Небојша Крстић: Жао ми коња

„Ветирање“ 99 личности са „студентске листе“ отворило је много више питања него што је дало одговора. Документ којим је образложено уклањање Јасмине Пауновић, међутим, пружа необичан увид у критеријуме по којима се саставља листа чији је политички програм и даље скривен од јавности

Од свих 99 личности са „студентске листе“ које су „ветиране“ мене је највише интересовала Јасмина Пауновић ако ништа друго, оно због њених језгровитих јавних наступа у којима се понашала као портпарол „листе“ односно „покрета“, или, још боље, као његов политички комесар.

Због њене биографије и због високог другог места на блокадерској листи схватио сам њене речи врло озбиљно, баш као што и треба схватати програмска обећања сваког релевантног политичког фактора на сцени.

Дакле, оно што је гђа Пауновић говорила није био њен хир или последица некаквог емотивног дисбаланса, били су то пажљиво промишљена политичка понуда и списак обећања која „студентска листа“ нуди грађанима.

Зато сам се потрудио да добијем тачан цитат оног што је „пленум“ или онај ко се тако представља, замерио Јасмини у мери да жели да је уклони са листе.

„Документ“ о ком је реч писан је у форми научног рада. Почиње „апстрактом“, потом се наводе кључне речи, па иде списак оног што је откривено и на крају све је украшено закључком. Чисто да додам, ово није писао никакав студент. Нити група студената. Ово није језик студената, ово је писао професионалац у прављењу досијеа, а његов научно-истраживачки рад иде толико дубоко да задире и у породичне и фамилијарне односе тужитељке у пензији. Студенти, који год и чега год, поред овог „документа“ нису ни прошли.

Значи, апстракт

„Кандидаткиња је својим јавним, професионалним и политичким деловањем показала озбиљне недостатке који је чине неподобном за представљање Студентског покрета. Наставила је блиску сарадњу са појединцима, као што је проф. Танасије Маринковић, од којих су се студенти јавно оградили због покушаја политичке кооптације Покрета, учествујући у активностима које су биле супротне одлукама и интересима студената. Истовремено је нарушила интегритет процеса формирања студентске листе јавним откривањем сопствене кандидатуре и стварањем притиска на поступак ветирања. Додатно, постоје озбиљне индиције о конфликту интереса кроз породичне и личне везе са представницима режима као и блиским контактима са појединцима који су симболи политичке и медијске подршке актуелној власти, међу којима је и Жељко Митровић. Њен рад у тужилаштву праћен је изостанком резултата у најзначајнијим предметима корупције, док се поједине процесне одлуке доводе у питање као супротне праву и устаљеној тужилачкој пракси. Посебно забрињавају јавни наступи у којима је износила расистичке, ксенофобичне и антидемократске ставове, чиме је озбиљно нарушила јавни углед и кредибилитет Покрета. Њено дугогодишње ангажовање у организацијама, носиоцима политичког утицаја и страних интереса додатно продубљује сумњу у њену независност и усаглашеност са вредностима Студентског покрета.

Сагледани као целина, наведени аргументи указују на трајан образац поступања који представља политички, морални и институционални ризик, због чега кандидаткиња не завређује да се нађе на листи Студентског покрета.“

Шта нам каже наведени апстракт

Да постоји неко, појединац, група појединаца или некакво тело које себе зове „студенти“. А што и не би постојало кад су ту обману пласирали Шолакови медији, а прихватили сви остали? Да су медији у којима уместо Шолакових директора раде нормална и пристојна људска бића, од самог почетка одбили да маскирани центар моћи који пропагира насиље зове „студентима“, можда се тај појам не би уврежио у мери да свако од нас себе ухвати с мишљу да у стожеру „крваве шаке“ стварно седе и одлучују некакви студенти који су добили легитимитет гласовима својих 250.000 колега (колико има студената у Србији).

Тај центар не дозвољава да кандидат за „Студентску листу“ бира себи друштво, па тако ни Јасмина не сме да се дружи са Танасијем. Истини за вољу ни ја се са Танасијем не бих дружио, сем у случају да ми неко то забрани.

Тај је центар, такође, забранио Јасмини да обзнани да је на „студентској листи“, иако је списак нестудената са листе у више наврата процурио. Свеједно, конспирација се мора поштовати.

Сад долази озбиљан Јасминин прекршај: Жељко Митровић јој је некакав рођак (?!). Није прецизирано какав, да ли је по „бабине линије“, али јој је то узето за зло. Ово је тренутак када морамо поново да се запитамо ко је тај који за себе тврди да је „студенти“. Има ли масни раздељак и црни квадратни брк?

Потом следе тврдње да је као правник лоша и да је још гора у својим професионалним перформансама. Ако је то истина, ко ли је тај што их је уопште натерао да Јасмину ставе на листу?

Долазимо до, по мом суду, најважније замерке која каже да посебно забрињавају јавни наступи у којима је износила расистичке, ксенофобичне и антидемократске ставове, чиме је озбиљно нарушила јавни углед и кредибилитет Покрета.

Тај центар не дозвољава да кандидат за „Студентску листу“ бира себи друштво, па тако ни Јасмина Пауновић не сме да се дружи са Танасијем Маринковићем. Истини за вољу, ни ја се са Танасијем не бих дружио, сем у случају да ми неко то забрани.

Корак уназад: после спорних наступа Јасмине Пауновић у Цептеровом подкасту, нико на „студентској“ страни се није јавно оградио од јавно изнетих ставова за које ја и даље тврдим да јесу њени, али нису само њени, већ су програмски и политички програм Покрета коме је Јасмина (како каже „документ“) изношењем у јавност „нарушила јавни углед“.

Обратите пажњу. Пленум, збор или стожер „крваве шаке“, онај који врши ветирање, односно онај ко прави „студентску листу“ без студената, нема проблем са расизмом, шовинизмом, антисемитизмом и Јасмининим обећањем да ћемо имати преке судове и закон линч-руље која ће на граници хапсити децу председника Вучића, јер да има проблем с тим, неко би нешто рекао. Наиме, изнесене ставке су толико вриштеће и у фашистоидном и у стаљинистичком смислу, да је свако ћутање – одобравање! „Пленум“ проблем види само у томе што је гђа Пауновић ЈАВНО изнела програм „студентске листе“, дакле, изнела је програм који је баш као и састав листе морао да буде сакривен од јавности до тренутка када стожер одлучи другачије. Значи, аутор (или аутори) „документа“ имају пуну свест о томе да њихов програм није нешто чиме могу да се поносе, да није нешто што им доноси углед, и управо зато програм и састав листе држе у строгој тајности.

Ветирањем практично свих селебритија са Листе, стожер је показао да је њихов програм, који у себи садржи све наведене ИЗМЕ, важнији од елитних блокадера.

Неко ће их питати какву то корист може донети на изборима, то да наступају са групом потпуних анонимуса. Одговор који „пленум“ неће изговорити врло је једноставан. Наступ на изборима је најмање битна ставка. То је отаљавање посла који за њих нема никакав значај. Није ЦРТА без разлога ангажована да унапред лажним истраживањима и свим својим пратећим активностима изборе прогласи покраденима и нерегуларним. Тако да централа „крваве шаке“ неће ни бројати гласове. Неће ни ангажовати своје контролоре, а ако их ангажује, њихов задатак неће бити да контролишу ток избора, већ да провоцирају инциденте на бирачким местима.

Тако да су ректор Ђокић, Јасмина Пауновић, Кокановић, Дејан Шошкић и Јово Бакић послужили стожеру „хрватске кухарице“ да њима обрише свој „јавни углед“ и да их чистком одбаци и повуче воду. Ово стаљинистичко дивљање је случај без преседана у новој демократској историји Србије и прилично јасна назнака да на блокадерској страни нема жеље да се мења власт, ни систем, већ да се укине демократија, вишестраначје (опозиционе странке су већ мртве, треба само још физички елиминисати СНС), те да се укидањем институција државе (институције универзитета, судства и тужилаштва су практично већ укинуте) од државе Србије направи територија.

Жао ми коња, што би рекао Балашевић.