Када је почетком 2025. године Трампова администрација објавила да се обуставља дотадашњи рад злогласног УСАИД, многи су помислили да је са финансирањем агената страног утицаја у многим државама завршено. Погрешили су. Финансирање је само реорганизовано и, у случају Србије, појачано током 2025. године
Токови новца, логично, имају свој званични, видљиви део, као и онај други, који се често не види у званичним евиденцијама. Током 2024. укупно је нешто више од 40 милиона евра ушло у Србију за потребе различитих НВО легалним путем, на рачун. Доминантно учешће УСАИД као извора било је устаљена, вишегодишња појава. Међутим, од фебруара 2025. као извор новца за НВО сектор у Србији почиње да доминира ЕУ: званично прво место као земља порекла преузима Белгија (јер се ту воде званични фондови Брисела), а нагло расту и трансфери европског ЕЕД фонда, као и америчког НЕД. Расту и уплате из Шведске, Норвешке, Немачке… а процентуално највећи раст се бележи из Албаније, око 900% више у поређењу са претходном годином. Као резултат, путем УСАИД је током 2025. у Србију дошло око 50% мање новца, али је (захваљујући свим другим изворима) укупно у Србију током године ушло 60% више новца за НВО, „медије“ и друге структуре ангажоване у покушају спровођења „обојене револуције“, у поређењу са 2024. И то је само онај званични део. Када се томе дода и оно незванично, а што је јавности (делимично) познато, финансирање деструктивног деловања у нашој земљи финансирано је за преко 120% издашније него у претходној години.
Када уђе у земљу, новац се по класичној пирамидалној шеми спушта према крајњим корисницима: најчешће „пројекти“ тзв. кровних организација служе за даље пласирање мањих износа према појединачним групама, локалним организацијама, локалним „медијима“ итд. И онда се, примера ради, на скуповима где „анализирају резултате пројекта“, овим путем финансиране НВО групе међусобно хвале: ко је од њих радио „пројекат“ у којој школи, а да је потом школа улазила у „блокаду“ током 2025. Веће и познатије НВО попут „Грађанских иницијатива“ и ЦРТЕ отворено су учествовале у бројним другим активностима „блокадера“, нимало јефтиним.
Осим ко и како плаћа, поставља се редовно и питање: Шта то тачно конзумирају као резултат? Не рачунајући, наравно, истраживања рејтинга која последњих месеци крију, јер показују да „блокадери“ имају бар двоструко, или чак троструко, нижу подршку од оног што су презентовали јавности. Шта је главно на менију, на чему се то не штеди? Одговор гласи: контрола и утицај. И чаше и копља се ломе управо око тих питања.
У Београду, као централном, најутицајнијем делу „блокадерске“ структуре, бесни прави рат између две доминантне групе. Прва, прозападна, изабрала је за своје заштитно лице Владана Ђокића. Она је дубински повезана са кадровима некадашњег ДОС и старе Демократске странке, амбасадама и НВО, организовала је „туре“ до Стразбура и Брисела, градила савезништва са различитим Грухоњићима и Пицулама. Друга група, коју чине пре свега „бивши“ и „неостварени“ кадрови самопроглашене „елите“, схватила је да са екстремно анационалном политиком неће имати никакве шансе код бирачког тела, стога решила да заигра на карту „више удесно“ и за свог промотера одабрала Мила Ломпара. Прва рунда обрачуна између ове две групе припала је „Ђокићевим сведоцима“ (како их називају опоненти): вештим лобирањем успели су да са своје „листе“ у Београду избаце Мила Ломпара и још читав низ његових истомишљеника. Повратни удар уследио је брзо: консолидовани „ломпаристи“ (како њих називају опоненти) изгласали су Владану Ђокићу обавезу да јавно саопшти како он није никакав лидер, већ појединац који ће радити како му се каже… шта год то било. Ово јавно понижење Ђокић је, немајући куд, прогутао. Драма се, међутим, наставља пред најављени скуп 23. маја на Славији.
Мада су одлучили да суштински ништа значајно неће радити тада, најављено је да ће бити саопштени извесни „делови програма“. Зато тренутно траје права хистерија по питању тога ко ће тачно да говори том приликом, шта ће рећи и какав „програм“ ће представити. „Ломпаристи“ преузимају иницијативу: у Крагујевцу су, у присуству М. Ломпара, објавили свој „меморандум о Косову и Метохији“, текст у ком недостаје само још отворени позив на оружје. Ово је изазвало тоталну пометњу у Ђокићевом табору, паничне реакције њихових „партнера“ са Запада, салву претњи и уцена да се нешто слично ни случајно не понови на Славији. Друга страна спремно узвраћа ударце. Финансије ће, очигледно, за даљи обрачун и преузимање контроле бити потребне и једнима и другима. Што није проблем: шта год да „пије пленум“ – плаћа се за све.
