Кратак приказ бојног поља показује да руско-украјински рат исцрпљује обе стране, али да се и те како одражава на цео свет, због чега су преговори неопходни. Рат који траје дуже од четири године променио је слику света, изазвао је бројне кризе и нестабилности, али није утицао на успостављање стабилног преговарачког процеса који би водио ка миру
Руско-украјински рат од 24. фебруара 2022. године имао је различите фазе напредовања, повлачења и престројавања, што је утицало на померања дуж линије фронта и активности на обе стране. Показало се да је рат из године у годину продубљивао поделе и да је повучена „гвоздена завеса“ између истока и запада, као непремостива брана у ери наступајућег мултиполаризма. То је изазов који је одавно превазишао регионалне границе, због чега сматрам да је Украјина глобални Рубикон, односно црвена линија која је пређена.
Од почетка сукоба до данас, преговори између сукобљених страна прошли су кроз неколико фаза, од директних разговора на почетку сукоба, преко периода потпуног застоја уз посредовање трећих страна па све до недавних међународних иницијатива условљених променама у америчкој администрацији. Упркос томе, до конкретних резултата није дошло. Последњи у низу разговора вођен је у Манили 23. јула, када су се састали руски министар спољних послова Сергеј Лавров и амерички државни секретар Марко Рубио. Ипак, и након тог састанка све је остало у сивој зони између бојног поља и преговарачког стола.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Бојно поље
Руско-украјински сукоб показао је једну нову страну рата у којој вештачка интелигенција има све распрострањенију улогу. Употреба различитих система базираних на вештачкој интелигенцији утицала је на промену односа снага и на ток сукоба, што је евидентно у бројним војним операцијама и нападима. И Русија и Украјина користе модерне типове наоружања, попут дронова, система за електронско ратовање, сајбернападе и прикупљање података, што неретко наноси много већу штету, него што то чини конвенционално оружје. О значају развоја и коришћења најмодернијих система говорио је руски председник Владимир Путин 2017. године, истичући да ће онај ко постане лидер у развоју вештачке интелигенције „постати владар света”. Због тога је важно да се укаже на ту страну рата и чињеницу да је од почетка руско-украјинског сукоба свет дефинитивно кренуо у трку у развоју вештачке интелигенције.
Посматрајући са стратешког аспекта, линија фронта у првој половини 2026. године обележена је непрекидним борбама високог интензитета и нападима по дубини територије на обе стране. У тим нападима често се користе системи базирани на вештачкој интелигенцији, чиме је Украјина успела да засити руску одбрану и да делује по дубини територије. Последњих неколико месеци Украјина изводи масовне ударе на руску енергетску инфраструктуру, што је проузроковало проблеме са снабдевањем појединих региона.
Значајни преговори вођени су 22. јула 2022. године уз посредовање Уједињених нација и Турске, када је у Истанбулу потписан споразум којим је омогућен извоз украјинских житарица кроз блокиране црноморске луке
Према проценама Оксфордског института за енергетске студије из јула 2026. године, Русија је изгубила око петине прерађивачких капацитета, а прерада је пала са око 5,2 милиона барела на 3,8 милиона барела дневно. Крајем марта 2026. године процењено је да је око 40 одсто руских извозних капацитета блокирано након напада на руску лучку и нафтну инфраструктуру Новоросијск, Приморск и Уст-Лугу. Због тога је руска влада предузела низ мера у јуну и јулу 2026. године како би стабилизовала домаће тржиште и спречила несташице, укључујући забрану извоза бензина и дизела, увођење пореских подстицаја за увоз горива и повећање домаће производње. Такође, Русија је почела да увози гориво из Казахстана, Белорусије и Индије, а процењује се да би увоз требало да достигне 400.000 тона месечно.
Са друге стране, Русија изводи ударе по дубини украјинске територије, посебно по енергетској инфраструктури, војноиндустријским капацитетима, логистичким центрима и објектима. Током прве половине 2026. године Русија је наставила са комбинованим ваздушним ударима у којима користи различите типове беспилотних летелица, крстарећих и балистичких ракета. Тиме је постигнут циљ оптерећивања украјинске противваздушне одбране и целокупног система снабдевања. Посебан значај имају напади на енергетску инфраструктуру, што је изазвало несташице електричне енергије и отежано функционисање привреде. То је покушај да се стратегијом исцрпљивања постигну шири ефекти слабљења украјинског система. Ипак, интензивни удари по дубини територије нису довели до значајнијих померања на фронту. Према подацима америчког Института за проучавање рата, стопа руског напредовања континуирано опада од новембра 2025. године.
ФОТО: REUTERSКратак приказ бојног поља показује да рат исцрпљује обе стране, али да се и те како одражава на цео свет, због чега су преговори неопходни. Рат који траје дуже од четири године променио је слику света, изазвао је бројне кризе и нестабилности, али није утицао на успостављање стабилног преговарачког процеса који би водио ка миру.
Преговарачки сто
Преговарачки процеси од почетка сукоба до данас показују да зараћене стране нису ни близу успостављања договора и примирја. То нам потврђује да дуже од четири године трају преговори без договора и да за преговарачким столом често изостаје једна од страна. Због тога је неопходно да пратимо преговоре у континуитету како бисмо разумели и политичко-дипломатски контекст актуелног сукоба и стварне поделе између истока и запада.
Преговори у Белорусији одржани су убрзо након почетка сукоба, крајем фебруара и почетком марта 2022. године, што је био први покушај да се отворе хуманитрани коридори за евакуацију цивила и да се постигну одређени политички помаци с циљем спречавања даље ескалације. Ипак, након три рунде разговора није дошло до договора који би довели до смиривања ситуације. Због тога је већ у марту организован сусрет у Истанбулу са циљем постизања мировног споразума. Тада је парафиран нацрт према којем би Украјина прихватила трајну неутралност и одустала од чланства у НАТО у замену за међународне безбедносне гаранције. Иако је овај догађај био најближе договору, процес је прекинут у априлу након повлачења руских трупа из околине Кијева.
Значајни преговори вођени су 22. јула 2022. године уз посредовање Уједињених нација и Турске, када је у Истанбулу потписан споразум којим је омогућен извоз украјинских житарица кроз блокиране црноморске луке. Споразум је функционисао око годину дана, након чега се Русија повукла у јулу 2023. године. У јуну 2024. године, на предлог Кијева, одржан је самит у Швајцарској заснован на „мировној формули“ председника Володимира Зеленског, која је подразумевала потпуно повлачење руских трупа и повратак на границе из 1991. године. Русија није била позвана, а неколико кључних земаља чланица БРИКС-а одбило је да потпише финалну декларацију, чиме је домет самита био ограничен. Кина није присуствовала самиту и то је образложила чињеницом да Русија није позвана и да без њеног учешћа није могуће постићи стваран и одржив мировни процес. Председник Путин је тада изнео услове Москве који су подразумевали потпуно повлачење украјинске војске из Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области и званично одустајање Кијева од чланства у НАТО, што су Украјина и Запад одмах одбацили.
Нови талас преговора покренут је током другог мандата председника Доналда Трампа. Сусрет Трампа и Зеленског у Белој кући 28. фебруара 2025. године није резултирао потписивањем споразума. Разговори су били напети због Трамповог предлога који је предвиђао делимичне територијалне уступке и замрзавање сукоба дуж тренутне линије фронта. Такође, догађај који је обележио преговарачке процесе био је састанак Трампа и Путина 15. августа 2025. године у војној бази код Енкориџа на Аљасци. То је први сусрет двојице лидера од почетка руско-украјинског сукоба. Разговор је завршен без потписаног документа и без заједничке изјаве о конкретним решењима, уз поруку да је постигнут значајан напредак. Тиме је створен простор за нејасна и произвољна тумачења, што се показало у наредним месецима. Трамп је након састанка предложио европским лидерима да Украјина треба да препусти Русији делове територије које тренутно контролише како би се борбе зауставиле. То су руски званичници често користили као аргумент. Министар Лавров је крајем јуна 2026. године тврдио да су у Енкориџу изнети конкретни амерички предлози, које је председник Путин прихватио. Са друге стране, Рубио је тада одговорио да је на Аљасци било предлога, али не и договора. Месец дана касније на састанку у Манили, Рубио је рекао да су и ти предлози заправо пропали.
ФОТО: REUTERSПочетком 2026. године одржани су преговори у Абу Дабију под окриљем Уједињених Арапских Емирата, уз учешће америчке, украјинске и руске делегације. Тада је постигнут споразум о размени заробљеника и обновљен је војни дијалог између Вашингтона и Москве, који је прекинут крајем 2021. године. Убрзо након тога уследили су трилатерални преговори у Женеви 17. фебруара 2026. године, уз учешће војних званичника Русије, Украјине и САД. У фокусу су била питања о енергетској безбедности, хуманитарним коридорима, размени заробљеника и механизмима за спречавање ескалације. Ипак, разговори нису дали конкретне резултате, јер је Русија инсистирала на задржавању свих заузетих територија, а САД су у међувремену преусмериле фокус на друге глобалне сукобе, пре свега на рат са Ираном.
Руско-украјински сукоб показао је једну нову страну рата у којој вештачка интелигенција има све распрострањенију улогу
Значајан догађај био је самит НАТО у Анкари одржан 7. и 8. јула 2026. године. Сам догађај праћен је различитим тумачењима због заоштравања реторике и најаве појачане милитаризације у оквиру савеза. Такође, Трамп је током састанка са Зеленским рекао да САД врше озбиљан притисак на Москву. То је убрзо потврђено у америчком Сенату, где су разматрани пакети санкција који предвиђају царине за државе које увозе руску нафту и гас. У таквој атмосфери одржан је састанак Лаврова и Рубија 23. јула на маргинама скупа АСЕАН. Руско Министарство спољних послова саопштило је да је Лавров изложио стварно стање на линији фронта, потврдио је спремност на политичко решење на основу предлога разматраних на Аљасци и поновио да је даље наоружавање Кијева неприхватљиво. Са друге стране, амерички државни секретар је рекао да је Вашингтон спреман да одигра конструктивну улогу, али да брзог договора нема и да ће за мир бити потребни нови концепти и идеје. Самим тим, може се стећи утисак да су обе стране остале у оквирима дипломатије без конкретних решења и намере да дође до деескалације.
Напослетку, питање интеграције Украјине у западне структуре је руска црвена линија која је пређена у фебруару 2022. године. Непосредно руско окружење је од примарног безбедносног и геополитичког значаја, због чега ће Русија наставити да штити тај простор и по цену даљег исцрпљивања. Такође, значај Украјине и актуелног сукоба превазилази регионалне односе, због чега је посматрам као глобални Рубикон, који неповратно води ка промени међународног поретка. Свет какав је постојао пре 24. фебруара 2022. године немогуће је обновити, јер је све извесније да ће глобалне процесе усмеравати више великих сила, а не само САД. Осим тога, линије подела између истока и запада остаће као непремостив јаз, што ће утицати на будуће међународне односе и савезе. Иако је било јасно да је свет дубоко подељен, Украјина је постала лакмус папир који недвосмислено то потврђује, како на бојном пољу, тако и за преговарачким столом. Дакле, Украјина је глобални Рубикон који је пређен, након чега је значајно убрзан процес трансформације међународног поретка из униполаризма у мултиполаризам.
