Извештај Напредног клуба указује на различите облике политичког, институционалног и националног положаја Срба у региону, уз оцену да су потребни дугорочнија стратегија, већа подршка и политика реципроцитета
Напредни клуб, удружење грађана из Београда, током протеклих деветнаест година доноси годишњи извештај о политичким правима српског народа који живи изван граница Србије. Током претходне године глобални сукоб великих сила и његова динамика на Балкану довели су до нових, неприкривених притисака и настојања да српски народ који живи изван граница Републике Србије, у девет суседних и оближњих држава и територија, буде додатно обесправљен.
Ипак, корице овогодишњег извештаја, први пут од 2016., нису црне већ сиве. У Босни и Херцеговини стање права српског народа током 2025. и 2026. нешто је боље захваљујући одлуци САД да укину санкције вођству Републике Српске и замене нелегалног високог представника Кристијана Шмита. Стејт департмент је објавио да САД не желе више да стварају нације и државе. Ипак, СР Немачка и Британија и даље желе да вештачки успоставе „босанску нацију“. Настављени су покушаји отимања уставних надлежности и власништва само Републици Српској. Од посебне важности је настојање Уставног суда БиХ да измени Устав ове државе, и то кршењем процедура и већином која нема легитимитет. У време Светског првенства у фудбалу повећан је број етнички мотивисаних инцидената. Обесправљивање Срба спроводи се и нелегалним притисцима и злоупотребом злочина почињеног у Сребреници. Уз чињеницу да Хашки трибунал није осудио нити један злочин према Србима и да су пред странацима успостављеним судством потпуно запостављена српска страдања у БиХ, Сребреница представља круну политичке и расистичке употребе страдања једног народа.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У Републици Хрватској је настављена политика асимилације и обесправљивања Срба. Самостална демократска српска странка је већ дуже времена искључена из извршне власти. Иако асимилована у хрватски национални покрет и окренута уском кругу градског становништва, СДСС је трн у оку фашистичко-усташкој половини хрватског народа, а посебно тзв. Домовинском покрету, који је одстрањивање Срба из владе поставио као услов за коалицију са ХДЗ-ом. Иако формално имају широка права, Срби су предмет систематског обесправљивања, кампањи мржње, а и даље су жртве свакодневних инцидената на националној основи. Нису испуњене одредбе Ердутског споразума. Ћирилица је упркос закону и даље углавном прогоњена и потиснута.
У Црној Гори Срби су нешто мање неравноправни него пре 2024. године. Председник Нове српске демократије, највеће српске странке, већ је две године председник Скупштине Црне Горе. Српски политичари држе око петину мање битних министарских ресора. Будући да апсолутна већина грађана очигледно прихвата СПЦ и српски језик, док је број Срба приближан броју националних Црногораца, необично је оштро противљење велике већине политичких актера Црне Горе равноправости српског народа. Посебно кад је реч о службеном језику и знамењима. Иако нису остварена сва њихова уставна права, нешто више Срба запослено је у државној управи и локалној самоуправи. Но, и поред тога, целокупан српски народ и даље је мета кампањи мржње и државне асимилације. Осим тога, и из Србије је извршен притисак да се српске странке сукобе са већином – што би значило њихов излазак из владе. Тако је организовано медијски демонизован Андрија Мандић, док је Милан Кнежевић пак хваљен. Дубока држава из Србије – од појединих министарстава и установа (каква је САНУ), до новина (Недељник, Данас...) – отворено ради на афирмацији црногорских националних и проевропских странака као легитимних представника српског народа у Црној Гори.
Напредни клуб предлаже значајнију подршку, већа улагања, политику ширих основа - демократску и институционалну. Она треба да буде вођена по узору на политике држава са сличним проблемима: Мађарске, Хрватске и Бугарске
На територији Косово-УН-МИК Срби су обесправљени. Мета су полицијског, али и етничког прогона. СПЦ је и даље предмет напада, при чему влада Аљбина Куртија користи једну албанску криминалну организацију која настоји да преузме српске цркве и манастире. Противно споразумима угашено је 59 установа српског народа на Северу Косова. Напади на Србе су свакодневни. Педесеторо Срба лежи у албанским затворима под оптужбама које су политичке или исполитизоване. Настављен је напад на поште, здравствени и образовни систем, а установе Косова-УНМИК почеле су албанску колонизацију српских општина о трошку свих грађана. Шовинистичка власт Аљбина Куртија не поштује два Бриселска споразума само кад је реч о договореним правима српског народа. Срби су и сегрегирани. Реакције САД и ЕУ су благе и ограничавају се на саопштења.
У Републици Северној Македонији српски народ је и даље обесправљен. Он нема иста права као националне мањине у другим бившим југословенским републикама. Истовремено, Македонци у Србији уживају пуна права националне мањине у складу са највишим европским стандардима. СПЦ је пре четри године године дала аутокефалност МПЦ. После велике победе северномакедонске опозиције на власт је дошла и Демократска партија Срба у Македонији. Њен председник Иван Стоилковић постао је потпредседник владе РСМ. Дошло је до економског напретка српских средина, а српски језик је у неким општинама и градовима добио службени статус.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Званична Србија се у већој мери него раније посветила питањима везаним за српски народ у БиХ, али је занемарила и судбини препустила Србе на Косову и Метохији. Приметно је подстицање подела међу српским странкама у Црној Гори. Изостанак институционалног и транспарентног рада је очигледан, али можемо га оправдати притисцима НАТО и ЕУ. Према нашој процени, у српски народ у региону током протеклих година у политичком, економском и медијском погледу уложено је више него икада раније. Српство као тема је коначно постало легитимно. Ипак, кампање режимских таблоида неретко дугорочно штете српском народу.
Напредни клуб предлаже значајнију подршку, већа улагања, политику ширих основа – демократску и институционалну. Она треба да буде вођена по узору на политике држава са сличним проблемима – Мађарске, Хрватске и Бугарске. Захтевамо и, где год је то могуће, вођење политике реципроцитета. Такође, верујемо да је, након деценија наших узалудних настојања да се понизимо, закинемо сами себе и прибижимо им се, извесно да Немачка, Британија, савезници и, после истека мандата садашње администрације вероватно САД, не желе да српском народу дозволе равноправност. Ово чак ни у условима које су сами створили ратовима против Србије и Југославије. Зато је неопходна радикална промена политике Србије, измена културног обрасца, демократизација државе и стављање националног и државног питања у средиште њене политике.
