Филип Грбић: Време ради за нас

На примеру Републике Српске за сада се најбоље потврђује истинитост овог исказа. Америка је предуго, по инерцији, посматрала српски национализам као реметилачки фактор на Балкану. Неконтролисане миграције муслимана у Европу наметнуле су радикални исламизам као горући проблем.

            Откад је Доналд Трамп, крајем јануара 2025. године, свега неколико дана по повратку у Белу кућу, извршио удар на Агенцију за међународни развој (USAID), помислио сам да време напокон ради за нас. Кроз различите програме, у периоду између 2000. и 2024. године, Ју-Ес-Ејд је уложио приближно 1,1 милијарду долара у медијске, психолошке и политичке операције поткопавања Србије. Када је Џеј Ди Венс три недеље касније одржао историјски говор на Безбедносној конференцији у Минхену, писао сам и неуморно говорио да време напокон ради за нас. Тог дана се потпредседник САД није придружио ратнохушкачким покличима, него је укорио европске политичаре због тога што разарају темеље на којима почива све оно што је у Европи добро и лепо. Први пут од краја хладног рата, у Стратегији за националну безбедност коју је прошле године усвојила Трампова администрација, Америка се екплицитно одриче политике „смене режима” и „изградње нација”. У истом документу можемо да прочитамо како Европи прети „цивилизацијско брисање” и да ће континент постати непрепознатљив уколико се наставе постојећи трендови кад је реч о миграцијама, демографији и самоубилачкој идентитетској политици.

У децембру 2025. године, Трамп је наредио ваздушне ударе по положајима Исламске државе на територији Нигерије како би се зауставио прогон хришћанских заједница у тој земљи. Америка очигледно настоји да промени репутацију насилне промотерке либералне демократије и да се позиционира као заштитница хришћана. Данас је исповедање хришћанства у многим деловима света опасно по живот. Најжилавије и најконзервативније хришћанство нашег времена налази се у подсахарској Африци, где је оно такође и најугроженије. Фридрих Хелдерлин на почетак своје апокалиптичке химне „Патмос” ставља стихове: „Близ је / И тешко докучив Бог. / Али где је опасност / Расте и спасоносно”. Нема спасења без опасности, а вера без страдања брзо малакса.

С Трампом заштита хришћана први пут постаје приоритет федералне политике. Реч је о дубокој промени у понашању светског хегемона; промени која допушта да се констатује да време ради за нас

У оштром контрасту с масовним верским ентузијазмом који се у овом веку разбуктао у Нигерији, Конгу, Уганди и другим афричким земљама, стоји духовна окамењеност Европе. По градовима на Западу цркве зврје празне. На континенту који је два миленијума градио хришћанску културу завладала је духовна пустош. Празне богомоље на Западу постају економски терет. Многе цркве претворене су у културне центре, библиотеке, хотеле, барове, па и стриптиз клубове. Логика просветитељства је доведена до својих крајњих историјских консеквенци. Доналд Трамп се и по овом питању показао као човек дисконтинуитета. Међу првим извршним наредбама које је потписао по започињању свог другог мандата била је и она која се односи на искорењивање антихришћанске пристрасности (Eradicating Anti-Christian Bias). Бајденово министарство правде прогонило је остареле хришћанске проповеднике због јавних молитви испред клиника специјализованих за абортусе, док је истовремено игнорисало стотине дивљачких злочина уперених против хришћана. С Трампом заштита хришћана први пут постаје приоритет федералне политике. Реч је о дубокој промени у понашању светског хегемона; промени која допушта да се констатује да време ради за нас.

Председник Вучић је поводом 31. годишњице злочиначке акције „Олује”, на себи својствен (опрезан) начин изјавио да „данас време ради за нас”. Показало се да економски развој више не зависи од брзине напредовања на такозваном европском путу. Економски раст, осим што повећава квалитет живота грађана, прелива се и на сектор одбране. До 2012. године Војска Србије једва је одржавала у функцији наслеђену опрему. Скоро четвороструко увећани војни буџет је од тада омогућио Србији да купује скупо наоружање из Русије, Кине и западних земаља. Својеврсна кулминација овог процеса јесте набавка 12 нових борбених авиона француске производње. Војни експерти знају какав ће квалитативни скок „Рафали” донети српској одбрамбеној моћи. Али не морате да будете војни експерт да бисте разумели колико је важно да имате снажну војску ако вам је стало да сачувате војну неутралност. Јака српска армија делује благотворно на наше суседе и избавља их од искушења агресије којем су током историје били превише подложни.

Први пут од краја хладног рата, у Стратегији за националну безбедност коју је прошле године усвојила Трампова администрација, Америка се екплицитно одриче политике „смене режима” и „изградње нација”

На примеру Републике Српске се за сада најбоље потврђује истинитост исказа да време ради за нас. Америка је предуго, по инерцији, посматрала српски национализам као реметилачки фактор на Балкану. Неконтролисане миграције муслимана у Европу  наметнуле су радикални исламизам као горући проблем. Откад је Трамп искасапио Републиканску партију и подредио је у целини основном начелу политике America First која подразумева примат националних интереса и напуштање улоге светског полицајца, битно се мења угао из ког Американци посматрају прилике у нашем делу света. Само три дана пре инаугурације Доналда Трампа, одлазећа Бајденова администрација проширила је пакет санкција против Милорада Додика и његових сарадника. Међутим, Додику се исплатило то што је на време ставио MAGA качкет на главу и што је успоставио контакте с утицајним појединцима из Трамповог окружења. Додику су свега девет месеци касније укинуте  санкције, али још важније је то што су Американци одлучили да престану да изричу Србима дисциплинске мере, већ да разговарају са Србима као партнерима. На крају крајева, док је конзервативна Америка током деведесетих година дремала, Срби су били жилава тачка отпора пред налетом глобалистичких институција и ратоборних исламиста. За разлику од тог периода, данас време ради за нас.