Како им објаснити да могу до миле воље да руше Вучића ван школа, ван факултета и болница, и не користећи децу као „живи штит“? И да СНС није желео да нашкоди причицама, јер до јуче нико жив у Србији није имао појма да је Палата Албанија станиште ретких птичјих врста
Одавно не гледам Утисак недеље, а некад јесам, и гледао и гостовао. Имам и одређену емоцију јер за шпицу Утиска изабрана је песма коју ја певам (на албуму Козметике).
А не гледам јер се некад интелектуално интригантна емисија у којој су се сукобљавала различита мишљења претворила у отужну пропаганду блокадерског једноумља. У претходним годинама, то једноумље било је варијација исте политичке јадиковке на различите теме у складу са вештачки произведеним лешинарењем, од Рибникара до литијума и надстрешнице. Последњи Утисак који се (углавном бавио Јовином гимназијом) одгледао сам наменски, по задатку који сам добио од уреднице овог недељника. И није ми било лако. Не зато што су гости једнодушни, много је таквих једноумних емисија на свим телевизијама, него зато што Оља Бећковић није искористила ниједну прилику да постави потпитање чак ни тамо где гост говори ноторне бесмислице. А ја се, познајући је више десетина година, ипак понекад понадам да хоће.
Дакле, Јовина гимназија, гошће су две суспендоване наставнице. Нисам сигуран да сам испратио баш све што се у тој школи дешавало, зато сам питао Chat GPT „Шта је проблем у Јовиној гимназији у Новом Саду”. Ово је одговор:
Корен проблема у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ (Јовиној гимназији) у Новом Саду лежи у дубоком политичком и институционалном сукобу између дугогодишњег директора Радивоја П. Стојковића и већег дела професора, ученика и родитеља. Овај сукоб, који траје од краја 2024. године, довео је до потпуне блокаде рада школе, суспензија наставника и масовних уличних протеста. Хронолошки развој и кључни узроци кризе обухватају неколико фаза:
1. Политички окидач (Новембар/Децембар 2024.)
Трагедија на Железничкој станици: Након пада надстрешнице у Новом Саду, ученици су организовали комеморативне скупове и блокаде. Извињење директора: Тадашњи премијер Милош Вучевић изјавио је да је његов син (ученик школе) „натеран“ да изађе на протест. Управа школе се јавно извинила Вучевићу, што је изазвало револт већине ђака и професора. Прве блокаде: Ученици су недељама блокирали школу тражећи повлачење тог извињења и оптужујући директора за политичку пристрасност према владајућој странци (СНС).
2. Расељавање наставе (Јесен 2025.)
Губитак матичне зграде: директор је на почетку школске 2025/2026. године прогласио зграду гимназије „небезбедном“, због чега су ђаци расељени у три друге школе (укључујући Машинску школу). Сумње у мотиве: Родитељи и професори су тврдили да је исељење било неоправдано и да је послужило као казна и начин да се разбије јединство колектива и ученика.
3. Кулминација и суспензије (Мај 2026.)
Осветнички потези: Криза је ескалирала крајем маја 2026. када је директор суспендовао петоро (или шесторо) угледних професора пред сам крај школске године. Као разлог је наведено учешће у штрајку и неизвршавање обавеза дежурства, што професори негирају. Масовна боловања: У знак протеста због притисака и мобинга управе, преко 30 професора је истовремено отворило боловање, што је довело до колапса редовне наставе. Санкције у школи: Директор је професорима на болованју укинуо службене мејлове и приступ електронском дневнику, остављајући матуранте без ментора за матурске испите. Такође, забрањивао је ученицима излазак из школе током протеста закључавањем главних врата. Родитељи и ђаци оптужују директора за урушавање угледа најстарије новосадске гимназије, претње, увођење нестручних замена и политички мотивисану одмазду. Са друге стране, директор Стојковић одбацује оптужбе, тврди да ради по закону, а протесте назива „организованом кампањом“ и „анархизмом“.
Ово је, додао је на крају присутни теолог избачен с Богословског факултета: „Један црквено-државни пројекат који нас враћа у средњи век“
Сад бих могао да наводим шта су у Утиску говориле суспендоване наставнице: да је то „инквизиторски гест“, да су наша деца у тој гимназији заробљена „као птичице“ иза банера „Србија побеђује“ на Албанији, да су наша деца „истерана из свог гнезда“ и да су „прогоњена“…А све је заокружено апелом „вратите нам нашу кућу!“
Не мислим да промућурном читаоцу треба да објашњавам шта је у изреченом замена теза, демагогија и политичка злоупотреба малолетних ученика, већ ми је занимљиво ово око „наше куће“. Чија је кућа Јовина гимназија? Или Пета београдска? Или ма која друга, укључујући и српске универзитете? Да ли су те институције власништво професора блокадера и политичких педофила који бесрамно манипулишу децом? Или су то државне институција са образовном, а не политичком или, не дао бог, терористичком сврхом? Да сам био у студију питао бих наставнице и зашто Јовина гимназија (ако је нормално да буде блокирана због трагедије с надстрешницом), није била блокирања кад је у Новом Саду изгорело 14 младих људи у кафићу Лаунџ и дискотеци Контраст 2008. и 2012? А за судбину птића на Албанији забринуту Ољу Бећковић питао бих да ли би подједнако била кивна да је стајао натпис „Студенти побеђују“ или да је на банеру флашица кока-коле или неки од комерцијалних спонзора Утиска недеље?
„Ову власт не интересује образовање деце“, рекао је гост Утиска. Наставнице које су организовале блокаду школе и спречиле тиме образовање деце забринуто су климале главом.
О кукавичлуку и бешчашћу оних који манипулишу децом (студентима и ученицима) већ годину и по дана, гурајући их из блокаде у отворено насиље, много је речено. Имам осећај да није довољно. После последњег Утиска, сигуран сам да није. Четири госта Утиска су интелектуалци, водитељка такође. Како је могуће да њима по хиљадити пут треба објашњавати да гурање деце у блокаду школе није „другачији став“, да то није „слобода мишљења“ и сл. Да тако нешто нигде на свету није дозвољено и да би суспендоване наставнице у много демократскијим земљама осим суспензије зарадиле и много озбиљније казне. Како им објаснити да могу до миле воље да руше Вучића ван школа, ван факултета и болница, и не користећи децу као „живи штит“? И да СНС није желео да нашкоди причицама, јер до јуче нико жив у Србији није имао појма да је Палата Албанија станиште ретких птичјих врста.
Последњи део емисије био је намењен верницима који су стајали сатима у колони да се поклоне појасу пресветле Богородице. Гошћа, социолог, објаснила је да је то фетишизам и да је он карактеристичан за примитивна магијска племенска друштва. Присутни теолог је појаснио да људи у реду „нису сви Вучићеви гласачи“, да „ми живимо у друштву које је под тиранијом ирационалног и ово је рефлекс тога“ и да „читав овај перформанс има политички контекст“. Дакле, закључујем, блокаде школа немају политички контекст, али зато мимоход 400.000 верника има! И питам се да ли је овакав став последица политичког или менталног поремећаја? Ово је, додао је на крају присутни теолог избачен с Богословског факултета: „Један црквено-државни пројекат који нас враћа у средњи век“.
Мени ово тумачење значи јер нисам знао да су Хрвати примитивно племе кад иду у Међугорје, а муслимани кад иду у Меку. Не верујем ни да су сви они свесни да живе и средњем веку. Утисак недеље можда није допринос друштвеном дијалогу, али зато има озбиљну просветитељску улогу.
