгија, Португалија и друге силе тога времена успоставиле су правила империјалног продора који је у наредним деценијама преобликовао политичку карту континента.

Европљани су се на конференцији у Берлину поставили као супериорна цивилизација која има право да се меша у „примитивне“ и „дивље“ цивилизације. Слично је објашњено у члану VI Општег акта донетог на конференцији, где се наводи да Африканцима доносе „благослове цивилизације“.

„Благослови цивилизације“ евидентни су на примеру белгијског краља Леополда II, који је контролисао тзв. Слободну Државу Конго и за чије време је спровођен бруталан режим експлоатације и злочина над локалним становништвом.

До почетка Првог светског рата, са изузетком Етиопије и Либерије, готово читава Африка нашла се под европском колонијалном контролом. Била је то прва борба за Африку која је оставила неизбрисив траг.

Европљани су се на конференцији у Берлину поставили као супериорна цивилизација која има право да се меша у „примитивне“ и „дивље“ цивилизације.

Током хладног рата Африка је била простор глобалног сукобљавања Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, посебно у контексту подршке супротстављеним владама и оружаним снагама од Анголе и Мозамбика до Етиопије и Конга. Током тог периода дошло је до деколонизације афричких држава, али је њихова економска и безбедносна зависност од спољних сила остала. Након хладног рата доминантну улогу у Африци преузеле су САД, док је Француска задржала посебан систем утицаја у бившим колонијама, који ће се током времена значајно променити.

Руда уранијума се лужењем на гомили третира сумпорном киселином у руднику Сомаир компаније „Арева“ у Арлиту

Африка на мапи света

Данас је Африка поново у центру глобалних надметања, али без инсистирања на колонијалним разграничењима и поделама територије. Кина и САД имају другачији приступ који се темељи на инвестицијама и покушајима да се створе савези са што више афричких држава. Мишљења сам да су велике силе свесне да без добре сарадње са афричким државама неће моћи озбиљно да се позиционирају у наступајућем мултиполарном поретку.

Геополитички посматрано, Африка је други по величини континент на свету. Иако је картографски приказана умањено, чињеница је да је Африка три пута већа од Европе и знатно већа од Северне Америке. Уколико имамо у виду да је Алжир површински четири пута већи од Француске и шест пута већи од Немачке, а да Нигерија има више становника од Француске, Немачке и Велике Британије заједно, јасно је о којим размерама се ради.

Такође, Африка се налази на веома значајној позицији, као стратешка раскрсница поморских и копнених коридора који повезују Атлантик, Индијски океан, Средоземље и Црвено море. Контрола приступа Суецком каналу, Баб ел Мандебу и обалама источне Африке има непосредан утицај на светску трговину и безбедност глобалних ланаца снабдевања.

Осим тога, обале Гвинејског залива, Рога Африке и источне Африке постале су простори све интензивније конкуренције великих сила због контроле лука, енергетских праваца и логистичких чворишта. Догађаји на Блиском истоку сведоче о томе колико је важна контрола кључних енергетских и трговачких коридора и у којој мери се то може користити као средство геополитичких притисака.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Поред изузетног географског положаја, Африка поседује огромне резерве нафте, природног гаса и критичних минерала попут бакра, кобалта, литијума, графита, уранијума и других сировина које постају кључне за развој најсавременијих технологија базираних на вештачкој интелигенцији.

Навешћу пример државе Конго, која је највећи светски произвођач кобалта и један од кључних произвођача бакра. У тој земљи послују компаније повезане са Кином, САД и глобалним рударским капиталом, што показује настојање различитих страна да се укључе у стратешко надметање за кључне ресурсе.

Чињеница је да Конго може да утиче на светско тржиште кобалта о чему сведочи извештај Међународне агенције за енергију из 2026. године, према ком је цена кобалта порасла за око 130 одсто услед мера конгоанских власти да ограниче извоз те руде.

Такође, Конго је донео одлуку о формирању Стратешке резерве критичних минерала са циљем да кључне руде преусмери ка пројектима од националног интереса, што ће у наредним годинама бити изазовно за глобално тржиште.

Дипломатски и политички посматрано, афричке државе чине највећи регионални блок у Уједињеним нацијама, што ће имати све већу тежину у редефинисаном међународном поретку. Због тога сматрам да афрички континент није периферија глобалне политике, иако постоје настојања да се тако представи.

Током хладног рата Африка је била простор глобалног сукобљавања Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, посебно у контексту подршке супротстављеним владама и оружаним снагама.

Друга борба за Африку

У центру пажње последњих неколико година јесу Француска и њена улога на афричком континенту. То је битан шири контекст, будући да се са потискивањем француског утицаја отвара простор за друге државе да пројектују своје интересе, пре свега Кина, САД и Русија.

Бивша француска колонија Нигер представља значајан пример, посебно након војног пуча 2023. године, када је војна хунта преузела власт. У Нигеру су владали изражено антифранцуско расположење и незадовољство због присуства француских војних трупа.

Отворени рудник уранијума Тамгак у оквиру рударског комплекса Сомаир компаније „Арева“ у Арлиту, у Нигеру

Сукоб се проширио и на економску сферу, пре свега на експлоатацију уранијума, због чега је Нигер покренуо процесе национализације и ограничавања рада француске државне компаније Орано, која је деценијама контролисала руднике уранијума.

Потискивање Француске из Нигера наставак је слабљења француског утицаја у Западној Африци. Пре Нигера, француске трупе су на сличан начин избачене из Малија и Буркине Фасо, а антифранцуски талас се касније проширио и на друге државе у региону, попут Сенегала и Обале Слоноваче, које су такође покренуле процесе затварања француских војних база на својим територијама.

То је показатељ да утицај европских држава слаби, те је питање како ће се оне поставити у наступајућем мултиполарном поретку.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Кина током претходне две деценије најсистематичније гради своје односе са афричким државама, базирајући своје присуство на економској, привредној и трговинској сарадњи. Форум за кинеско-афричку сарадњу функционише од 2000. године, као један од најважнијих механизама повезивања Кине и Африке, што је интензивирано последњих неколико година.

На самиту 2024. године председник Си Ђинпинг је најавио 360 милијарди јуана финансијске подршке Африци за наредне три године. Осим тога, Кина је 1. маја 2026. године укинула царине на робу из свих афричких држава са којима има дипломатске односе.

Наведене мере одмах су показале позитиван учинак те је тако у мају и јуну 2026. године кинески увоз из Африке достигао 193,8 милијарди јуана, односно око 28,6 милијарди долара, што представља раст од око 23,5 одсто у односу на исти период прошле године.

Кинески председник Си Ђинпинг (у средини) и афрички лидери позирају за групну фотографију током самита Форума о кинеско-афричкој сарадњи (FOCAC) у Великој дворани народа у Пекингу

Кина на тај начин обезбеђује сигурно тржиште сировина за своју индустрију, посебно за наступајући период у ком ће борба за сировине бити све израженија. Отуда моје мишљење да ће Африка бити све значајнији континент, као огледало међународних сучељавања.

Већ сада можемо да видимо како се трговински сукоб између Вашингтона и Пекинга одражава на Африку. Током 2025. године кинески извоз у Африку порастао је за 25,8 одсто, док је извоз у САД пао за 20 одсто. Такво преусмеравање је важан показатељ промене трговинских односа на глобалном тржишту.

Тренд све дубље кинеске економске интеграције осетан је на афричком континенту и према мом мишљењу представља добар модел повезивања. Резултати попут изградње путева, лука, железница, индустријских зона и телекомуникационих система говоре више од речи.

Африка поседује огромне резерве нафте, природног гаса и критичних минерала попут бакра, кобалта, литијума, графита, уранијума и других сировина које постају кључне за развој најсавременијих технологија.

Са друге стране, САД су од завршетка хладног рата имале највише простора за ширење свог утицаја на друге континенте. Значајан сегмент ширења америчког империјализма ослања се на освајање територија богатих ресурсима, што је случај од Блиског и Средњег истока до Африке.

Међутим, проблем са којим се САД суочавају претходних нешто више од две деценије јесте кинеска контрола кључних минерала и све тешње повезивање Пекинга са државама које поседују кључне минерале.

Са циљем да обезбеде коридоре снабдевања критичним минералима, САД и ЕУ заједно раде на финансирању и изградњи „Лобито коридора“, који повезује луку Лобито у Анголи са рударским регионима у ДР Конго и Замбији.

Пројекат је вредан око 6 милијарди долара и обухвата око 1.300 километара железничке инфраструктуре у Анголи, изградњу 5Г кула, соларних панела и рафинерија дуж пруге како би се парирало кинеским прерађивачким капацитетима.

Реч је о покушају да се геополитички одговори на кинеску иницијативу Појас и пут, имајући у виду да сировине тежишно иду на исток, према лукама у Индијском океану које контролише Кина.

Стотине људи окупиле су се испред француске војне базе у Нијамеју, у Нигеру, на протесту са захтевом да француски војници напусте земљу

Током 2025. и 2026. године САД су одобриле нове инвестиције у Африци које се тичу енергетске безбедности и критичних минерала. Са Конгом су покренули иницијативу вредну око 100 милиона долара за формирање специјалне рударске страже која би требало да обезбеђује руднике и транспортне коридоре.

Неколико месеци касније, инвестиције су проширене на минерале ретке земље, посебно на Мадагаскару са циљем да се обезбеде веће количине тих минерала неопходних за енергетику, савремене технологије и одбрамбену индустрију. То је наставак трке за ширење утицаја на афричком континенту.

 За разлику од прошлих времена, афричке државе данас учествују у преговорима са великим силама, потписују различите споразуме и имају позицију да доносе мере којима ограничавају извоз руда.

На крају, сукоб интереса Кине и САД на афричком континенту показује како изгледа нова борба за Африку. Мишљења сам да кинески приступ економске интеграције даје значајније резултате, како због економских и привредних ефеката, тако и због чињенице да се западна парадигма негативно конотира у друштвима која су проживела „благослов цивилизације“.

Такође, за разлику од прошлих времена, афричке државе данас учествују у преговорима са великим силама, потписују различите споразуме и имају позицију да доносе мере којима ограничавају извоз руда, што директно утиче на глобално тржиште.

Због тога сматрам да се прва борба за Африку у колонијалном облику не може поновити, већ да сведочимо новој борби за Африку која је уједно тест у наступајућем мултиполарном свету. Државе које настоје да се позиционирају као глобалне силе мораће да положе тај тест.