Од театралног скидања прслука 15. марта, преко видовданског „зеленог светла“, до локалних избора на којима нису успели да остваре ниједну победу, блокадери су редом одиграли све карте које су имали у рукама. Данас, када су и савезници почели да се дистанцирају, све више делује да је шпил потрошен, а да предстоји само свођење политичких и правних рачуна
Да је читава ујдурма око измишљеног звучног топа била организована и оркестрирана од стране самих блокадера, очигледно је чак и њима. Минимум зато што сами добро знају: да јесу договорили унапред театрално „скидање прслука и хитро напуштање скупа“ као знак да је дошло до неке „велике опасности“. Баш као што знају да су овај, договорени „протокол“, тог 15. 3. 2025. заиста и – применили. Знају даље (а све и да не знају, снимци им то показују): да је комешање по улицама потом наступило као последица њиховог поменутог понашања, реакција на „протокол за велику опасност“. Све након тога у њиховом понашању, од сомнабулних „објашњења“ до перфидно пласираних лажи, само говори о потпуном одсуству савести, али и сваке одговорности. Чак и према људима који су им указали поверење и били спремни да их у нечему прате, јер су и њих директно угрозили, не трепнувши.
Накнадне „пријаве код лекара“ и „фантастична искуства“ којих су се појединци досетили, показују ништа мање одсуство одговорности. Посебно код опозиционих странака и блокадерских неформалних група, које су циљано инструисале своје чланове на такво понашање и лажно пријављивање. Није случајно што данас Саво Манојловић инсистира на причи о „две хиљаде људи који су осетили нешто у истом тренутку“: ту бесмислену и провидну лаж најенергичније је генерисао управо он, чак лично инструисао на њено креирање. Немали број функционера Демократске странке наступао је идентично према својим члановима. Од свих „доказа“ о наводном звучном удару, данас се све свело на тврдњу – да су неки људи, ето, нешто осетили. Тако они тврде и то онда мора да буде истина. Јер је истина само оно што – они признају за истину. Крај приче.
Колико год деловало инфантилно, као пропагандно средство ради посао. Познато је из дуге (светске) историје тоталитарних покрета, утврђених на догми. Блокадерски је у том смислу само нови пример истог, ништа ту „ново“ или „револуционарно“ нема. Копира се и имитира све, па – шта упали. А сцена са „скидањем прслука“ толико се допала ауторима, да су решили да је обавезно понове, већ за Видовдан исте, 2025. године.
Тада, ипак, за нешто другачији сценарио – служила је као сигнал за отворено, распојасано насиље. И од тада више нема говора о „мирној, гандијевској итд.“ природи блокадера. Уз злогласни поклич „Имате зелено светло!“, након театралног скидања прслука тзв. редара – кренуло се у право пустошење. Да је све урађено са дебелим предумишљајем чак и данас може да се увери свако ко жели: данима пре скупа на Видовдан је са налога блокадера ФДУ емитована порука „имаћете зелено светло“. Понављано је бесомучно: када редари скину прслуке, скуп више није „студентски“, већ постаје „грађански“, а то значи… немамо никакву одговорност за оно што следи.
Међутим, одговорности је било, јер безбедносни апарат није дозволио рушилачки пир. Полиција је издржала све, успела да сузбије насиље у продуженом трајању (практично током свих летњих месеци, све уз бруталну блокадерску хајку, покличе са налога ФДУ – „Смрт полицији!“). Многи поступци против изгредника воде се пред судовима и данас, али је насиље трајно заустављено. Остаје забележено: да је оно, баш као и пропагандистички хибридни удар 15. 3. 2025. било од стране блокадера – организовано и оркестрирано.
Када се погледа учинак приликом изласка на локалне изборе, а у међувремену су одржани у 15 различитих општина и градова, види се да ефекат свега претходно описаног не доноси очекиване симпатије бирача. Блокадери су поражени у баш сваком месту, а накнадна осипања њихових одборника чине овај утисак само још трагичнијим по поменуте.
Данас, чак и поједине опозиционе странке, донедавно уплашене пред сваком могућношћу да искажу неслагање са лажним „студентима“, отворено саопштавају да са њима неће да губе време, својим медијима и амбасадама које контактирају достављају сопствена истраживања према којима блокадери не само да не могу ни да сањају изборни успех, већ се налазе у континуираном паду, који се наставља.
Онда, шта још има да некоме није јасно? Како су само бајковито звучале речи једног од блокадера, непосредно након 15. 3. 2025: „Власт је истрошила и последњи адут, а ми имамо још два шпила… Где год се окренем, само ми испадају кечеви из рукава.“ Ето, видели смо: окретали су се на све стране којих су могли да се досете, посегли и за блокадама, штрајковима, хибридним кампањама, безбројним лажима, огољеним насиљем, организованим хајкама, наношењем економске и сваке друге штете држави, уценама… све до класичног партијског организовања, различитих избора, „непризнавања резултата“, јурења финансијске и политичке подршке странаца… И – испуцали шпил до краја. Применили све чега су могли да се досете, а резултата какав су сањали нема. Кад се партија приближава крају, остаје још само да се сведе рачун, плати шта је ко направио, па да се иде. Неко са сцене, неко са посла који је злоупотребио, неко на издржавање пресуђене му законске казне. Рачун да се плати мора.
