„Ауторитет лидера“ за – девизе

Једна реченица из унутрашњих разговора блокадерских структура открива много више од јавних декларација о идеологији и вредностима. У борби за место на политичкој листи, чини се, пресудни више нису ставови и уверења већ утицај, позиције и очекивана финансијска подршка из дијаспоре

„Када крене вето, посебно бранимо Ломпара, због дијаспоре… и пара“, тим речима је „вођа десног крила“ са најекстремнијег факултета у Београду саопштио инструкцију „својима“, на тему става који треба да заузму приликом лобирања и уклањања непожељних са недавно објављене радне верзије блокадерске „листе“.

У тој реченици се види све што је потребно: о односу према „лидеру“, који у пракси никакве везе нема са идеолошким ставовима, о доживљају дијаспоре као класичног банкомата, али и о новцу као суштински једином битном „аргументу“ у доношењу одлука, одређивању нечијих квалитета или недостатака, као и дефинисању приоритета.

Питање „идеологије“ међу блокадерима у неколико наврата је истицано као веома важно, чак толико важно да би у случају незадовољства коначним распоредом на „листи“, тј. уколико доминација „прозападних и либералних“ над „десним“ кандидатима буде превелика – Мило Ломпар, као незванични лидер другопоменутих, могао да у потпуности одустане од учешћа. Међутим, из горње реченице се види колико они на чију подршку Ломпар све време рачуна, заправо не маре за његове ставове, идеје или политичке „вредности“. Све се у пракси своди на рачуницу, али ону финансијску. Посебну важност целој поставци проблема даје податак да је аутор цитираних речи, неупитни ауторитет међу блокадерима са београдског универзитета, након недавног привођења постао и лични штићеник Зденка Томановића, познате сиве еминенције блокадера ког једна од три водеће унутрашње фракције отворено назива својим „шефом“, не кријући ни пред другима да код њега одлазе по „своје“ мишљење о свим потезима које вуку. Коначно, у прошлогодишњем обрачуну око утицаја на релацији Ђокић–Ломпар, ова се фракција ангажовала око „одбране Ломпара“ и била потучена у Београду. Сада, по свему судећи, решени су да грешку не понове, јер је улог много већи, а гласају сви градови – па је подршка на коју рачунају шира него раније. Само: „брани“ се не толико Ломпар лично у својству ауторитета, већ пре у својству текућег рачуна за очекивани прилив девиза.

Посебну важност целој поставци проблема даје податак, да је аутор цитираних речи, неупитни ауторитет међу блокадерима са београдског универзитета, након недавног привођења постао и лични штићеник Зденка Томановића, познате сиве еминенције блокадера ког једна од три водеће унутрашње фракције отворено назива својим „шефом“

Девизе као фактор, и то преко „дијаспоре“, појавиле су се у блокадерским круговима још почетком 2025. године. Тада је јавност сазнала да извесна група, која се представљала као „Скупштина у расејању“, са Вељком Жижићем из Лондона као главним представником, интензивно позива опозиционе странке, организује „зоом“ онлајн састанке на којима свакој од странака или личности износи идентичну непристојну понуду – да се одрекну учешћа на наредним изборима (и безусловно се ставе у функцију „блокадерске листе“, на којој места неће добити) како би им заузврат обећали „сигурно финансирање током периода који проведу ван Скупштине, исто као да су добили мандате“. Неки од понуђених изнели су, увређени, јавно информације о овим понудама, одбили их као неприхватљиве. Други су, по свему судећи, понуде прихватили, јер баш у то време саопштено је да модел „безусловне подршке“ прихвата Демократска странка, док је и данас у партији Зелено–леви фронт на снази општа подела по овом питању. У међувремену је „Скупштина у расејању“ утихнула, јер им је сав смисао постојања истекао описаном улогом. Додатни разлог може представљати изостанак очекиваних девиза, бар за протекли период. Јер сви који су тада (са правом) приметили да „Скупштина у расејању“ неодољиво подсећа на „замену за проказани Проглас“, сада јасно примећују да се изворни „Проглас“ ангажовао на обиласцима дијаспоре са циљем прикупљања новца. Турнеја у Немачкој је већ прошла (обележило ју је одвратно насиље над новинарима неистомишљеницима, пре него неки значајан успех у прикупљеном новцу), а за септембар је најављена нова турнеја по Швајцарској.

И блокадери у Новом Саду, специфични по видљивијим везама са иностраним чиниоцима у поређењу са онима из Београда, имали су свој планирани „извор девиза из дијаспоре“ још током 2025. Тада су објављени и детаљи бројних покушаја лобирања за позиције на будућој „листи“ у корист Ненада Милановића, који је обећавао силне милионе своје компаније у САД, као и путем мреже својих сарадника. По свему судећи, апетити блокадера су били већи од оног што је реализација обећаног донела. Сличну судбину доживео је и Алек Кавчић, још један „доносилац девиза“, коме ни гласно хвалисање о скоро 2 милиона долара које је убризгао блокадерима током претходне године – нису донела толико жељену позицију „лидера“, бар кад је реч о фамозној „листи“. Закључак следи: уколико Ломпар заиста планира да обезбеди подршку за себе, „његова“ дијаспора ће морати да се испрси за значајнији износ од свих претходно поменутих. Макар то очекују тзв. десни блокадери и њихов „шеф“.