На бини прогласовци са све гитаром, у публици наш напаћени народ за који се блокадери надају да је напустио Србију бежећи од Вучићеве диктаторске чизме
Шта је то Проглас? AI каже да је то „непристрасна и опозициона грађанска иницијатива коју је крајем 2023. године покренула група истакнутих јавних личности, академика, професора, глумаца и судија“.
Међу оснивачима Прогласа, каже нам сајт Прогласа, јесу глумац и редитељ Драган Бјелогрлић, судија и писац Миодраг Мајић, професори Миодраг Јовановић и Иванка Поповић, академици Владимир Костић, Владица Цветковић и Љубомир Симовић (Симовић, нажалост, није више међу нама, а Владица Цветковић није више у Прогласу због претерано глупих пропагандних лажи које су чланови Прогласа преносили о штетном дејству литијума и рударења јадарита у Србији).
Ако вас занима какав је однос Прогласа према насиљу у политици, одговор ћете наћи такође на њиховом сајту: „Однос грађанске иницијативе Проглас према насиљу у политици дефинише се кроз оштро, експлицитно и континуирано осуђивање сваког облика политичке и институционалне репресије, док се истовремено инсистира на мирним и демократским методама грађанског отпора.“
Долазимо до теме овог текста, а она је догађај на политичкој трибини Прогласа у немачком граду Офенбаху недалеко од Франкфурта. Пре тога још једна опаска: кад је Проглас најавио своју турнеју по Европи, по местима где има пуно наше дијаспоре, помислио сам, грешна ми душа, да је у питању блокадерски туризам. Дакле, врста екскурзије на којој се учесници лепо забављају (ту је и гитара!), на којој обиђу нека нова и непозната места, лепо се проведу, стекну нове другаре и направе супер селфије. Испоставиће се да нисам био у праву!
Дакле, трибина Прогласа у изнајмљеној мултифункционалној сали са пар стотина места. Позоришна или концертна бина, баш како доликује. На бини Прогласовци са све гитаром. У публици наш напаћени народ за који се блокадери надају да је напустио Србију бежећи од Вучићеве диктаторске чизме. А то је чизма од које пате и чланови Прогласа.
Поново дигресија: академик Саичић, Радомир, (не знам да ли је дописни или пуноправни члан Прогласа) ономад на протесту на Славији, обраћајући се маси од „неколико стотина хиљада студената и грађана“ истакао је: „Морамо да се изборимо за своја грађанска права“.
„Слобода нема цену“, прецизирао због оних који не умеју да одреде цену слободе.
Дакле, закључујем из изнетог, да су се у Офенбаху, што на бини, што у публици окупили „студенти и грађани“ којима је Вучић одузео грађанска права и слободу која нема цену.
Не умем да вам кажем ко је од Прогласоваца био у том тренутку на дотичној бини. Знам да су били Зоран Кесић (који у јавности обично наступа као Зоран Кесић) и Дамир Калембер који у јавности по правилу наступа под уметничким псудонимом Филип Шварм. Зашто тако наступа, не питајте ме, али ако Дргана Шарић може да буде Беби Дол, не видим ни зашто Калембер не може да буде Шварм, Штрумф, Швајн или како год му срце иште. Да ли је на бини био Бјелогрлић, да ли је Мајић увеличао скуп, такође не знам да кажем.
Закључујем из изнетог, да су се у Офенбаху, што на бини, што у публици окупили „студенти и грађани“ којима је Вучић одузео грађанска права и слободу која нема цену
И да не дужим, ту, у тој Сали и испред предметне бине десио се немио догађај. Наиме, Зоран Вицеларевић, новинар Франкфуртских Вести, човек који, по сопственој тврдњи, живи у Немачкој последњих 30 година, и који, такође према сопственој тврдњи, нема наклоности ни према власти ни према опозицији у Србији, устао је да члановима Прогласа на бини постави питање. На снимку који је доступан корисницима Твитера, Фејсбука, Инстаграма и Тик-Тока, заинтересовани могу видети делимичан ток догађаја. На том снимку не види се почетак оног што је г. Вицеларевић рекао, види се последњи део у коме новинар пита чланове Прогласе какав им је политички програм. У том тренутку зачују се узвици присутних грађана (којима је Вучић одузео слободу која нема цену): „Уаа!!“ И „Избаци га!“. Затим притрчава један делија, за њим још неколико њих, један удара новинара песницом у главу, онако постранце и искоса и види се један који хвата Зорана и вукући га за косу новинара буквално извлачи из сале. Све је праћено раздраганим одобравањем мирних грађана којима су одузета грађанска права. И чује се глас, рекао бих, Зорана Кесића, који констатује да „свако има право да постави питање“. То је, значи, оно што се види и чује. Шта се на новинаром Франкфуртских Вести дешавало ван сале када је остао са Прогласовцима и љубитељима грађанских права и слободе, то се, нажалост, не види. Шта се даље дешавало на дотичној трибини, како је употребљена предметна гитара, које су се песме певале, такође не знам, а да знам радо бих вам рекао.
Занимали су ме одјеци овог врло непријатног догађаја. На сајту Нова С постоји један (1) извештај и коме се каже: „један од посетилаца из публике је, док се обраћао учесницима трибине, удаљен из сале након грубе реакције друге особе која је присуствовала трибини. Проглас је на овај инцидент реаговао објавом на Инстаграму у којој стоји да је „у Франкурту свако добио прилику да постави питање и изнесе свој став“. И ништа више. На Н1, у Данасу и сл, нисам нашао ни једно слово.
Зато бих искористио простор који ми је љубазно уступила уредница Компаса да поставим нека питања које се просто намећу. Насиље над новинаром који се усудио да постави питање било је експлицитно и одвратно. Десило се пред очима свих присутних у сали и свих присутних на бини. Како је могуће да у том тренутку трибина није прекинута? Зашто није направљена чак ни пауза? Зашто присутни чланови Прогласа нису реаговали на било који начин? Зашто нису тражили да се позове полиција? Зашто ниједан од њих није кренуо ван сале да види шта се дешава са дописником Франкфуртских Вести? Да види да ли је жив, да ли је повређен, како му је? Како је могуће да је пост фестум реакција Прогласа (који иначе „оштро, експлицитно и континуирано осуђује сваки облик политичке и институционалне репресије“) једно немушто саопштење на Инстаграму (сиц!) у коме се каже да свако има право да постави питање и изнесе свој став?! и додаје: „Вече је протекло у атмосфери дијалога, поштовања и пажљивог слушања“.
Не знам како ти, поштовани читаоче, али ја сам ужаснут и лицемерјем, претворношћу и трудом Прогласа да се овај језиви напад (на који ће надам се ипак реаговати немачке власти) сакрије.
Много све подсећа на рутинску акцију која се води после сваког насилничког акта „мирних студената и грађана“, кад линч руља пребија жене, пали страначке просторије СНС и долази функционерима на прагове приватних станова у којима су им жене и деца.
Сваки пут, кад се нешто тако деси, Шолакови програмски директори објаве да су насиље вршили Вучићеви убачени елементи. (Исто ће се, кладим се, десити и после Офенбаха.) Потом, када полиција похапси те „Вучићеве убачене елементе“, мирни грађани сваки пут долазе пред судове и полицијске станице тражећи њихово ослобађање (зашто!?), а луксембуршки медији хулигане представљају као „новинаре“ или као „најбоље студенте генерације“. На крају Шолакови медији ослобођене „Вучићеве елементе“ дочекују са славолуцима као ослободиоце.
Тако да су „мирни грађани и студенти“ актери експеримента који се врши над Србијом, у функцији подврсте Шредингерове мачке – у исто време су и „Вучићеви убачени елементи“ и „мирни грађани жељни грађанских права и слободе која нема цену“.
