Унутрашњи сукоби међу блокадерима улазе у нову фазу: сваки град има своје кандидате за елиминацију, а најављени процес „ветирања“ све више личи на политичку чистку него на формирање изборне листе.
Након дебакла на блокадерском скупу у Краљеву и бурних реакција због учешћа Јелене Павловић, опозиционе политичарке чије је присуство дошло као „прст у око“ прозападној опозицији и блокадерима исте оријентације, постало је јасно да тај случај неће проћи без последица. Оне стижу већ у наредна два месеца, када више пута одложени „национални вето“ за блокадерску листу – коначно почиње.
Дакле, време за велики обрачун је дошло. Мада су пре више од годину дана блокадери самоуверено изјављивали да је њихова листа „скоро сасвим завршена“, истина је да то није случај све до данас. Као и да је тешко рећи: како би могла да изгледа на крају, јер се на све стране живо лобира за подршку око скидања непожељних имена. А њих има поприлично. Оно што јесте познато већ сада, то је да се „свилен гајтан“ увелико спрема најпре поменутој Јелени Павловић, коју су за листу предложили блокадери из Београда. Практично, у свим градовима сада постоје они који би овој кандидаткињи што пре да виде леђа. Краљевачка група је за то посебно заинтересована, у нади да на ову посланицу из јата Бранимира Несторовића може да пребаци сву одговорност за катастрофално неуспешни скуп 28. 6. 2026. Међутим, још већи апетит за тзв. ветирање (брисање са листе) Краљево показује када је реч о суграђанину – лидеру „Локалног фронта“ Предрагу Воштинићу, ког су такође кандидовали блокадери у Београду, без да су ишта питали Краљево. А то тако, по речима једног од лидера краљевачке групе – „неће моћи“.
Свог фаворита за елиминацију одредио је и Ниш: тамо снажно раде на подршци других градова за уклањање са листе Жаклине Таталовић, за коју су проценили да доноси огромну штету њиховој организацији након свеопште јавне бламаже у афери „измишљени деда Хајдин“. Колико год то звучало банално, тек – из сличних разлога практично сваки од огранака (градова) има пројектовано „познато име“ које држи на нишану за „вето“. Нови Сад ће врло тешко успети да сачува као кандидаткињу Јасмину Пауновић, која је тренутно њихов први предлог за листу, јер су се многи други, у првом реду Београђани, припремили да је са листе уклоне. Сам Београд, са своје стране, као приоритетно питање има судбину Владана Ђокића, самопроглашеног „лидера“ замишљене им листе. Након што су Ђокићеви пулени током „ветирања на нивоу Београда“ успели да са листе уклоне Мила Ломпара и све „ветеране“ који га подржавају, практично сви остали блокадери у Београду решили су да спроведу одмазду за овај потез кроз уклањање Ђокића, за шта им треба подршка и других градова. Која је врло реална, како тренутно ствари стоје.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаА распоред потеза изгледа овако: према текућем плану активности, до средине јула биће познато који су све факултети пријавили интересовање да учествују у „ветирању“, до када сви имају обавезу да доставе и своје предлоге за кандидате на листи. Потом, наредних двадесет дана траје рок за слање предлога за „вето“ – тзв. аргументације ко је предложен за брисање са листе и зашто. Од 6. дана августа, па наредних десет дана, постоји могућност да предлагачи „бране“ своје кандидате, уколико их је неко оспорио и предложио за брисање са листе. Тачно од средине августа, па наредних двадесет дана, предвиђен је рок за гласање – тј. ветирање. Тачно шестог септембра планирано је да се сви гласови преброје и тиме збирно утврди – ко је од кандидата „преживео вето“, а ко каријеру завршио неславно. Наравно, уколико се ствари у међувремену не закомпликују, под притиском међусобних сукоба. Не би било први пут.
Све и да се описани процес заврши, у предвиђеном или неком другом тренутку, то неће значити само по себи да је „вето“ обрачун тиме и коначно готов. Већ сада, као наредна тема најављен је и „други круг вета“, за који ни сами блокадери нису у стању да објасне шта би тачно требало да значи у пракси, када до њега евентуално дође. Ко је до сада пратио начин функционисања блокадера, сигурно није изненађен јер: ово стање неодређености у њиховим редовима више је правило него изузетак. Тако је на буквално сваку тему већ дуже од годину дана. Као илустрација изреченог може добро да послужи и недавни састанак на ком су блокадери планирали да усвоје свој „спољнополитички програм“: након што су анализирали тачно петнаест тачака предложеног програма, закључили су да се међусобно уопште не слажу око њих четрнаест (док се око једне слажу у извесној мери…), па су из тих разлога вратили све на дораду (пре ће бити – писање изнова, од нуле) и растали се без икаквог изјашњавања. До неке следеће прилике. И док програма нема (питање је да ли ће га на крају уопште бити), макар енергије и идеја за међусобне обрачуне не мањка. У духу ломпаровске, „меморандумске“ и епске нарације виђене на бини у Краљеву – „сваки свога ветираће субашу“, још пре септембарског (испитног) рока.
