Филип Грбић: Пад универзитета

Хумболтова идеја универзитета као заједнице истраживања и подучавања уграђена је и у наше законодавство. Властољубиви ректор и амбициозни професори дали су себи за право да суспендују истраживање и подучавање на српским факултетима. Ова операција заслужује да буде названа удруженим злочиначким подухватом упереним против образовних установа

Вест о паду Београдског универзитета на Шангајској листи постала је медијска сензација. У неким срећним околностима ово би могло да се схвати као показатељ тога да живимо у друштву којем је необично стало до квалитета високог образовања. Јасно је да не живимо у таквом друштву. У Србији за образовање не хају чак ни они који су за њега задужени. Сетимо се корона-диктатуре. Пре само пет година је читав образовни систем без борбе капитулирао пред нечувеним и сасвим произвољним мерама тзв. кризног штаба. Не мари што је право на образовање заштићено Уставом. Кога брига за Устав, затварај школе и факултете, настава може да се „одржава“ и на даљину. Шаљите ученицима и студентима PowerPoint презентације. То је био почетак суноврата српске просвете.

Школски календар својом окамењеношћу наликује на црквени календар. Када би се неко усудио да мења распоред верских празника, да затвара храмове или да врши „богослужења“ на даљину, то би био крај Православне цркве. Исто важи и за просвету. Једном када почнете да скраћујете полугодишта и семестре и да нормализујете срамоту звану „онлајн настава“, ви сте друштву поручили да је цео образовни систем само лош театар; театар у ком старији глуме да знање предају, док млађи глуме да знање стичу. Свет још није видео скупље позориште од овог. Колико професора универзитета је у оно време подигло глас против корона-диктатуре? Колико се њих заузело за право својих студената на приступ квалитетном и континуираном образовању? Неки су то схватили као продужени годишњи одмор. Они амбициознији су искористили вишак слободног времена за писање научних радова. Познато је да у области хуманистике огромну већину тих радова нико не чита. Аутор вам најчешће препричава оно што је прочитао (или вешто ствара утисак да је прочитао), па самим тим поштени истраживач ту и нема шта да цитира, а од цитираности у највећој мери зависи положај универзитета на Шангајској листи.

Tо нису напросто професори који су се лично политички ангажовали, што је уобичајена појава у демократији. Реч је о појединцима који су од факултета направили склоништа за безимене револуционаре који месецима те просторије користе као страначке

У међувремену су српски факултети постали сигурне куће за анархисте и друге екстремисте који прижељкују насилно рушење уставног поретка. За њих је држава инструмент уз помоћ којег виши слојеви експлоатишу ниже. Када једном пленуми и зборови преузму власт, неће више бити ни злих капиталиста ни корумпираних политичара. Свет је тако једноставан кад сте будала. Све у свему, политичка методологија вечитих адолесцената, букача и згубидана, после пада надстрешнице, постаје политички мејнстрим у Србији. Човек да не поверује: исти они доценти и професори који су до јуче сматрали незаконитим и неморалним блокаде факултета одједном су постали присталице овог незапамћеног политичког експеримента. Шта се то догодило између 2014. и 2024. године па су променили мишљење? Незаконите, екстремистичке методе деловања (блокаде саобраћаја и јавних објеката) остале су исте. Променило се политичко усмерење. Солидаристичка реторика замењена је либералном идеологијом. Тако је некомуникативни, револуционарни, осветнички занос кренуо у јуриш на институције под паролом „да институције раде свој посао“. Чудовиште је побегло из лабораторије.

Иначе не сматрам да је Београдски универзитет пао зато што има мање објављених научних радова у престижним међународним часописима или зато што има мање цитираних истраживача. Београдски универзитет је пре свега пао у оној области која се не може изразити бројевима. Најважније компоненте образовања не могу се квантификовати. Однос професора и студената. Харизма предавача. Атмосфера на семинарима. Глад за знањем, инстинкт за уметност, осећај за најбоље тенденције националног и светског наслеђа… Суштина образовања не може се квантификовати. Универзитет је подбацио у ономе што је суштински важно.

Није никаква новост то што професори који не проналазе сатисфакцију у раду са студентима, настоје да савладају осећање инфериорности упуштањем у интерне борбе за моћ. Међутим, највластољубивији по деканатима су експлозију младалачког незадовољства схватили као прилику да своју вољу за моћ лансирају из мемљивих кабинета право на главну националну позорницу. Почетна болећивост публике према студентским перформансима требало је да има функцију ударног овна који пробија несавладиве капије изборне воље и отвара коридоре власти за групу притворних али веома амбициозних индивидуа. Њихове активности су сасвим разумљиво постале предмет интересовања јавности. Јер то нису напросто професори који су се лично политички ангажовали, што је уобичајена појава у демократији. Реч је о појединцима који су од факултета најпре направили склоништа за безимене револуционаре, а кад су пропала најмање два покушаја смене власти на улици, универзитетски барони су уступили просторије факултета завереницима који месецима те просторије користе као страначке штабове.

Када једном пленуми и зборови преузму власт, неће више бити ни злих капиталиста ни корумпираних политичара. Свет је тако једноставан када сте будала

Погибија студенткиње Милице Живковић директна је последица новог режима управљања на Филозофском факултету. И зато када говоримо о Шангајској листи, међународним часописима и индексу цитираности, не бавимо се оним што у овој ситуацији најупадљивије сведочи о паду Београдског универзитета. Чињеница да се универзитет претворио у острашћену странку у борби за власт јесте најгрубља издаја изворне мисије универзитета. Хумболтова идеја универзитета као заједнице истраживања и подучавања уграђена је и у наше законодавство. Властољубиви ректор и амбициозни професори дали су себи за право да суспендују истраживање и подучавање на српским факултетима. Ова операција заслужује да буде названа удруженим злочиначким подухватом упереним против образовних установа.