Одмах после раздвајања светлости од таме супротним смеровима пошли су добро и зло. Потоњи еони историје човека крунисаће издају као највећи подвиг синова таме. Енциклопедија њених примера свакако је једна од две најобимније књиге, превелика за Александријску библиотеку и бестселер душама које су остале заробљене у мраку подземног света.
Од свих издаја најгнусније су оне које су почињене према своме народу, јер шта је идентитет појединца без обликовања које миленијумима клешу култура и етос заједнице? Примера ради, Херодот бележи издајника Ефијалта из Трахине који је у 5. веку пре н. е. открио Персијанцима заобилазни пут да опколе Спартанце и Леониду. Ефијалт своју вечност проводи у катабази у друштву са, рецимо, генералом Бенедиктом Арнолдом који је у рату за независност са америчке револуционарне стране прешао на британску и покушао да преда утврђење Вест Поинт. Данас је његово име на неславним страницама америчке историје. У шпанском историјском памћењу остало је име Јулијана из Сеуте који је почетком 8. столећа позвао муслиманску војску емира Мусе да преко Гибралтара започну покоравање Пиринејског полуострва.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
На страни светлости, а из дубине векова, долазе сасвим други примери и другачије поруке, Богу угодне. Угарски краљ Жигмунд именује деспота Стефана Лазаревића за великог жупана Торонталске жупаније у Бечкереку, данашњем Зрењанину. Негде у то време српски деспот у поеми „Слово љубве“ позива на праштање, на разумевање и помирење. Без обзира на то што се претпоставља да је ово песничко дело ренесансне осећајности наменио своме брату Вуку са којим је био у сукобу, порука има универзални карактер.
Без линеарног пресликавања зороастријанског веровања о „вечном враћању истог“, уочава се да параболе смисла ткају мрежу повесног тепиха.
Недавно, у Зрењанину, на великом политичком скупу, управо пред деспотовим народом који има памћење записано у камену и зато опстаје упркос непријатељима који вребају са свих страна, па и из унутрашњости самог српског бића, Александар Вучић пружа руку помирења, позива на повратак заблуделој деци Србије, отвара светлосне стазе за заједничку будућност без мржње и без братоубилачког насиља.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Друга парабола води од историјских барјактара издаје до генерације дела овдашњих студената и њихових предводника који би да зауставе експлозивни пут Србије у будућност. „Кључеве града“ предали би непријатељима ове земље да је раскомадају, да обесмисле милионске жртве положене на олтар наше слободе и доврше геноцид који су започели пре 85 година некажњено се провлачећи до данас. Тридесет сребрњака је на скали инфлације неморала досегло цифру од десет милијарди евра као наднице за издају. Блокадери ће свакако обогатити енциклопедију издајника сопствене земље и народа коме припадају.
