Од „подршке студентима у Србији“ коју је још на самом почетку, децембра 2024, јавно упутио Аљбин Курти, па до последњег називања Републике Србије „такозваном“ од стране „студента“, право с бине током блокадерског скупа у Краљеву, затворен је пун круг. Довољно да и онима који по правилу „сумњају у све“, буде сасвим јасно да је љубав између Куртија и „блокадера“ обострана и врло узвраћена
Чак и оно што је јавности видљиво, мада је то увек мањи део, овде је очигледно: најпре да никада никаквог „ограђивања“ блокадера од пружене им Куртијеве подршке није било. А било га је у десетинама других случајева – од ограђивања од подршке (неких) опозиционих странака, преко ограђивања од (неких) неформалних и НВО структура (за чију је подршку процењено да може само да нашкоди рејтингу), па све до ограђивања блокадера једних од других, чак и у баналним појединачним случајевима. Тешко је објаснити како је онда Курти у том смислу прошао као крупан и упечатљив изузетак. И више од тога: политичка подршка оних фактора у Србији за које је општепознато да са Куртијем врло блиско сарађују, блокадерима је била прихватљива у сваком тренутку. Она највидљивија долазила је све време кроз учешће политичке странке СДА, чији је ноторни лидер Сулејман Угљанин, одавно у отвореној најближој могућој сарадњи са Куртијем, у неком тренутку свог деловања чак и кренуо у политичко изједначавање „националног идентитета Бошњака и Албанаца“, све уз неизоставне пароле: „Санџачка република“ и „пумпање аутономије Санџака“, скупа уз сва друга блокадерска „пумпања“ у којим је његова странка учествовала у Рашкој области. Државни универзитет у Новом Пазару – ДУНП, углавном су као блокадери походили баш Угљанинови истомишљеници, док су у њиховој организацији више пута забележени присуство, учешће и јавна подршка блокадерима од стране различитих актера са простора тзв. Косова, као и Албаније. Последњи случај те врсте, испраћен и од стране српских медија, на једном месту у Новом Пазару окупио је овдашње блокадере, припаднике НВО из Приштине који се на мрежама јавно хвале својим фотографијама са Аљбином Куртијем, као и новинарку из Тиране, Албанија, која у својој земљи активно учествује у текућој „фламинго револуцији“ (уз велики број објава подршке и личних фотографија са протеста), док у Србији постује симболе „црвене шаке“ и блокадерски слоган „студенти побеђују“. Узгред, и сама крвава шака као симбол у Србију је дошла управо из Албаније, што су блокадери са лакоћом такође игнорисали.
Једна од највећих мачака у џаку које блокадери покушавају да продају наивнима садржи се управо у питању њихове (тајне, по директиви и по сваку цену скривене) „политике“ према КиМ
Међутим, погрешно би било закључити да се сва веза са Куртијем одиграва искључиво у троуглу Приштина – Тирана – Нови Пазар: организатор поменутог догађаја била је добро позната НВО „Инициатива младих за људска права“, која делује широм Србије, а чији је интегрални део програма управо пласирање наратива о „независном Косову“ као „држави“. Припадници по злу познате новосадске групе, која се и даље налази у бекству у Хрватској, на челу са Милом Пајић – такође су активно учествовали у раду „Иницијативе младих“, док су још били у Србији. На бројним трибинама и промоцијама лично је Мила Пајић годинама представљала њихове публикације и промовисала наратив о „независном Косову“. На много места је све ово забележено, од Ниша до Шида, укључујући Нови Пазар, Нови Сад, као и Београд, без икакве разлике.
Зато и не чуди што блокадери одбијају да се јавно изјасне по питању става о КиМ, свесни како би тај став могао да звучи код многих у њиховим редовима – а то већински народ у Србији никада не би подржао, напротив. Једна од највећих мачака у џаку које блокадери покушавају да продају наивнима садржи се управо у питању њихове (тајне, по директиви и по сваку цену скривене) „политике“ према КиМ. Негде се догоди да контрола попусти, па „студент“ крене јавно да хвали Куртија и „дивне слободе које Срби на Косову уживају“. Некада блокадерски фронтмен Ђокић у сусрету са странцима гласно изговори: „Ма, Косово је завршена ствар, ту нема шта ни да се каже“, па се исто брзо прочује. Некада свест или подсвест просто учини своје, па се с бине у микрофон подвикне „такозвана Република Србија“… оне са бољом меморијом да негде подсети и на Угљанинове речи: „Србија је фашистичка творевина“. И све скупа, уз сав напор блокадера да се накнадно санира штета и обезбеди догматско ћутање на тему стварног става о Куртију, КиМ и месту јужне покрајине у српској држави: сасвим довољно говори свакоме ко није, евентуално, чврсто одлучио да истину не жели да види. Или зато што му је тако наредио „пленум“.
