Док ратови у Украјини и на Блиском истоку потресају међународни поредак, а институције настале после Другог светског рата показују све већу немоћ, Београд је постао место расправе о најважнијем питању савременог доба: да ли свет улази у еру мултиполарности, економског суверенизма и нових правила глобалне игре
У времену назапамћених политичких превирања, ратова, (од којих онај у Украјини и на Блиском истоку имају далекосежне последице на будућност света), кризе међународног поретка заснованог на праву, парализи Уједињених нација, Савета безбедности и већине глобалних организација, у Србији се одржава међународни конгрес светских економиста под називом: „Супротстављене визије света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији“ који је окупио неке од водећих светских економиста, аналитичара, теоретичара и дипломата, како би одговорили на кључно питање нашег времена: у ком правцу се одвијају промене и у каквом ћемо свету сутра живети у погледу међународног економског, политичког и безбедносног поретка.
Свет се још од Велике рецесије из 2008. године налази у стању дубоке, неповратне и историјске трансформације. То је главна порука конгреса који ће трајати три дана у нашој престоници, а централна тема је нова архитектура међународних односа (економских, политичких, геополитичких и безбедносних). Кроз три кључне централне панел теме, учесници ће анализирати дубоке линије подела, алтернативне моделе будућности и фундаменталне проблеме који данас дефинишу глобалну светску политику.
Скуп протиче у знаку великих и општрих подела: глобализам (интеграција, отворене границе, економске слободе) версус национализам (суверенитет, протекционизам, национални интереси, културни идентитет); мултилатерализам (међународно право) – директни преговори (владавина правила која дефинишу најмоћнији); демократија (владавина права, парламентаризам) наспрам ауторитаризма (централизована моћ, контрола институција, брже доношење одлука). У први план истичу се најважнији концептуални проблеми: да ли глобализам ради у корист крупних корпорациаја или суверенизам успорава економски раст; ефикасност коју носе билатерални преговори или правичност коју носи мултилатерални економски поредак; демократија која лакше ствара консензус и инклузивно друштво или ауторитарни режими који омогућују ефикасније доношење одлука.
Крај хиперглобализације и победа економског суверенизма
Без сумње, нови царински ратови предвођени протекционистичком политиком Трампове администрације, покренули су ланчану реакцију широм света и на такву политику енергично су одговорили Кина, (светски економски лидер), Европска унија и Канада, као дојучерашњи савезници Вашингтона, али и многе земље Глобалног југа. Некадашњи ланци снабдевања данас се убрзано замењују концептом „безбедних савезника“, при чему се трговина не користи као средство које треба да повећа благостање земаља учесница, већ као гео-економско оружје и где интензитет санкција које колективни Запад (САД и ЕУ) уводи према непослушним земљама (Русија, Иран), расте из дана у дан. Ситуација се драматизује и око трке за критичне ресурсе попут кобалта, литијума, неопходних за тзв. Четврту индустријску револуцију, вештачку интелигенцију, Зелену транзицију. Економски суверенизам јача и на простору Азије и Африке, нарочито код земаља богатих ресурсима и стратешким сировинама, подижу се рампе за извоз, а сопствени интереси су изнад глобалних еколошких циљева. Готово сви аналитичари и многи економисти сложни су да је ера потпуне доминације слободног тржишта и глобалних интереса званично завршена.
Закон јачег: Како је билатерализам заменио Уједињене нације
Друга велика тема конгреса осветљава акутну кризу традиционалне међународне дипломатије ослоњене на међународне институције које су грађене после Другог светског рата.
Свет се још од Велике рецесије из 2008. године налази у стању дубоке, неповратне и историјске трансформације
Мултилатерални системи оличени у Уједињеним нацијама и Светској трговинској организацији постали су нефункционални и потпуно су паралисани сталним ветом великих сила и блокадом мера које би водиле ка испуњењу економских интереса мање развијених земаља. Уместо великих универзалних споразума, светом данас доминира билатерализам и трансакциона дипломатија, директни преговори „један на један“ (пример преговора САД-Иран, Русија-Украјина, Грчка-Велика тројка), где већа и моћнија земља или групација, диктира услове и настоји да наметне кључне одредбе споразума. Међународно право уступило је место дипломатији заснованој на правилима. Овај тренд, по правилу, остављао је мање и економски сиромашније земље без икакве заштите на међународној сцени. То је узрок јачања „флексибилног мултилатерализма“ и нових интересних групација попут БРИКС-а у покушају да се промени однос снага у ММФ и успоставе равноправнији економски односи засновани на већој једнакости, у околностима када економска моћ Кине, Индије, Русије, Бразила и других земаља све више расте. Глобална сарадња тако се све више темељи на појединачним и прагматичнихм интересима земаља, а не на међународно признатим вредностима. Међутим, јављају се и нове моћне иницијативе као што је Заједничка декларација о успостављању мултиполарног света и новог типа међународних односа коју су недавно усвојили кинески председник Си Ђипинг и руски председник Путин. Тако ће, највероватније, и угледни светски економисти попут Џефрија Сакса, Штиглица, Пикетија и других економиста од раније, констатовати да је мултилатерализам и равноправнији економски поредак незаустављив историјски процес.
Демократија у дефанзиви, ауторитарни пореци јачају
Трећа кључна тема конгреса носи односи се на цивилизацијски судар тзв. демократских и ауторитарних модела управљања. На први поглед, чини се да је Колективни Запад демократски, а да је Исток, (делимично и Глобални југ), обележен успоном ауторитарних режима. Стандардно, овде се има у виду Русија, Кина, Иран, Турска, наравно, Северна Кореја. Према неким анализама, наводно, више од 70% светске популације данас живи у неком облику ауторитарне власти са континуираном падом глобалних слобода. Многи учесници конгреса, без сумње ће сведочити и о значајној унутрашњој и спољној ерозији западних либералних демократија. Трампова Америка немилосрдно прогони избеглице, Стармерова влада процесуирала је више од 11 хиљада људи због вербалног деликта који се односи на критику избегличке политике, Румунија забрањује легалну кандидатуру неспорном председничком кандидату, Француска изриче судску забрану за Марин Ле Пен, Немачка разматра забрану главне опозиционе групације АФД; забрањују се медији који желе да објективно ивештавају о Русији, намећу се санкције и дисциплинују земље ЕУ које не воде политику наметнуту Бриселском администрацијом, оспоравају се легални избори у земљама попут Грузије и намеће отворено мешање у политику суверених земаља (Молдавија, Грузија, Србија, Мађарска, Румунија). У САД се огромна моћ концентрише у рукама председника и извршне власти, а слабе традиционално моћне институције попут Конгреса, чија је мисија управо равнотежа извршне и законодавне власти. Вештачка интелигенција користи се, све више или као средство надзора и контроле или као фабрика дезинформација у хибридним, информационим ратовима и поларизацији грађана и бирачког тела. Док Русија, (која се сврстава у ауторитарне режиме), има сва обележја демократских поредака, а Кина има специфични облик политичког система у коме итекако владају конкуренција, избор најбољих и оштра борба против корупције и злоупотреба власти, политички системи колективног Запада олако се проглашавају демократским, (чак и отворено аутократски режим Зеленског у Украјини), мада су то само по форми, јер ове државе одавно живе у тзв. постдемократији и својеврсној владавини корпоратизма (САД, Јапан, земље ЕУ, Велика Британија).
ФОТО: Компас/ИлустрацијаШта доноси блиска будућност?
Према многим показатељима, свет се убрзано креће ка полицентричном и дубоко подељеном поретку. Светска цивилизација се тренутно налази у вакуму, стари поредак заснован на економском неолиберализму умире, а рађа се нови у геополитичким и глобалним сукобима, тренутно без јасно дефинисане идеологије, али уз поновно јачање протекционизма и суверенизма својственог епохи меркантилизма.
Политички системи су све различитији, стратешка конкуренција расте, владе стављају акценат на суверенитет, издржљивост и националне интересе. Свиђало се то нама или не, улазимо у доба економске међузависности без политичког спајања
Конгрес може проћи у знаку констатације слома унилатералног поретка који почива на неоколонијализму и доминацији Запада или као својеврсна платформа која ће понудити нека од решења за нову економску међународну архитектуру и стабилизацију глобалног хаоса укључујући претње новом економском кризом.
Основни подаци о самом конгресу
Светски конгрес економиста одржава се од 22. до 26. јуна у Сава центру. Ово је престижни скуп који сваке треће године одрганизује Међународна економска асоцијација у сарадњи са локалним партнером, што је у случају Србије, Савез економиста Србије (СЕС). Према речима председника СЕС, Александра Влаховића, то је највећи научни и стручни скуп из области економије организован у Србији и у региону Југоисточне Европе. Скупу присуствује више од 1000 учесника из 80 земаља, а они су приложили око 600 радова који су прошли строгу научну и стручну селекцију. Програм конгреса представиће се у 12 пленарних сесија и 200 паралелних академских панела. Свој долазак на конгрес потврдили су многи водећи светски економисти, креатори економских политика, представници међународних организација, централних банака, влада, универзитета и глобалне пословне заједнице.
Кључне области о којима се разговара су:
Будућност глобализације: Да ли се процес завршава или се трансформише у нове облике;
Геополитичке промене и глобална трговина: Раст протекционизма, нарушавање ланаца снабдевања, нове баријере и нагласак на економски суверенитет држава;
Дигитализација, вештачка интелигенција (АИ) и нова технологија: Промене на тржишту рада и економских система под утицајем АИ, као и добре и лоше стране увођења АИ;
Монетарна стабилност: Глобална инфлација, ризици дефлације услед енергетске кризе, политика каматних стопа, стабилност и одговарајуће промене међународног финансијског поретка;
Одрживи развој: Одговор на тзв. климатске промене, реконфигурација међународних ланаца снабдевања, нови модели развоја и убрзани економски развој.
Конгрес је окупио значајна имена светске економске струке, укључујући неке од водећих академских економиста и три добитника Нобелове награду за економију: Жана Тирола (Тулушка економска школа), Ерика Маскина са Харварда, председника Програмског одбора конгреса и будућег председника IEA (International Economic Association), који 23. јуна држи предавање у Српској академији наука и уметности и Естер Дифло (МИТ), познате по радовима усмереним на смањење глобалног сиромаштва. Поред тога, ту су и нека друга звучна економска имена међу којима су Дени Родрик, Хелене Реј, Џастин Јифу Лин и други. Првог дана рада конгреса, скупу се обратио и председник Србије Александар Вучић, а гости конгреса су министар финансија Синиша Мали и гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
У запаженом говору, на отварању скупа, председник Вучић посебно је нагласио да живимо у свету у коме се из основа мењају све претпоставке које су до сада обликовале светску економију у последњих 30 година, што захтева да се као актери економског живота и сами убрзано мењамо. „Деценијама креатори политика и економисти су функционисали у окружењу које је деловало предвидљиво… Данас свет јесте међусобно повезан, али истовремено фрагментиран… И како ћемо се с тиме сналазити, одредиће да ли ћемо бити успешни или не“; „Политички системи су све различитији, стратешка конкуренција расте, владе стављају акценат на суверенитет, издржљивост и националне интересе. Свиђало се то нама или не, улазимо у доба економске међузависности без политичког спајања.“ подвукао је предсдник Вучић у свом говору. Он је истакао да је глобализација технолошки и економски незаустављив процес, али да економска интеграција није нужно довела и до политичке интеграције. Кључни ресурси будућности биће енергија и вода, док се Србија, према речима Вучића, очекује да буде међу лидерима економског раста у Европи.
У оцени овог скупа можемо посебно истаћи да ће скупо свакако имати неколико крупнихпозитивних ефеката за Србију као земљу домаћина:
Светска цивилизација се тренутно налази у вакуму, стари поредак заснован на економском неолиберализму умире, а рађа се нови у геополитичким и глобалним сукобима, тренутно без јасно дефинисане идеологије, али уз поновно јачање протекционизма и суверенизма својственог епохи меркантилизма
Позиционирање Србије: скуп ће индиректно помоћи привлачењу страних директних инвестиција и додатно ће је позиционирати као стабилну, отворену земљу и економију интегрисану у светске економске и академске мејнстрим токове;
Допринеће међународном кредибилитету земље: Свакако, то је признање и за Савез економиста Србије као главног организатора Копаоник бизнис форума;
Посебно признање Србији представља и чињеница да је последњи пут конгрес у Европи организован у Истанбулу пре скоро 20 година (2008. године); тако се конгрес поново у Европу враћа овога пута преко Србије;
Умрежавање: скуп пружа јединствену прилику за повезивање регионалних и доносилаца одлука, пословних лидера и истраживача са глобалном интелектуалном економском елитом.
Светски капиталистички систем је у кризи која траје више од 50 година (слом Бретонвудског монетарног система) и од тада је забележено, по речима Рогофа и Рајнхарт, више од 100 економских криза, регионалног или светског значаја, мањег или већег интензитета. Модерна криза Западне цивилизације испољава се у неколико подручја: 1) криза Запада, 2) криза капитализма; 3) криза неолиберализма; 4) криза хришћанства; 5) криза белог човека. Многим од тих питања бавили су се Ниче, Шпенглер, Сакс, Катасонов, Штиглиц, Фузаро и други умови. Фукујамина теза о тријумфу либералног поретка и крају историје показала се као трагична заблуда; у много већој мери на сцени је сукоб цивилизација о коме је писао Самјуел Хантингтон. Велики геополитички потреси, највероватније ће породити нови светски поредак који ће ићи у правцу смањења глобалне моћи САД и Запада, раста мултиполарности и јачања мешовите привреде са равнотежом јавног и приватног интереса. Верујемо да ће светски конгрес економиста пружити неке од креативних одговора и дати корисне идеје и предлоге за стварање мирнијег, праведнијег и уравнотеженијег света.
