Вук Световид: Биће како се пленуму нареди… да „каже“

Оно што је требало да буде демонстрација унутрашње демократије претворило се у жесток сукоб фракција, претње, притиске и сумње у намештање резултата. Када су гласови пребројани, испоставило се да су без места остали и Владан Ђокић и Мило Ломпар

Фамозни поступак „ветирања“, тј. уклањања непожељних лица са блокадерске „листе кандидата“ на наредним парламентарним изборима, током свог финала претворио се у праву драму, отворену ескалацију обрачуна између међусобно завађених фракција. Афера „Бразил“ је блокадерског „папу“ Владана Ђокића уздрмала по дубини, у тој мери да је и његову (сматрало се неспорну) позицију на листи угрозила директно, па последично изазвала паничну реакцију његових ментора – кроз масовне претње и уцене према дојучерашњим „саборцима“. А то је био тек почетак велике драме.

Читав скандал око Ђокићевог боравка у Бразилу добио је значајне димензије брзином коју његов штаб у ректорату једноставно није могао да прати: и сами свесни опасности од реакције јавности, превентивно су припремили „аргумент“ у виду рутинског саопштења о Ђокићевом „учешћу на стручној конференцији“. Пи-ар ректората је сматрао да је толико довољно. Међутим, показало се не само као недовољно, већ – контрапродуктивно. У време када се свакодневно појављују сведочанства о Ђокићевом боравку у Рију де Жанеиру, одговор у стилу „отишао је у Бразилију службено, на два дана“ једноставно звучи као очигледна лаж. Атмосфера плаже, кафића, скупих хотела, па и сам појам града као што је Рио, доливали су уље на ватру коју је немушто „саопштење“ само распламсало. И свима је било сасвим јасно да Ђокић тамо није сам, већ је повео са собом и комплетну породицу. Не на „стручно усавршавање“, наравно. И не „на два дана“, а извесно и – не само у Бразил.

Око две недеље контроверзног „одсуства“ било је зато сасвим довољно да бројни београдски „пленуми“, који су до тада представљали стабилну подршку за Ђокића (и сачували га претходно од „београдског вета“), сада потпуно промене став и изјасне се за његово уклањање са листе. Викенд током ког се планирало „подвлачење црте“ и сабирање гласова за „вето“ се приближио. Скоро сви „пленуми“ су одржани, још њих 4–5 је преостало за суботу, док се у недељу планирало очекивано „велико пребројавање гласова“ из целе земље.

Када су „делегати“ са својим списковима спроведени у хангар Луке Београд, одузети су им телефони и личне ствари, услед сумње да ће бити покушаја да се резултати фалсификују. Организоване су и „спољне“ групе за физички обрачун, уколико се то процени као потребно

И ту долази шокантно сазнање за Ђокића (у том тренутку лоцираном не више у Бразилу, већ у Чилеу) – да му се смеши „вето“. Одмах креће бурна реакција: сви чланови његовог штаба, ментори који стоје иза њега као сопственог „пројекта“, утицајни блокадери који га подржавају… почињу агресивно да позивају оне друге, отворено им прете тешким последицама уколико не промене став о „ветирању“. Хитно се заказују нови „пленуми“ како би се преиначиле одлуке о брисању Ђокића: сва „пленумска демократија“ преко ноћи пада у воду, лажи и фолирање о „студентима који одлучују“ срушене су без да ико трепне.

Међутим, оно на шта диригенти из сенке нису рачунали у довољној мери појавило се као битан фактор: конкурентске фракције су биле спремне да реагују једнако бурно, јер су се и саме нашле суочене са проблемом – Ломпару, као њиховом „лидеру“, такође се смешио „вето“. И то још убедљивије него Ђокићу. Довољно бесни, били су спремни да обрачун учине јавним – кроз објаве на друштвеним мрежама о „претњама и притисцима“.

Којих је било, пре свега, од стране професора: директно су поручивали непослушнима да неће положити испите, завршити факултете, да ће им бити ускраћена свака правна помоћ и заштита у поступцима за бројна кршења закона током претходних месеци (неретко организована преко групе под именом „Академски кризни центар“).

Читава драма се протегла и на недељу, када су „делегати“ са својим списковима спроведени у један од хангара Луке Београд, одузети су им сви телефони и личне ствари, док сумње да ће бити покушаја да се резултати фалсификују пламте са обе сукобљене стране. Биле су организоване и „спољне“ групе за улазак у хангар и физички обрачун, уколико се то процени као потребно.

Пребројавање, дуго и мучно, уз бројне свађе, показало је да отпадају и Ђокић и Ломпар. Ни ту се прича не завршава: сви су свесни да постоји и „треће полувреме“, када је могуће да се резултат накнадно преиначи. Још једном, толико о „демократији“ и празној пароли „биће како пленум каже“.

Док једни славе, други очајавају, али и најављују жалбе, паралелно нудећи „да се нешто договори“. Спољни диригенти не одустају, наравно: Ђокићу поручују да не признаје пораз (и од друге стране већ сервирано, написано „саопштење“, у ком треба сам да прихвати да је са његовим „лидерством“ готово). Уместо тога, уводи се прави завет ћутања.

Уз то, као нови модел функционисања, иде механизам саопштавања „донетих“ одлука, надаље. Без било каквог изјашњавања „пленума“ по питању састава листе (јер се то показало као исувише хаотично у описаним данима), владари из сенке намећу тзв. „Заједничку мејлинг листу – ЗМЛ“, са које ће сви блокадери бити просто обавештени о ставовима, одлукама и даљим активностима!

Има да буде како се пленуму нареди да он „каже“. Доста је било мимикрије. Ко није задовољан, може да потражи срећу на другом месту: ако се само усуди, јер одмазда је извесна. Шошкићу, провереном кадру правих власника свих „пленума“, поручено је да буде спреман за први план.