Небојша Крстић: Играње ватром

Једна од замерки које су Шолакови медији упутили Вучићу ових дана била је то што није одмах обишао места пожара у Србији. То су, иначе, исти они медији који већ 19 месеци свако мало у разним ситуацијама упозоравају председника на то да није надлежан.

Он позове на дијалог, они кажу: немамо с тобом шта да причамо, ниси надлежан. Шта год председник изјави, Н1 као контру позове неког из ЦЕПРИС-а, БИРН-а, ЦРТЕ, НУНС-а или Прогласа да објасни да Вучић крши Устав и да се бави нечим што није на списку његових председничких овлашћења.

По ко зна који пут сам отворио Устав Републике Србије и Закон о председнику. Тражим део који се односи на Вучићеве надлежности у случају елементарних непогода, а кад није проглашено ванредно стање. Ништа о томе не пише. Треба питати и блокадере и њихове медије (Грешка! Обрнуто је: немају блокадери своје медије, Шолакови медији имају своје блокадере!) да ли желе да председник крши своја овлашћења или не. Овако постаје мало заморно. Плашим се да и у Вучићу контрадикторни захтеви блокадера производе конфузију.

Друга примедба била је озбиљнија. Она, у ствари, није примедба, већ тешка оптужба. Изнела ју је прва Мариника Тепић. Потпредседница Ђиласове странке изјавила је да је пожар у Делиблатској пешчари „трагичан доказ корупције власти“, док је у погледу експлоатације и пренамене земљишта оптужила режим за вишегодишњу организовану крађу шуме и песка. (Зашто ли је Мариника све ове године ћутала о уоченој крађи песка?) Даље, истакла је: „Пожар у Делиблатској пешчари одавно би био локализован и угашен да држава поседује адекватну противпожарну опрему.“ (Закључујем, Србија је поседовала адекватну опрему док је њен шеф Ђилас био министар, а онда је власт преузео Вучић и раскућио сву опрему.) Иначе, за време Вучићеве власти набављено је више ватрогасне опреме него за 30 претходних година, но то је чињеница која се не уклапа у Мариникине физиолошке потребе, зато је треба занемарити.

Исте тврдње одмах је поновио и Здравко Понош у стилу циничног песника аматера. Човек је био официр у рату, а у рату није учествовао. То му је, као награду, донело место начелника генералштаба. Ово је, следствено, код правих официра пробудило осећање меланхоличног шока помешано са мучнином и гађењем. Последице и дан-данас осећају и Понош и официри. А осећа и Србија. Министар просвете у чијем се мандату десио „Рибникар“, Ружић, клевету (о „намерном паљењу Делиблатске пешчаре због планирања пренамене земљишта за ветро-паркове“) пласирао је са телевизије Бранкице Станковић, која је, као искусан новинар, ту његову клеветничку тврдњу одмах ставила у хедлајн, а сутра, кад неко Инсајдер оптужи за непрофесионалност и ширење лажних вести, рећи ће да није могуће контролисати речи гостију. То што нису гости уредници који пишу хедлајне, то је ситница која је за Инсајдер битна као за Маринику зрнца песка која је Вучић крао из Делиблатске пешчаре.

Ако власт жели да изврши пренамену земљишта за ветро-паркове, то би био кошер гест јер ЕУ од нас захтева одређену количину обновљивих извора електричне енергије. Према томе, зашто би ова или било која следећа влада морала да изазива шумске пожаре кад су електро-ветрењаче далеко височије од највисочијег дрвећа? Ово питање постављам као потпуни лаик и за ветро-паркове и за шумске пожаре. Ко велим, ако Здравко Понош, као табула раза за звучни топ, може да даје своје „експертско мишљење“ о том топу који није топ него звучник, и ако тај исти, не топ него Понош, који је шумски пожар видео само у Дневнику Нове С (чији је директор Слободан Георгијев, такође стручњак за шумске пожаре, надстрешницу, токсичне руде литијума, покварене вакцине из ЕУ, „Рибникар“ и све остале теме на којима је његова телевизија лешинарила и производила злу крв и насиље последњих десетак година, од тога задњих 19 месеци интензивно), ако он, дакле, не топ него Здравко, о свему што не зна даје своје „стручно“ и злонамерно тумачење, зашто не бих ја смео да поставим једно малено добронамерно нестручно питање?

У свим поменутим погођеним земљама пожари су третирани од стране јавности, укључујући и медије и опозицију, као елементарна непогода, једино у Србији пожар је изазвао Вучић јер намерава да пренамени земљиште и настави да краде песак

Кад смо код питања, имам их још. Шта читалац (ако у случају моје колумне такав постоји) мисли о следећем? Замислимо да је Драган Шолак кад је продао свој кабл и своје медије, уместо да са милијарду и по евра запали из Србије (која јеца под диктаторовом чизмом) пожелео да инвестира тај новац у ветро-парк у Делиблатској пешчари, да ли би Понош, Георгијев, Јешић и Шолакова недемонтирана машинерија водили кампању о „пренамени земљишта“ са ког Вучић „краде песак годинама уназад“? Да ли би се Мариника секирала као што се данас секира што су „у пожару страдале стогодишње шуме као и јединствени степски и мочварни екосистеми те је еколошка штета коначна и неповратна“? Да ли би? Реци, читаоче!

Док ово пишем, пожари, осим у Делиблатској пешчари, бесне у Шпанији, Португалији, Немачкој, Италији, Француској, Белгији, Грчкој, Црној Гори, Хрватској и Албанији.

Иначе, Немачка, куриозитета ради, земља са 80 милиона становника, нема ниједан канадер.

Шумски пожари који су погодили Европу током лета 2026. године изазвали су катастрофалне људске, еколошке и економске последице уништивши преко 600.000 хектара земљишта широм ЕУ до друге половине августа. Забележена су најмање 22 смртна случаја широм Шпаније, Француске, Грчке, Хрватске и Црне Горе, међу којима су страдали мештани, туристи и ватрогасци на дужности. Више од 320.000 људи хитно је евакуисано из својих домова и летовалишта. Процењује се да је укупна штета између 15 и 19 милијарди евра. Само у Француској, где је оборен црни рекорд по разарању, штета износи око 15 милијарди евра, чинећи ове пожаре најскупљим у историји те земље.

И замислите, све се то дешава у исто време кад и пожар у Делиблатској пешчари где није, хвала богу, нико страдао и где није изгорела ни једна једина кућа. Међутим, у свим поменутим погођеним земљама пожари су третирани од стране јавности, укључујући и медије и опозицију, као елементарна непогода, једино у Србији пожар је изазвао Вучић јер намерава да пренамени земљиште и настави да краде песак.

О чему се овде ради? Или је Вучић заиста пироман и љубитељ песка, или ми у Србији имамо јавну елиту, ону која обликује јавно мњење, какву нема нико и каква не постоји нигде другде. Ми, Срби, успели смо да микробиолошким инжењерингом, некаквом чудесном генетском модификацијом добијемо ендемску елиту која због своје уникатне вредности заслужује да се држи у формалину и излаже у Народном музеју.

Зато користим простор који сам добио љубазношћу уреднице Компаса да овим путем предложим победнику на следећим изборима да формира једно ново министарство: Министарство за борбу против елементарних непогода укључујући и невладине организације.

На ову су ме идеју навеле НВО које док Европом махнитају пожари, махнитају Србијом. Њих сам, малочас, обухватио одредницом „елита“. Иначе, невладине организације су невладине што се српске владе тиче, али су и те како владине када је реч о владама неких других земаља, управо оних које финансирају и организују деловање „крваве шаке“ која ових дана „брине“ због стогодишњих шума и мочварног екосистема у Делиблатској пешчари и покреће акцију „за помоћ породици страдалог ватрогасца“ (!?), иако ниједан ватрогасац, милом Богу хвала, страдао није.

Надају се – страдаће, па ће најзад добити тему погодну за јахање у предизборној кампањи.