Драгољуб Којчић: Дешифровање поруке – ко обликује представе блокадера

Од Маклуановог „глобалног села“ до друштвених мрежа пут је био кратак, али је промена била огромна: информација више није само средство комуникације него и средство обликовања политичке стварности

Маршал Маклуан отворио је тему комуникација и информација у свету који је долазио у сусрет његовој генерацији. У то време технологија из ових области напредовала је до штампе и електронских медија, радија и телевизије, који су учинили да се хоризонт догађаја које познајемо и који сматрамо нашим заједничким животним простором може назвати глобалним селом. У књизи Разумевање медија Маклуан наглашава да је медиј у својој суштини порука. Из аргоа такозване Flower Power (контра)културе он преузима разликовање на вруће и хладне медије, заправо на оне који носе високу дефиницију информација и оне са мало информационог садржаја. Фотографију узима за тадашњи пример врућег медија, а стрип или телефон за његову хладну супротност.

У наше доба интернета, електронских пријатељстава и емоционалних веза на Фејсбуку, друштвених мрежа које превазилазе персонално адресирану поруку, а све са врхунским технолошким носиоцима података, говорећи маклуанским језиком, све има врућу и високу дефиницију. Човечанство од тога није постало боље, али је постало другачије. Све зависи од тога какве су намере креатора порука.

Да се подсетимо на изванредну госпел песму Марвина Геја и њену cover интерпретацију коју изводе Криденси – „I Heard It Through the Grapevine“. Овај енглески идиом значи чути гласину или јој поверовати. У нашем друштву и у нашем тренутку Маклуанова визија будућности добија дистопијски карактер и у њој одзвањају стихови Марвина Геја.

Елем, Карне Рос, британски дипломата у оставци, са ликом и изразом Мета Дејмона у улози субверзивног агента CIA у филму Добри пастир, 2012. године објавио је књигу Leaderless Revolution (Револуција без вођа) која сумира и усавршава његов креативни конструкт обојених револуција. У основној инспирацији дело је анархистичко, али је искоришћено од управо супротних политичких пројектаната светске моћи да сруше сваку суверену власт и аутентичну народну вољу. Чак је и спектар шареноликости боја за означавање акција рушења власти широм света такозваним обојеним револуцијама подмукло украден из појмовника хипи културе и песме T-Rexa и Марка Болана „Children of the Revolution“, као што је агресија на Србију подмукло и безобразно названа Милосрдни анђео. Да ли је Карне Рос само „корисни идиот“ или програмирани тројански коњ непријатеља слободе, показаће време.

Представе о свету наших блокадерских студената формирају се на основу порука са друштвених мрежа. Поруке креира онај ко има свој политички циљ – да деца поверују како је власт у Србији аутократска, иако апсолутно спада у најлибералније у Европи. Није довољна ни примарна евиденција да се њихове акције против нормалног живота грађана не санкционишу онако како заслужују, па су и аболирани да би схватили једину праву, истиниту и родитељску поруку – Србија је наша заједничка земља!