„Десна“ фракција блокадера за јавност се представља као чувар националних интереса, али њен став о Косову и Метохији, према сведочењима са једног састанка, отвара питање о томе да ли је реч о стварно другачијој политици или само о другачијој техници за исти исход
Позната тактика блокадера, успостављена на нивоу „обавезујућег упутства“ за све који их у јавности представљају на било који начин – да је апсолутно забрањено било какво изјашњавање на важне спољнополитичке и националне теме – по себи је већ јасан индикатор преваре, упаковане у фолију „студентске“ (блокадерске) листе на наредним изборима. По систему: свако ће у томе видети оно што жели, а ми не гарантујемо никоме ништа. Ко очекује „тврд“ национални приступ, претпоставиће да је и то на неки начин укључено у понуду блокадера (мада уз ризик да превагне сасвим супротан став). Заправо, ту се крије само – нови, дубљи слој преваре. Јер „национално“ или „десно крило“ код блокадера уопште не заступа чврсте националне ставове. Напротив.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Спољашњи, јавно видљив ниво преваре заснован је на познатом „миксу“ различитих утицаја, политичких и безбедносних интереса, који стоје међусобно у очигледној супротности. На питања односа према ЕУ, НАТО, увођења санкција РФ, сарадње са НР Кином, али и према фабрикованим оптужбама за Сребреницу и према територијалном интегритету Србије на простору Косова и Метохије – сасвим супротне ставове заступају тзв. „либерали“ међу блокадерима и тзв. „десни“ припадници њихове структуре. За јавност је тако. Па и за многе унутар блокадерских редова. Зато управо ових дана и букти прави рат између поменутих групација, на тему доминантног утицаја на њихову тзв. „листу“. Док са свих страна пљуште међусобне оптужбе, износе се скандалозни наводи као покриће за „ветирање“ (уклањање) са листе, жестоко лобирање се претворило и у отворени обрачун међу самим „пленумашима“. Прво је „десна“ група успела да искључи из одлучивања професорку са Филозофског факултета у Београду, која је од почетка имала једну од носећих улога за организацију здруженог наступа „либералне“ клике. На овај значајан ударац узвраћено је отвореном кампањом, а потом и иницијативом за идентично уклањање једног од „лидера“ супротстављеног табора, иначе експонираног као предводника блокадера са Пољопривредног факултета у Београду, коловође бројних опасних и насилних активности. Уз међусобно подметање, тајно снимање и јавно објављивање интрига, дошло се до егал односа (пола – пола дословце) приликом доношења одлука о даљем искључивању неподобних. Док се међусобни рат наставља несмањеном жестином и у другој половини августа, последице коначног исхода досежу све до могућег „ветирања“ најпознатијих имена са блокадерске листе. Пораз „либерала“, како најављују сами блокадери, извесно би значио уклањање Владана Ђокића са листе. Са друге стране, исти извори тврде, пораз „десних“ повукао би елиминацију имена „полицентричног“ Мила Ломпара. То све, међутим, не значи нужно да би дошло и до промене преовлађујућег политичког става по (најмање) једном важном питању, а то је однос према Косову и Метохији.
Ту се могао чути прави став Мила Ломпара по питању КиМ, који гласи: требало би и то да се постави као референдумско питање, па „нека народ одлучи“. Ове речи посебно су „појашњене“ позивањем на Де Гола, у случају познате одлуке о дозволи да Алжир прогласи независност од Француске
Ово би могло представљати крупно изненађење и за саме блокадере, будући да се углавном рачуна на то да Ломпар заступа „националистички“ став по питању КиМ. Уосталом, и тзв. „меморандум“ објављен у Крагујевцу приликом Ломпарове (само)промоције на блокадерској трибини ове године упућује на управо такав закључак. Да је реч о само још једној, али дубинској превари, уверили су се недавно учесници састанка, којем су уз Ломпара присуствовали још неки „знаменити блокадери“, све у друштву лидера појединих опозиционих странака. Ту се могао чути прави став Мила Ломпара по питању КиМ, који гласи: требало би и то да се постави као референдумско питање, па „нека народ одлучи“. Ове речи посебно су „појашњене“ позивањем на Де Гола, у случају познате одлуке о дозволи да Алжир прогласи независност од Француске. Колико да буде јасно о чему је реч. „Ни Де Гол није одлуку донео сам, него је питао народ и убедљива већина је гласала за то“ – нагласио је „лидер десне фракције“. На чуђење неких међу присутнима откуд сада то и шта се догодило са чувеном фразом „нема никаквог референдума о Косову, тај референдум је одржан још 1389. и његов резултат је утврђен за сва времена“ – уследио је лаконски одговор: „Па, може да се одржи поново…“ И као тачку на крај (шокантне) реченице додао још: „Ја мислим да би народ ТО изгласао“, да присутнима буде јасна и намера, уз очекивани исход, тј. резултат који се планира постићи.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Из приложеног испада да „десни“ блокадери судбину КиМ заправо не виде нимало другачије од оних „либералних“, који отворено говоре (тамо где могу и док их „пленум“ не подсети оштро на установљену обавезу ћутања) да је „Косово независно, завршена прича, сусед Србије“ и томе слично. Разлика је само у техници: они први, док за јавност (такође, кад могу и док не стигне опомена са „пленума“) говоре све супротно и бусају се у „меморандумске“ груди, заправо планирају у пракси идентичан исход, само тако да одговорност за њега пребаце на друге. На народ, било би идеално. Који би, чак и док му очигледно продају лаж и превару, опет хтели да преваре још и додатно. Ако им прође та вишеструка, права – полипревара.
