Улазак хиљада илегалних миграната у шпанску енклаву Сеуту крајем јула поново је отворио питање способности Европске уније да заштити своје спољне границе. Аутор указује да је реч о наставку дугорочне кризе чији су узроци много дубљи од појединачних мигрантских таласа
Последњих дана јула 2026. године хиљаде миграната из Марока упутило се ка шпанској енклави Сеути на северу Африке. Велики мигрантски талас и притисак који су извршили на гранични појас резултирао је уласком у Сеуту 30. јула, због чега је Шпанија послала припаднике оружаних снага. Иако нису крочили на тло Европе, илегални мигранти су уласком у Сеуту ушли у Европску унију, што подсећа на догађаје из 2014. и 2015. године. То нам потврђује да миграције непрестано теку, само су интензитет и бројност променљиви. Због тога сматрам да су мигранти стално пред вратима и да притисак неће јењавати. Штавише, Европа ће трпети све већи притисак, како на спољним границама, тако и унутар територије.
Много је догађаја у последњих неколико година који су потврдили да европске државе немају довољно капацитета и спремности да се суоче са безбедносним проблемима изазваним од стране миграната који су населили Европу без жеље да се прилагоде и асимилују. Недавни догађаји и насиље у Француској током прославе титуле Лиге шампиона о томе сведоче. Није реч само о мигрантима који су дошли у последњих десет или петнаест година, већ мислим на генерације миграната који деценијама живе у европским државама, уживају сва права и погодности, али нису прихватили обавезе. Отуда нестабилност и страх постају стална обележја данашње Европе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Континуитет мигрантске кризе
Локални и регионални сукоби на почетку 21. века имају велики потенцијал да се прелију на друге регионе и тако постану глобални изазови који захтевају заједничко реаговање више држава и народа. Мигрантска криза је трајна последица нестабилности и ратова на Блиском и Средњем истоку и на северу Африке, која се у континуитету прелива на европски континент као географски приступачно и жељено трајно одредиште. Током 2015. године процењује се да је Медитеран морским путем прешло више од милион људи, тежишно ка Балкану и Италији. Балканска рута била је главни правац кретања ка средњој и западној Европи, због чега су поједине државе попут Мађарске одлучиле да подигну високе ограде дуж границе како би спречиле улазак великог броја миграната. Мигрантски талас изазвао је политичку поларизацију унутар ЕУ и јачање деснице, због чега је дошло до спорова и притисака на оне државе које нису желеле да усагласе мигрантску политику са политиком Брисела. Присетимо се да је Европски суд правде казнио Мађарску са 200 милиона евра и додатних милион евра дневно због одбијања да примени правила ЕУ о мигрантима и азилу. Мигрантска криза, пандемија коронавируса, руско-украјински рат, рат на Блиском истоку и други проблеми у последњих десетак година показали су суштинске слабости ЕУ и неслагања око кључних питања постављених у простору између националних интереса и наддржавних усаглашавања.
Много је догађаја у последњих неколико година који су потврдили да европске државе немају довољно капацитета и спремности да се суоче са безбедносним проблемима изазваним од стране миграната који су населили Европу без жеље да се прилагоде и асимилују
Сцене које виђамо у Француској, Немачкој, Шведској, Белгији, Шпанији, Великој Британији и другим државама показују континуитет мигрантске кризе и цивилизацијске сукобе у свакодневном животу. „Градови у градовима“ и посебна гета у којима живе мигранти одсликавају паралелну реалност и одвојене светове у оквирима Европе. Ако се позовемо на ставове Семјуела Хантингтона да су „цивилизацијске границе крваве границе“, онда је оправдано говорити о великом конфликтном потенцијалу у Европи који може да ескалира у сваком тренутку. У том контексту, бројни истраживачки текстови потврдили су присуство „спавача“ у колонама миграната који су у различитим таласима долазили на европско тло. Навешћу само да је Вашингтон пост 2016. године објавио причу у вези са четворицом миграната који су добили задатак од Исламске државе да изврше терористички напад на тлу Европе. Двојица од њих четворице учествовала су у великом нападу у Француској 2015. године. Процена је да радикалних појединаца и група на тлу Европе има на хиљаде.
ФОТО: REUTERSМишљења сам да су мигрантски таласи више него било који други геополитички процеси изменили цивилизацијску и културолошку слику већине европских држава са претњом да неповратно редефинишу основе на којима Европа вековима почива. Дакле, мигрантска криза нису само непрегледне колоне људи који се крећу са једног места ка другом, већ је то скуп различитих процеса са дуготрајним последицама које утичу на државе и онда када не видимо те колоне. То је реалан безбедносни ризик, због ког сам више пута истицао да је Европа у раљама геополитике страха.
Чувар спољних граница уније
Шпанија је због своје територијалне блискости са Африком била под сталним притиском мигрантских таласа, како током историје, тако и данас. Сетимо се само да је Сеута и приобални појас Тарахал била одредиште и 2014. године, када је неколико стотина миграната из Марока покушало да пређе границу. Иако Шпанија током мигрантске кризе од 2015. године није била примарна рута, њен значај за мигранте из Марока и других држава западне Африке је неупитан. Према извештају Фронтекса, Шпанија и Мароко су својом добром сарадњом током европске мигрантске кризе успеле да смање број илегалних миграција, због чега се један део миграната окренуо ка рути до Италије. Добра сарадња настављена је и у годинама касније. Мароко је током 2024. године спречио око 79.000 покушаја илегалних прелазака према Европи. Више од половине особа које су покушале пролаз биле су пореклом из западне Африке. Дакле, Мароко има важну улогу у контексту заштите границе са Сеутом и Мелиљом.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Међутим, у тренуцима када су односи Шпаније и Марока били у одређеној кризи, долазило је до већег притиска миграната, што је случај из маја 2021. године када је у Сеуту дошло око 10.000 људи. И у том сегменту можемо да повучемо паралелу са догађајима из 2015. године, када је Турска имала важну улогу за контролу милиона миграната који су се нашли на њеној територији. Турске власти користиле су мигрантску кризу као средство геополитичког притиска, посебно након отворене претње да би могли да пусте милионе миграната ка Европи. Мишљења сам да и Мароко може да користи мигрантски потенцијал као средство притиска на Шпанију, односно на границе ЕУ.
Мигрантски талас изазвао је политичку поларизацију унутар ЕУ и јачање деснице, због чега је дошло до спорова и притисака на оне државе које нису желеле да усагласе мигрантску политику са политиком Брисела
Шпанске власти предузеле су различите мере како би заштитиле границе. Закон о заштити јавне безбедности из 2015. године допуњен је једним амандманом који се тиче илегалних миграната. Допунска одредба Закона о странцима под насловом „Посебан режим Сеуте и Мелиље“, односи се на то да странци затечени на граници ових градова док покушавају да савладају ограде могу бити одбијени како би се спречио њихов илегални улазак у Шпанију. То је веома занимљиво питање, будући да се допунска одредба тиче илегалног преласка копном, али не и морем. Наведено је потврђено пресудом од 29. јуна 2026. године, која се односи на забрану моменталне депортације миграната ухваћених на мору при покушају уласка у шпанске енклаве Сеуту и Мелиљу. Самим тим, илегални преласци морем не могу се третирати исто као и илегални преласци копном. Последице те пресуде евидентне су на терену, будући да је десетине хиљада миграната из Марока кренуло морем у Сеуту. Мишљења су подељена, једни сматрају да је до масовних миграција дошло због тумачења пресуде Врховног суда, док други тврде да је због социо-економске ситуације у Мароку.
ФОТО: REUTERSСа друге стране, за Шпанију је имиграција веома важна, посебно у угоститељству, грађевинарству, пољопривреди и транспорту. У јуну 2026. године број страних радника укључених у систем социјалног осигурања премашио је 3,4 милиона. Само током 2025. године у Шпанију се доселило више од 400.000 људи, највише из Марока и Колумбије. То говори о обиму имиграције и настојању шпанских власти да досељенике укључе у систем. Због тога је влада Педра Санчеза усвојила реформу Закона о странцима која подразумева регулацију статуса имиграната који живе и раде у Шпанији без докумената. Влада је очекивала око пола милиона пријава за радне дозволе, али је стигло више од милион захтева, што је историјски рекорд. Регулација статуса имиграната подразумева издавање дозвола за боравак на годину дана, што је уједно и могућност имигрантима да се крећу у Шенген зони.
То је изазвало велику полемику на нивоу ЕУ. Конзервативне владе Италије, Немачке и Холандије сматрају да шпански закони отварају врата уније мигрантима из Африке, што доноси безбедносне изазове и претње. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони сматра да обећање брзе регулације статуса имиграната мотивише десетине хиљада људи да ризикују животе на мору и крену ка Европи. Када мигрант добије легалан статус или азил у Шпанији, он стиче право на слободно кретање унутар Шенгенског простора. Проблем за европске лидере је чињеница да многи од њих не остају у Шпанији, већ одлазе у богатије земље северне и западне Европе. Због тога је Италија 31. јула донела одлуку о привременом увођењу граничних контрола за путнике из Шпаније, како би заштитила националну безбедност. Истовремено, Француска је појачала контроле на граници, док су Шведска и Финска отвориле питање способности Шпаније да контролише спољне границе ЕУ. Тиме су поверење међу државама ЕУ и међусобна сарадња још једном стављене на тест отпорности.
ФОТО: JesúS Torres/Zuma Press/ProfimediaНапослетку, догађаји у Сеути показали су да мигрантска криза континуирано дестабилизује ЕУ и међудржавне односе. Иако ЕУ доношењем Новог Пакта о миграцијама и азилу од 12. јуна 2026. године има за циљ да миграциону политику унапреди и успостави механизме сарадње међу државама чланицама уније, сматрам да то није довољно, што потврђује и актуелна ситуација у Сеути. Чињеница је да ће државе чланице ЕУ које су заштитнице спољних граница уније имати све мање капацитета да се самостално суочавају са мигрантским притисцима којих ће бити све више. Африка је у сталном демографском расту, стопа сиромаштва је на високом нивоу, политичка нестабилност је константа, посебно у појасу Сахела, што директно утиче на раст мигрантског потенцијала. Према томе, мишљења сам да су мигранти заиста пред вратима Европе и да ће геополитика миграција бити све запаженија у будућности.
