Актуелна кубанска криза показује геополитичку реалност у којој мале државе морају да уложе сопствене напоре у борби за суверенитет и слободу
Глобални геополитички потреси од почетка 2026. године показују висок степен конфликтности у међународним односима и низ негативних последица које су се одразиле на готово све регионе света. Много се говорило и писало о руско-украјинском сукобу, рату на Блиском истоку, догађајима у Венецуели, кризи у Европи и историјским састанцима у Кини, али недовољно о Куби као држави која се нашла у средишту америчке политике притиска. Куба се од почетка 2026. године суочава са једном од најтежих економских, енергетских и друштвених криза од револуције 1959. године. То је резултат дуготрајних америчких санкција, притисака и изолацијe, које су систематично слабиле и урушавале кубански систем и гушиле борбе кубанских режима за слободу. Ескалација актуелне кубанске кризе догодила се након акција у Венецуели и хапшења председника Николаса Мадура, који је био значајан кубански савезник. Одмах потом блокиране су испоруке венецуеланске нафте Куби и уведене посебне америчке санкције свим државама које пружају помоћ властима у Хавани. Тиме је покренут домино ефекат дестабилизације режима на западној хемисфери, коју је америчка администрација означила као зону примарних геополитичких интереса.
Амерички интервенционизам на западној хемисфери не би требало да нас чуди, будући да је таква спољна политика најављена у Стратегији националне безбедности САД у новембру 2025. године. Реч је о приступу заснованом на редефинисаним принципима Монроове доктрине из 1823. године. Према Монроовој доктрини, САД би требало да успоставе контролу над северноамеричким и јужноамеричким континентом како би израсле у велесилу, а да потом шире таласократски империјализам изван граница западне хемисфере, према Евроазији и Африци. Управо се у новој Стратегији истиче ексклузивно право САД на контролу западне хемисфере и искључивање свих држава које би то могле да наруше, пре свега Кине и Русије.
САД имају за циљ да прекину социјалистички континуитет на Куби као „одметничкој држави“ и да промене њен вредносни систем према својим мерилима
Америчке акције на Блиском истоку, помоћ Украјини, хапшење у Венецуели и најаве председника Трампа да би сличан сценарио могао да се понови на Куби, потврђују чињеницу да Вашингтон још увек може истовремено да делује у различитим регионима широм света. У једном од претходних текстова указивао сам на Меморандум Канцеларије за правне послове из 1989. године, који је написао помоћник државног тужиоца Вилијам Бар са циљем да се омогући деловање ФБИ на територији других држава уколико се сматра да су појединци прекршили закон САД или угрожавају америчке националне интересе. Сматрам да је у том контексту важно поменути и доктрину о одметничким државама која је настала у САД са циљем да оправдају интервенције према оним државама које нису прихватиле тзв. америчке универзалне вредности. Народи који су се томе супротстављали означени су као нецивилизовани, а државе као одметничке. Тиме су правдани војне акције, економске санкције, ембарго и рушење непослушних режима.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 25. јуна, можете да прочитате цео текст "Куба Либре"
