Бојан Димитријевић: Ребаланс буџета за 2026. годину – стабилност и раст

Буџет Србије улази у завршницу године са већим приходима, али и знатно већим расходима. Предлог ребаланса предвиђа додатна издвајања за грађане, инвестиције и одбрану, уз раст дефицита, али и повољнију пројекцију привредног раста и инфлације

Влада Републике Србије је на својој редовној седници у четвртак 20. августа усвојила предлог ребаланса буџета који је стављен на дневни ред Скупштине Србије у понедељак 24. августа. Према Закону о буџетском систему Србије, Влада усваја предлог, а Скупштина у форми закона усваја ребаланс буџета за текућу (2026. годину). Реч је о уобичајеној процедури, мада се ребаланси увек усвајају по убрзаном поступку да би се спречила блокада у трошењу средстава.

Прво питање на које треба да одговоримо јесте: шта је ребаланс и зашто долази до ребаланса буџета.

Ребаланс је промена Закона о буџету Републике Србије којом се, током године, постојећи буџет као план прихода и расхода мења – допуњава услед промене околности и претпоставки на основу којих је првобитни буџет сачињен. У конкретном случају, дошло је до повећања прихода и расхода и та промена мора бити потврђена ребалансом буџета за 2026. годину.

Зашто у пракси долази до ребаланса буџета? Зато што се повећавају приходи државе, повећавају расходи (капитални, за пензиони фонд, социјална давања, за камате, субвенције), услед реализације нове економске политике (повећани издаци за инвестиције, социјалне намене, отплата дугова), ванредних околности, инфлације, потребе за повећаним задуживањем. Закон предвиђа да приходи и расходи могу да буду на вишем и нижем нивоу, тако да ребаланс може бити смањење (што је ређи случај) или повећање буџета, што се дешава и са нашим ребалансом у 2026. години.

Ребаланс је промена Закона о буџету Републике Србије којом се, током године, постојећи буџет као план прихода и расхода мења – допуњава услед промене околности и претпоставки на основу којих је првобитни буџет сачињен

Треба дати још неколико корисних напомена. Прво, ребаланс увек усваја Скупштина у форми закона да би се обезбедила контрола и транспарентност у фискалној политици. Друго, ребаланс није исто што и прерасподела буџетских средстава, јер се одређена пренамена средстава може вршити током године између апропријација – буџетских позиција, као и трошење средстава за непредвиђене околности у буџетској резерви по одлуци Владе, али промене кључних параметара као што су приходи, расходи, буџетски дефицит, велика пренамена средстава, морају бити потврђени ребалансом и променом Закона о буџету. Треће, у смислу фискалне политике, ребаланси могу бити рестриктивни (када се повећавају приходи, смањују расходи, смањују инвестиције) или експанзивни (када расту расходи, пензије, социјална давања, инвестиције, буџетски дефицит). Јасно је да је садашњи предлог буџета експанзиван (мада делимично долази и до повећања јавних прихода што ублажава експанзивност буџета).

Друго питање – које су кључне бројке ребаланса буџета, до каквих промена долази у погледу прихода и расхода? Можемо видети на Табели 1.

ФОТО: Компас

Подаци о приходима и расходима потврђују да се расходна страна повећава знатно више од приходне стране: приходи расту за 112,45 милијарди динара, док расходи расту за 171,45 милијарди динара.

Једна од најважнијих карактеристика ребаланса је да долази до повећања расхода за 171 милијарду динара, прихода за 112 милијарди динара и буџетског дефицита за 59 милијарди динара. Тиме буџетски дефицит расте са 337 милијарди динара на 396 милијарди динара. У релативном смислу то значи да би буџетски дефицит (БД) до краја године могао да порасте на 3,5% БДП, што је више од првобитно планираних 3% БДП.

Овде је потребно дати још једну важну напомену с обзиром на општа фискална правила која су важна за кредибилитет и уверљивост целокупне фискалне политике. Јавни дуг је испод 44% удела у БДП, што је у оквирима фискалних правила, а БД са потенцијалних 3,5% је за 0,5% изнад општих фискалних правила. Треба, међутим, рећи да су општа фискална правила стављена ван снаге до 2028. године због изложбе ЕКСПО и инвестиционог плана, тако да Владу и закон не обавезују формално, чак и ако дође до премашивања одређених критичних вредности. С друге стране, врло је могуће, што се у пракси претходних година редовно дешавало, да ће се остварити уштеде на другим ставкама и да укупни ниво БД неће прећи 3% БДП, тако да ће буџет и формално остати у оквирима фискалних правила.

Треће питање – које су главне промене фискалних расхода у ребалансу буџета? Ово можемо видети у табели 2.

ФОТО: Компас

Из табеле се може видети неколико кључних ставки:

• За 28,9 милијарди повећане субвенције путарским предузећима, што може довести до већих улагања у путну мрежу;

• Једнократна давања пензионерима и ванредне интервенције у здравству повећана су за 51,6 милијарди динара;

• Повећани расходи за социјална давања износе 21,4 милијарде динара;

• Једнократна новчана давања пунолетним грађанима (смештена у оквир – Остали текући расходи) износе 26,4 милијарде динара;

• Капитални расходи повећани су за 24,4 милијарде динара, при чему су повећани издаци за одбрану, а смањени издаци за неке инфраструктурне пројекте;

• Такође, важно је напоменути да су издаци за камате смањени за чак 14,9 милијарди динара.

ФОТО: Компас/Илустрација

Основни макроекономски оквир стога даје следеће показатеље: раст БДП 3,3% (што је за 0,3% боље од раније очекиваног), инфлација 3,4% (што је ниже од раније очекиване инфлације), БДП око 95,3 милијарде евра, што даје БД од 3,5% (већи од очекиваног), јавни дуг централне државе на нивоу од 43,8% БДП и јавни дуг опште државе на нивоу од 44,2% (што је у оквирима општих фискалних правила). Постоје три главна правца повећања јавних расхода: помоћ грађанима (пензионерима са најнижим примањима, осталим пензионерима, корисницима дечјег додатка, социјалне помоћи, борачког додатка, пунолетним грађанима који нису остварили статус корисника бесплатних акција), капиталне инвестиције (ЕКСПО, инфраструктура), издаци за одбрану земље.

Четврто питање – шта се дешава са јавним приходима и где је дошло до најважнијих промена?

О томе нам податке даје Табела 3.

ФОТО: Компас

На основу ове табеле може се закључити следеће:

• Укупни приходи расту за 112,5 милијарди динара;

• Порески приходи расту за 28,3 милијарде, од чега порез на добит расте за 24 милијарде динара, а ПДВ за 28 милијарди динара;

• Приходи од акциза, међутим, опадају за 23 милијарде динара, од чега акцизе за нафту чак 28 милијарди динара, услед владине одлуке да ублажи ефекте Заливског рата и енергетске кризе настале растом цена нафте, да би предупредила потенцијалне инфлаторне ефекте на привреду, у чему је и успела;

• Највећи раст прихода долази по основу непореских прихода за 79,6 милијарди динара; овде се ради о значајно повећаним приходима по основу добити и дивиденди предузећа у државном власништву на основу коначних резултата пословања за 2025. годину и прихода који уплаћује НБС и који сведоче о позитивном пословању у 2025. години.

Постоје три главна правца повећања јавних расхода: помоћ грађанима (пензионерима са најнижим примањима, осталим пензионерима, корисницима дечјег додатка, социјалне помоћи, борачког додатка, пунолетним грађанима који нису остварили статус корисника бесплатних акција), капиталне инвестиције (ЕКСПО, инфраструктура), издаци за одбрану земље

Основни приговор који се може упутити ребалансу буџета јесте да је експанзиван, о чему сведоче два податка: БД од потенцијално 3,5% БДП за шта очекујемо да ће до краја године бити сведен у оквире од 3% БДП како је и било предвиђено првобитним буџетом. Фискални савет упозорава на још једну чињеницу: према рачуницама, потенцијални раст БДП – максимално могући раст у 2026. години – износи 3,5% БДП. У таквим околностима, Фискални савет сматра да ће додатна експанзија расхода довести, пре свега, до раста агрегатне тражње и повећања инфлаторних притисака. Ипак, треба имати у виду да су инфлаторна кретања за сада нижа од очекиваних, а раст агрегатне тражње у 2027. години могао би да доведе до новог подстицаја за раст БДП, који је иначе, претежно вођен растом домаће потрошње и инвестиција. Остаје да пратимо макроекономска кретања до краја 2026. године и током 2027. године. Стога можемо закључити да је ребаланс буџета неопходан и да ће фискална ситуација остати у границама стабилне макроекономске равнотеже и солидног привредног раста.