Више је него целисходно и прикладно предочавати фашистичко понашање Хрватске на једном важном скупу каква је седница Генералне скупштине УН
Говор у Уједињеним нацијама председника Србије био је аналитичан и инспиративан. Веома добро је оценио садашње стање међународних односа, ставио поенту на питање Косова и Метохије и указао на лицемерје које смо, сасвим сигурно, први и сами преживљавали, посебно 1999. године, без одлуке Савета безбедности УН и агресије НАТО-а на једну суверену земљу. Тадашња Савезна Република Југославија није имала ниједног свог војника на територији друге државе, али ипак је била нападнута од „свега“ деветнаест земаља. Тада и почиње смањење утицаја Уједињених нација, јер се мале земље нису могле осећати сигурним, напротив. Сви принципи садржани у Повељи УН су грубо прекршени. Због тога свако „ишчуђавање“ земаља тзв. Запада приликом коришћења аргумента о рушењу поретка 1999. је неискрено и неозбиљно, јер те исте земље, које се претежно заснивају на прецедентним правним системима, најбоље би требало да разумеју последице успостављања опасног прецедента, какав је био неизнуђен напад на једну суверену европску државу. Због тога је нереално да те земље Запада почну да преиспитују своје претходне одлуке и будућу дипломатску праксу.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ЛИЦЕМЕРЈЕ ЗАПАДА
Неприхватљиво је то што ЕУ није навела Приштину око оснивања Заједнице српских општина. Тиме је садашња ЕУ показала недостојност, али и недоследност свог положаја. То и друге истине су наведене у говору председника Србије. Истину вреди саопштавати у свим приликама, нарочито у ГС УН, јер јој је ваљда и сврха да све земље добију прилику да искажу своје бриге и мишљења. Нема дилеме да су земље ЕУ отвориле формалне преговоре о нашем чланству још 2014. и да је 2013. потписан споразум о стварању ЗСО, у време мог мандата министра спољних послова. Самим тим, ако тај споразум није поштован, сасвим је разумљива потреба председника да упозори Глобални југ на ту чињеницу и на то наше искуство. Глобални југ, БРИКС и ШОС нису случајно настали. Баш у време када се све чешће напуштају основни принципи УН, а мале и средње земље немају на кога да се ослоне за очување међународног права. Упозорио бих на то да се ради о процесу промена у текућим међународним односима и да је нереално очекивати измене преко ноћи. Све тражи своје време и тако ће и бити. Зато је нормално да се Србија ослања на све постојеће велике силе и да тежи стратешком партнерству са њима.
Све тражи своје време и тако ће и бити. Зато је нормално да се Србија ослања на све постојеће велике силе и да тежи стратешком партнерству са њима
РЕХАБИЛИТАЦИЈА ФАШИЗМА
Хрватска је сама одговорна што је поменута у говору нашег председника. Никада не би била на оваквом форуму наглашена да не фаворизује своју нацистичку прошлост и НДХ. Подсетио бих на то да су Уједињене нације, а претходно Лига народа, управо и настале како би се спречило поновно појављивање девијантних појава попут фашизма и нацизма. Када се такво понашање и таква политика нескривено појави и гаји у једној европској земљи која је притом још и чланица ЕУ, онда је јасно да се не ради ни о каквом регионалном питању, већ напротив, о глобалном питању и светској опасности. Због тога је и више него целисходно и, могло би се рећи, прикладно, предочавати такво понашање Хрватске на пленарној седници Генералне скупштине УН.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
КРАЈ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА
Тачно је да је већ настао нови светски поредак. Битно је да говор Александра Вучића није никако био у сенци вашингтонског сусрета председника НР Кине и председника САД. Добро је што до оваквог сусрета долази и треба да их је све чешће, посебно у данашњем, врло турбулентном свету. Надам се да ће човечанство у релативно блиској будућности схватити да је дужност великих сила да успоставе сарадњу и, могло би се рећи, својеврстан систем симбиозе, а не да настоје да једна другој штете. Ово је посебно важно јер човечанство ни не сања који му тек изазови прете у не толико далекој будућности. Садашњи режими у земљама Европске уније су били изабрани када је било друго време у свету и када су сви у ЕУ живели лагодније. Земље ЕУ су биле застићене од стране САД, а привреда је била снабдевана јефтиним сировинама, пре свега из Русије. Проблем је тај што је бриселска окоштала администрација мислила да ће то вечно трајати, што се испоставило да није случај, као што ништа није вечно. Већ смо данас сведоци да су земље ЕУ горко погрешиле у својој процени перпетуалне заштите САД и несаломивости доскорашњег светског поретка. Истини за вољу, како је неко и могао да очекује да постоји светски поредак без учешћа свих земаља света, сваке у својој улози и сходно својим могућностима. Мултиполарност то подразумева. Међутим, не ваља стављати мултиполарност као нешто што не одговара мултилатералности. Ову дистинкцију је јако битно схватити. Напротив, треба јачати Уједињене нације, тако да се свака земља осећа безбедно. Управо због свега тога је спољнополитичка равнотежа у светлу све дубљих глобалних подела и притисака на Србију не само одржива већ и крајње нужна, јер ми управо својим примером указујемо како би свако требало да се понаша ако је циљ опште добро и опште благостање.
Будући да је дипломатија често „саткана“ од разних формалности, увек сам сматрао да форма не сме никада да угуши суштину
СРПСКА ПАМЕТ
Будући да је дипломатија често „саткана“ од разних формалности, увек сам сматрао да форма не сме никада да угуши суштину. Дубоко сам уверен да „што је више протокола, то је душа (а и суштина) празнија“. Баш због тога сматрам да је од формалног чланства много битније питање омогућавања Србији да буде равноправни партнер својој европској браћи и да обогаћује то велико тржиште својим доприносом, који је све знаменитији. Зато се не бих много обазирао на то какви се закључци могу извести уколико би нам се омогућио приступ јединственом тржишту и Шенгену пре формалног чланства. А што се тиче вештачке интелигенције као теме које се председник у свом говору такође дотакао, две су чињенице необориве. Прво, наш Никола Тесла је човечанству омогућио делотворну употребу двосмерне струје, без које ниједан модерни строј не би функционисао, а као друго, наш др Миомир Вукобратовић је изнедрио математичко и техничко решење које омогућава роботима да се крећу на две ноге. Ако се сложимо да је једно од главних потенцијалних физичких манифестација вештачке интелигенције кроз њену употребу у роботици, онда је, рекао бих, сасвим прикладно да се Срби и те како питају и да учествују у даљем развијању и регулацији те необичне нове технологије.
