Др Вања Глишин, руководилац Центра за геополитику

Њихова моћ почива на способностима да ограничене ресурсе претворе у реалан политички, економски, дипломатски и енергетски утицај. О томе треба систематично размишљати у времену преласка из униполарног поретка у мултиполарни поредак

Геополитика као синтезна наука развијала се у турбулентном периоду с краја 19. и почетка 20. века, током великих глобалних превирања и прекрајања граница на територијама некадашњих великих царевина. Истовремено су се развијале немачка, англосаксонска и руска геополитичка мисао, те је геополитика од самог настанка искључиво одређивана као ексклузивна наука великих сила. О ексклузивности појединих наука писао је француски интелектуалац Ив Лакост, наводећи географију као конкретан пример. Према његовом мишљењу, постоје две географије. Прва је школска географија, намењена ширим масама без употребне вредности у стратешком промишљању и разумевању међународних односа. Друга је ексклузивна географија, као стратешка наука, намењена моћним државама, доносиоцима одлука и стратезима. Дакле, под плаштом свеприсутне и доступне школске географије, крије се ексклузивна, стратешка наука.

Геополитика се деценијама уназад суочава са сличном ситуацијом. Са једне стране, реч „геополитика” постала је једна од најчешће изговорених речи у јавном дискурсу, најчешће неопрезно, без научне аргументације и одговорности. Већина оних који је користе као реч без основа, стварају огромну штету геополитици као науци и креирају слику о свеприсутној геополитици која нема употребну вредност у стратешком промишљању. Самим тим, под плаштом свеприсутне геополитике крије се ексклузивна наука која као кључ за разумевање међународних односа има посебно место на престижним светским универзитетима. Зашто је то важно? Сматрам да геополитика није и не треба да буде наука искључиво великих сила. Штавише, њена вредност за мале државе је изузетна, због чега би требало да се развија свест о њеном истинском значају. Уколико мале државе схвате значај геополитике и обрате пажњу на њену улогу у научно-образовном, политичком и војном систему, моћи ће да се припреме за надолазећу глобалну транзицију из униполаризма у мултиполаризам.

Србија је еклатантан пример мале државе на чијој територији се вековима уназад укрштају интереси великих сила

Уверен сам да је развој геополитичке мисли на нивоу мале државе неопходан корак како би се постигла најмање два суштинска циља. Најпре, сваки грађанин мале државе треба да зна који су национални интереси и циљеви, како би се надаље постигло очување националних интереса и остварење пројектованих циљева.

Национални приоритети Естоније су развој технологије и дигитализација државе

Мале државе у међународној арени

У међународним односима најчешће се говори о великим силама као активним играчима, који дефинишу светску политику, склапају савезе, покрећу ратове и исцртавају границе. Међутим, уколико се присетимо прошлости, увидећемо да су се бројни историјски догађаји одвијали и завршавали на просторима малих држава. Управо на просторима где се укрштају интереси великих сила, сукобљавају војни блокови, исцртавају цивилизацијске границе и генеришу религијско-конфесионални и национални сукоби. Србија је еклатантан пример мале државе на чијој територији се вековима уназад укрштају интереси великих сила. Довољно је да наведем германске, руске, англосаксонске, исламске и кинеске векторе, који су се у различитим историјским етапама сукобљавали, смењивали или су упоредо деловали на простору Србије и српских земаља. Самим тим, значај српског геополитичког положаја је потврђен, због чега сматрам да држава са таквом позицијом мора да развија сопствену геополитичку мисао и самосвест. Такође, пример Србије нам указује да мала држава у територијалном, популационом и војном смислу није нужно невидљив и пасиван актер у међународним односима. О томе сведочи и историјски састанак председника Си Ђинпинга и Александра Вучића, који је организован у веома сложеним и неизвесним међународним околностима. Имајући у виду да је Кина најбрже растућа велика сила која пројектује визију о заједничкој будућности човечанства и у тој визији укључује Србију као стратешког партнера, јасно је какве су размере тих односа.

Показало се у пракси на примерима Естоније, Швајцарске, Катара, Сингапура и других истакнутих малих држава да њихова моћ почива на способностима да ограничене ресурсе претворе у реалан политички, економски, дипломатски и енергетски утицај. Према томе, геополитика малих држава је способност државе да разуме где се налази, на каквом простору, у каквом окружењу, са каквим капацитетима располаже, са каквим државама суседима се суочава, које су њене слабости, односно предности, да пројектује различите сценарије и да сачува националне интересе. Укратко, мала држава треба да одреди сопствени геополитички идентитет. Првенствено, то морају да знају људи који доносе одлуке, а потом и сви грађани мале државе. Истичем мале државе, јер сматрам да постоје оне чији геополитички положај превазилази њихове унутрашње капацитете, али их то није ставило у пасивну позицију.

Швајцарска је ограничења мале територије у срцу Европе претворила у специфичан модел стратешке предности, посебно кроз економски и безбедносни капитал

Имајући претходно наведено у виду, мала држава постаје геополитички актер онда када успе властити положај да претвори у стратегију. Мала држава мора да делује проактивно уколико жели да надомести капацитете који јој недостају. Асиметрија намеће ограничења, али то не спречава малу државу да развија сопствене економске, привредне, друштвене, образовне и идејне капацитете како би оствариле своје циљеве. Иако мале државе не могу да обликују регионални и глобални поредак, показало се у пракси да оне могу да посредују у конфликту и да стварају сопствену репутацију у међународној политици. Са тим у вези, немачка професорка Диана Панке наводи да мале државе у ЕУ могу бити успешне ако су активне, добро припремљене и ако користе аргументацију засновану на знању, а не само на блокирању.

Катар је пример мале државе која је енергетске ресурсе и посредничку дипломатију претворила у инструменте геополитичког позиционирања

Геополитички положај малих држава превазилази њихове унутрашње капацитете али их то није ставило у пасивну позицију

Такође, пример су и скандинавске земље које су играле водећу улогу у јачању одговарајућих стандарда или „норми” у међународном систему. Скандинавски капацитет да утиче на међународни систем у одређеним тренуцима и у специфичним областима попут животне средине и решавања сукоба, добио је мало пажње и требало би га истражити као још један начин испољавања онога што називамо „друштвеном моћи“ у међународном систему.

Сингапур је пример мале државе која је географску рањивост надоместила институционалном ефикасношћу, економском интеграцијом, технолошким развојем и паметним позиционирањем између великих сила

Борба за националне интересе

Мале државе треба да развијају дипломатске капацитете како би се на тај начин избориле за националне интересе. Због ограничених капацитета и немогућности да подједнако заговарају све сегменте националних интереса, мале државе треба да бирају приоритете и да у том смеру развијају кадрове. Као пример можемо навести Републику Србију која се суочава са проблемом статуса Косова и Метохије. Имајући у виду да Русија и Кина дипломатски подржавају територијалну целовитост Србије, позивајући се на Резолуцију 1244 СБ УН, неопходно је да српска држава улаже све више ресурса како би ту дипломатску подршку у повољнијим околностима материјализовала у своју корист. Са друге стране, лобирање је један од видова активног деловања малих држава, што потврђује рецимо албански лоби, који је изражен у САД, као и њихова снажна дијаспора у појединим европским државама попут Швајцарске. Познато је да мале државе покушавају директно да лобирају код владајуће елите већих држава. На пример, државе Залива и Норвешка уложиле су велике напоре да утичу на заједницу истраживачких центара за спољну политику у Сједињеним Америчким Државама.

Међутим, примери малих држава показују да не постоји један универзални модел успеха. Финска је дуго градила културу тоталне одбране, ослањајући се на друштвену дисциплину, војну припремљеност и јасну свест о свом положају у односу на Русију. Швајцарска се у оквиру геополитике малих држава може посматрати као парадигматичан пример државе која је ограничења мале територије у срце Европе претворила у специфичан модел стратешке предности, посебно кроз економски и безбедносни капитал, снажне институције, унутрашњу стабилност и способност заштите сопственог простора. Израел, иако специфичан случај, показује како држава ограничене територијалне дубине развија висок степен војне, технолошке и обавештајне спремности. Сингапур је пример мале државе која је географску рањивост надоместила институционалном ефикасношћу, економском интеграцијом, технолошким развојем и паметним позиционирањем између великих сила. Ови примери показују да стратегија малих држава мора бити дугорочна, промишљена и прилагођена конкретном простору. Због тога инсистирам на геополитичкој самосвести малих држава, јер без тога није могуће адекватно одговорити на реалне изазове и претње, којих је у 21. веку све више. Пре свега мислим на хибридне претње, сајбернападе, саботаже, миграционе притиске, угрожавање критичне инфраструктуре и дестабилизације путем злоупотребе медија и друштвених мрежа.

Катар је уложио огромне напоре у развој инфраструктуре, посебно као домаћин Светског првенства у фудбалу 2022. године

Мале државе са великим улогама

Естонија је добар пример мале државе која има ограничене територијалне и демографске капацитете, осетљив геополитички положај на источном крилу евроатлантског простора и објективну безбедносну рањивост својствену малим државама. Такав положај изискује проактивно деловање и јачање одређених државних капацитета, што Естонија деценијама ради и по томе је препозната у свету. Пре свега, национални приоритети Естоније јесу развој технологије и дигитализација државе. То је посебно дошло до изражаја 2007. када је Естонија постала једна од првих држава на свету која је искусила сајбер и информационе претње које су нарушиле њену националну безбедност. Уклањање статуе „Бронзаног војника” из совјетског доба у Талину изазвало је сајбернападе који су оборили веб-странице естонских банака, владиних агенција и медија. Од тада Естонија улаже огромна средства у области националне одбране и спољне политике, што уједно користе и као средство одвраћања. Оно што је постављено као главни циљ естонске безбедносне политике јесте заштита независности и суверенитета, територијалног интегритета, уставног поретка и јавне безбедности.

Естонија је једна од ретких земаља чланица НАТО која константно троши око 2% свог БДП-а на одбрану од 2013. године. У марту 2025. године, донела је Естонија одлуку да повећа своје издатке за одбрану на најмање 5% свог БДП-а почев од 2026. године са циљем побољшања војних капацитета у областима противваздушне одбране, електронског ратовања и ратовања дроновима. Такође, Естонија улаже огромне ресурсе у дигитализацију како би развила мере дигиталне безбедности. Основала је прву амбасаду података у иностранству како би заштитила владине податке и одржавала јавне услуге у случају великих сајбернапада или војне инвазије. Уз то, Естонија је један од пионира сајбердипломатије и залаже се за сајбер норме, примену међународног права и одговорно понашање држава у сајбер простору.

Скандинавске земље су играле водећу улогу у јачању одговарајућих стандарда или „норми” у међународном систему

Катар је пример мале државе која је енергетске ресурсе и посредничку дипломатију претворила у инструменте геополитичког позиционирања. По броју становника и територији, Катар је мала држава, али је по енергетском значају, финансијским ресурсима и дипломатској видљивости, реч о далеко признатијој држави у међународним односима. Енергетска моћ је кључни стуб катарске стратегије и инструмент системског утицаја. Значај енергената и енергетских коридора посебно је дошао до изражаја од почетка иранско-израелско/америчког рата 28. фебруара 2026. године. Блокада Ормуског мореуза пореметила је глобално тржиште, што је показало да државе попут Ирана добро осмишљеном стратегијом могу да уздрмају велике силе, односно цео свет.

Енергетска моћ је кључни стуб катарске стратегије и инструмент системског утицаја

Мехран Камрава у књизи „Катар: Мала држава, велика политика” из 2015. године, примећује да је Катар за свега неколико година, дакле од 2010. до 2015, посветио пажњу међународним односима и економији. Прво, Катар је проширио своју спољну политику изван традиционалних посредничких улога на асертивније ангажовање у Либији, Сирији и другим државама, а истовремено је остао под кишобраном безбедности САД. Друго, Катар је уложио огромне напоре у развој инфраструктуре, посебно као домаћин Светског првенства у фудбалу 2022. године. Десет година касније, Хамдулах Бајкар анализира ту књигу и наводи да је Катар данас држава са „мега политиком.” Један од аргумената је Трампова посета Катару у другом мандату, што није био случај током првог мандата. Бајкар сматра да укључивање Дохе указује на растући значај Катара.

Мехран Камрава у књизи „Катар: Мала држава, велика политика“ из 2015. године, примећује да је Катар за свега неколико година, дакле од 2010. до 2015, посветио пажњу међународним односима и економији

Осим тога, он наводи још неколико догађаја који су утицали на трансформацију спољне политике Катара. На пример, економски ресурси и активна улога у регионалној дипломатији битни су елементи спољнополитичког позиционирања. Катарска инвестициона управа и мека моћ која се користи кроз медијске мреже попут Ал Џазире омогућавају Дохи да пројектује утицај ван својих граница, појачавајући наратив конзервативне, али иновативне државе. Концепт „бренд државе” се прикладно примењује на Катар јер спаја економске инструменте, културни идентитет и стратешку дипломатију. Катарске посредничке улоге у Авганистану, Либану, Палестини и Украјини истичу његове међународне амбиције и институционалну снагу.

Примери малих држава потврђују да се ограничени капацитети могу надоместити и о томе треба систематично размишљати у времену преласка из униполарног поретка у мултиполарни поредак. Мале државе све чешће су изложене притисцима и захтевима да се сврстају на једну или другу страну и да се одрекну сопственог маневарског простора у корист наднационалне организације. Због тога у свом тексту истичем значај развоја геополитичке самосвести и способности реалистичне процене положаја и окружења мале државе, јер је то предуслов за њен опстанак и очување националних интереса у турбулентним међународним околностима.