Количина монструозних тврдњи и манијакалних конструкција које су у последњих 18 месеци пласиране јавности од стране људи који су погубили контакт са реалношћу и оних са видном дезорганизацијом психе, нису забележене у психијатријској повести света
Желео сам да овај текст почнем цитатом Миодрага Мајића са Твитера, сада X-а. Мајић је, за оне који не знају, а према властитој тврдњи: „Judge, doctor of law, writer, father… sometimes musician, photographer, adventurist…“
Дакле, власник је биографије чији власник завређује да буде цитиран у једном оваквом тексту.
Пре неколико месеци, у време кулминације блокада свега живог, авантуриста, писац, фотограф и повремени музичар написао је да је Вучићева власт „архетипско зло“. Тај сам његов твит рођеним очима видео и добро запамтио. Сада не могу да га нађем. Што значи да га је аутор обрисао, а AI није запамтио. Знам да је судија и писац објаву обрисао јер сам је у то време неколико пута цитирао у својим ТВ наступима као пример говора мржње и позива на насиље. Но, могуће да себи дајем превелик значај и да је доктор правних наука схватио да би та његова тврдња могла, у случају да његова опција не победи и не изврши лустрацију, за шта се судија Апелационог суда отворено залаже, могла позитивно утицати на његову склоност ка авантуризму. А жао ми је што писац бестселера није био стаменитији и постојанији, не само зато што би ми употпунио текст за Компас, него зато што та тврдња (о „архетипском злу!“) представља лајтмотив блокадерског покрета. Мајићев колега писац, Аца Лукас, рекао би – личну карту блокадера.
У замену за Мајића AI ми нуди неке јунаке с блокадерске клупе за резервне играче. Међу њима истакнуто место има Димитрије Васиљевић, „српски џез пијаниста, композитор и професор музике“ који се није сетио да обрише свој пост на Фејсбуку: „Кад кажем да је Александар Вучић архетипско зло и отелотворење демона, онда мислим на овакве ствари…“ (па следи нека морбидна и дескриптивна конфабулација Аиде Ћоровић.
Не познајем овог џез пијанисту па сам се распитао: предаје на Virginia Commonwealth University (VCU). Ако Google не лаже.
Потом се на судију-авантуристу и храброг композитора из САД наслонио и рашчињени богослов (немам снаге да му гуглам име) који је крећући се Мајићевом стазом (којом блокадери чешће иду) у „Утиску недеље“ Вучића и његову власт назвао „библијским злом“.
Био бих неправедан ако овде не бих поменуо и новинарку N1 Даницу Вученић. Она је седећи у студију за време директног преноса неког од уличних насилних протеста коментарисала извештавање новинара с терена. Репортер је објавио да „управо стижу полицијски хамери који довозе појачање“ (камера N1 је у том моменту приказала кордон који је том приликом, баш као и много пута раније и касније, пасивно трпео ударце, поливања фарбом, пљување и разна понижења, а онда и полицијска возила са новим полицајцима). Уследио је коментар Данице Вућенић: „Значи, сада ће полиција хамерима да гази мирне грађане!“ Рекла је то не трепнувши. Чињеница да српска полиција у својој историји никад није ни помислила да учини такво непочинство за Даницу Вученић није представљала бригу. Нити јој је икад касније пало на памет да се извини за пумпање лажним вестима које врши с намером да гледаоце доведе до стања ментално нестабилног претис-лонца који треба да експлодира.
Но, „архетипско зло“ никако да се смири па је у фази ерупције своје демонске природе пожелело да литијумом отрује воду, земљу и ваздух, и на тај начин побије читав народ
Кад је све ово почело да (вам) се дешава? Тако би гласило питање психијатра који би на свој кауч полегао поменуте авантуристе, професоре клавира и новинарке. Тачан одговор гласио би: „Није ми то од јуче.“ Симптоми су почели да се развијају још у време катастрофалних поплава у Србији 2014. Вучић, тада премијер, тврдили су они које данас зовемо блокадерима, спаљивао је лешеве у високим пећима у Смедереву. „Спаљивање дављеника“ или „гажење грађана хамерима“, само су оружја и оруђа у свакодневном раду „професионалних“ и „независних“ новинара које је селектирао Шолак пре него што је напустио и њих и Србију богатији за милијарду и 500 милиона евра.
Потом се у магловитој ноћи срушио војни хеликоптер који је превозио болесно дете. Вучић је од стране „независних“ новинара и судија-политичара већ сутрадан проглашен за убицу детета. Ова ће се пракса наставити у случајевима још неких саобраћајних несрећа. Убрзо затим, Вучић ће „убити“ Цвијана, а убрзо потом и Оливера Ивановића. Судијама и новинарима авантуристима ништа не значи то што је, рецимо, истрагу о атентату на Ивановића преузела приштинска власт која до дана данашњег, ево девета година, није успела да макне с мртве тачке, иако би Курти правио турбо-славље да је успео да то убиство на било који начин пришије Вучићу.
Но, „архетипско зло“ никако да се смири па је у фази ерупције своје демонске природе пожелело да литијумом отрује воду, земљу и ваздух, и на тај начин побије читав народ. Цеприсове судије и тужиоци преко ноћи су постали еколози и на тај су начин (што би рекао Мишел Уелбек) „проширили подручје борбе“ против свог политичког противника.
У то проширено подручје изврсно се уклопио „Рибникар“, а нешто мање Дубона и Мало Орашје. Елитном снобизму више је пријало лешинарење на злочину у центру Београда него масовни злочин у сеоској средини. Било је мало натегнуто да се одмах каже да је Вућићева рука убила децу у основној школи, мада је било покушаја кроз тврдњу да су деца убијена због ријалитија који емитује ТВ станица која подржава Вучића. У тим тврдњама истакао се опозициони политичар који је још 2006. довео „Великог брата“ у Србију, а одмах потом и неколико других, не мање васпитно деструктивних ријалитија. Аргумент за твдњу да Вучић није хумано биће била је тврдња да није изразио саучешће родитељима убијене деце, па је председникова служба морала да показује слику на којима се Вучић уписује у књигу жалости на месту злочина у Светозара Марковића. Без обзира на то што је било заиста немогуће исконструисати везу између малолетног убице и власти, протести против власти трајали су месецима, а на бази злоупотребе трагедије створена је опозициона листа „против насиља“ која је направила озбиљан профит на убијеној деци.
А најгоре (за блокадере – најбоље!) тек долази. Пад надстрешнице у Новом Саду у трену је окупио све „борце против насиља“, судије-авантуристе, USaid– ове тужиоце, борце против литијума, Шолакове програмске директоре, декане и психички упадљиве професоре, ректора БУ, невладин сектор, Драгана Бјелогрлића и све глумце из његових серија и, наравно, Горана Марковића. Свима њима погибија људи у новосадској трагедији била је иницијална каписла за говор мржње без граница. Количина монструозних тврдњи и манијакалних конструкција које су у последњих 18 месеци пласиране јавности од стране људи који су погубили контакт са реалношћу и оних са видном дезорганизацијом психе, нису забележене у психијатријској повести света. А што је у етру било више оних који су Вучића проглашавали за убицу (ког неко мора да заустави), то је N1 имао „маснији“ програм, а стрељање Вучића се дешавало успешније 24 сата дневно, 7 дана у недељи на свим таласима и штампаним страницама Шолакових медија. Организација блокада уз обавезну линч руљу, уз фингирање дејства „звучног топа“, уз лаж о убиству дечака у Ваљеву, уз измишљотину о „снајперском деловању Вучића у Сарајеву“ производило је више учесника малтретмана Србије, а терористичко насиље грађана бивало је жешће. То да је главни стожер „крваве шаке“, састављен од особа које нису ни луде, ни збуњене говори то што се шефови терориста и силеџија све време систематски крију иза непостојећих студената, њих 250.000 које за све ово време нико није питао ни за шта.
Јесам ли у тексту о нечовечењу и јавној егзекуцији Вучића поменуо улогу Тонина Пицуле и Куртијевих лобиста из ЕП? Ако нисам, нека ми опросте, разлог је недостатак простора који сам добио за овај текст.
