Данас се пред нашим очима одвија успон Кине, те се поставља питање да ли ће она понудити визију за 21. век која ће имати моћ привлачења
Jедан цвет не чини пролеће, али стотине цветова доносе пролеће у врт (кинеска изрека).
Геополитика се најчешће везује за супарништво међу државама и односе моћи, који се мере војним и ресурсним капацитетима и политичким утицајем. Почевши од анализе сукоба и борбе за примат у међународним односима, неизоставно је да узмемо у обзир и друге аспекте доминације великих сила током историје. Економска и војна моћ су основа, али то није довољно. Због тога су велике силе нудиле одређене концепте и визије света како би привукле друге државе и њихово становништво.
Тако је Британско царство понудило визију индустријског напретка и светске трговине у 19. веку. Сједињене Америчке Државе представиле су 20. век кроз амерички сан, либерални међународни поредак и технолошку револуцију. Својом меком моћи привлачиле су стотине милиона људи који су почели да сањају амерички сан. Данас се пред нашим очима одвија успон Кине, те се поставља питање да ли ће она понудити визију за 21. век која ће имати моћ привлачења.
Пратећи статистике заиста можемо да потврдимо да би Кина већ у наредних неколико година могла да преузме примат на глобалном нивоу. Реч је о једној држави која је само пре неколико деценија сврставана у ред најсиромашнијих на планети, а данас је друга економија света и покретач бројних развојних пројеката, поготову у домену најсофистициранијих технологија. Захваљујући кинеском успону, више од 800 милиона људи изведено је из екстремног сиромаштва, због чега сматрам да је нада оно што најбоље описује Кину и кинеско становништво данас.
Доминик Мојси у својој књизи Геополитика емоција писао је о нади и управо ју је везивао за Кину и развој Далеког истока. Он је наду представио као самопоуздање и неку врсту вере која подстиче на сарадњу с другима. Визија председника Си Ђинпинга о заједничкој будућности човечанства управо истиче сарадњу с другима као неизоставни сегмент. Нада се односи на економски и друштвени напредак, што је данас симбол Кине. Због тога Мојси сматра да се нада преселила са запада на исток, те да је сада Азија у успону, док Европа стагнира.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 23. јула, можете да прочитате цео текст "Геополитика наде"
