Убрзани развој технологија који је обележио последњих неколико деценија изискује активно праћење, анализирање и прилагођавање државних и друштвених система како би се на адекватан начин одговорило на „нову реалност“. Употреба вештачке интелигенције (ВИ) у развоју нових технологија допринела је својеврсној технолошкој револуцији у војном и цивилном сектору. За само две деценије дошло је до вишеструког раста броја држава које се укључују у програме иновација заснованих на ВИ. Дакле, сведочимо трци у развоју ВИ, а један од еклатантних примера јесу беспилотне летелице које се активно користе у војне сврхе, било да је реч о мирнодопским или ратним околностима.
Тежња за унапређењем и надградњом следила је све етапе индустријске револуције, будући да се један од циљева развоја технологија односио на повећање ефикасности производних система, превазилажење просторних и временских препрека, побољшање комуникације и повезивање држава и људи широм света. Међутим, са развојем технологија проширио се и простор за њихову злоупотребу и манипулације, што се негативно одражава на свеукупну безбедност, о чему морамо говорити.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ ВИ
Вештачка интелигенција је имитација или симулација нечега што сами још увек не разумемо у потпуности – људске интелигенције. Дакле, ВИ има способност учења и прилагођавања, резоновања и планирања, са циљем да створи структуре система учења које ће представљати самоучећи систем, без потребе да човек потхрањује машину низовима података. Синтагмом „машинско учење“ означавамо машине које су способне за учењe без учешћа људског фактора у програмирању и попуњавању података. То је битна чињеница око које су отворена бројна питања у међународним односима, пре свега питања етике и одговорне примене ВИ.
Значај ВИ је вишеструк, што је битна разлика у поређењу са технологијама које су спецификоване само за одређени сектор. Дакле, ВИ може да се примењује у привреди, економији, политици, војном сектору, обавештајном раду, научним истраживањима, медијима и контроли информационог простора, креативним индустријама и слично. То омогућава државама које убрзано развијају и располажу најнапреднијим системима да брже прикупљају и анализирају податке, да правовремено доносе одлуке, ефикасније да управљају привредом и да другим државама намећу технолошке стандарде. Због тога ВИ данас јесте мерило статуса велике силе, као и узрок ривалства између Сједињених Држава и Кине. Надметање се првенствено води око напредних чипова, електричне енергије, података и људског капитала. Због тога је важан догађај из јануара 2025. године, када је кинеска компанија DeepSeek представила нови модел, који је парирао најбољим америчким системима, а развијен је уз знатно скромније ресурсе. Амерички инвеститор Марк Андерсен назвао је тај догађај „Спутњик тренутком“ вештачке интелигенције, асоцирајући на шок који је Вашингтон доживео 1957. године.
Вештачка интелигенција је имитација или симулација нечега што сами још увек не разумемо у потпуности – људске интелигенције
Подаци Станфордског индекса ВИ из априла 2026. године показују да је јаз између америчких и кинеских модела практично нестао, будући да је најбољи амерички модел у марту имао предност од свега 2,7 одсто. Са друге стране, америчка приватна улагања у ВИ достигла су око 286 милијарди долара 2025. године, што је 23 пута више од кинеских 12,4 милијарде. Наравно, треба имати у виду да ови подаци не укључују кинеске државне фондове, преко којих иде значајнији део улагања. Свакако, САД издвајају много више новца за развој ВИ, док Кина са мање средстава успева да надомести технолошки јаз. То је веома важан показатељ, будући да ће недостатак ресурса у перспективи показати ко ефикасније користи ресурсе, знање и технологију.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
АМЕРИЧКИ VS. КИНЕСКИ ПРИСТУП
САД полазе од става да ће држава са највећим ВИ екосистемом постављати глобалне стандарде и убираће економску и безбедносну корист у свим сегментима. Имајући то у виду, Вашингтон је „Акционим планом за вештачку интелигенцију“ из 2025. године истакао да се САД налазе у трци за глобалну доминацију у развоју ВИ. Један од битних сегмената тог приступа тиче се извоза америчке технологије и стварања технолошке зависности међу другим државама које ће свој развој заснивати на америчким системима. Позната иницијатива Pax Silica из децембра 2025. године окупља државе кључне за ланце снабдевања полупроводницима, критичним минералима и инфраструктуром за ВИ. Сам назив је индикативан, јер асоцира на појмове Pax Romana и Pax Americana, који имају империјални значај. Из геополитичке перспективе, иницијатива окупља више од 20 држава, укључујући Јапан, Јужну Кореју, Израел и Велику Британију, које би требало да буду насупрот кинеском технолошком напретку.
Кина је своју амбицију за развој ВИ дефинисала 2017. године, са циљем да до 2030. године постане водећа светска сила у тој области. Државни савет је 2025. године објавио смернице за спровођење иницијативе „ВИ плус“, према којој би до 2027. године заступљеност интелигентних уређаја и система требало да пређе 70 одсто, а до 2035. године Кина би требало да уђе у фазу интелигентне привреде и друштва. У том свеобухватном приступу имплементације ВИ у цивилни и војни сектор, огледа се кинески успон.
Стратегија војне и цивилне фузије представља кинески концепт развоја последњих више од три деценије, а посебно од доласка председника Си Ђинпинга на власт. Председник Ђинпинг је 2014. године подигао ту стратегију на ниво „националне стратегије“, јер сматра да је она кључна за подмлађивање кинеске нације и јачање војске, да би већ 2015. године променио приступ развоју на дубоку фузију. Дубока интеграција војног и цивилног сектора обухвата, са једне стране, све аспекте националне одбране и војно-техолошког развоја, а са друге стране, оснаживање економског и друштвеног система, попут науке, образовања, индустрије и других аспеката. Према томе, не треба да нас чуди то што су америчке институције такав приступ означиле као претњу глобалном лидерству.
Подаци Станфордског индекса ВИ из априла 2026. године показују да је јаз између америчких и кинеских модела практично нестао, будући да је најбољи амерички модел у марту имао предност од свега 2,7 одсто
Осим наведеног, кинеска предност у односу на САД је енергија, односно ресурси. Кина данас производи дупло више електричне енергије од САД, а према одређеним проценама у наредних пет година изградиће шест пута више производних капацитета. То указује на то да ће блиска будућност бити обележена неизбежном борбом за ресурсе и освајање простора попут Арктика, Африке и свемира. Кина већ гради институционалну мрежу утицаја међу афричким и латиноамеричким државама, којима нуди могућност да бесплатно користе кинеске моделе као што су DeepSeek и Qwen. У том контексту, 16. јула 2026. године у Шангају потписан је споразум о оснивању Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције (WAICO), која је окупила 29 држава. Међу оснивачима су Русија, Белорусија, Бразил, Куба и Венецуела, као и десет афричких и дванаест азијских држава. Посебно је занимљиво да је међу оснивачима и Србија. Када се томе дода да је Србија претходно приступила и споразуму Артемис, то потврђује моју тезу да мале државе настоје да одржавају равнотежу између великих сила, трагајући за најповољнијим решењима и позицијама. Због тога мале државе морају да имају своју геополитику, која ће им омогућити да на адекватан начин сагледају сложене међународне односе и да правовремено реагују у складу са националним интересима.
ФОТО: Travis Ball/Sipa USA via Reuters ConnectГоворећи о сајбербезбедности, обе државе истичу да је реч о кључној области примене ВИ, али са различитим приоритетима. САД акценат стављају на превенцију дезинформација, заштиту дигиталне инфраструктуре и развој аутоматизованих система за детекцију и реаговање (нпр. против deepfake садржаја). Кина, пак, сајбербезбедност повезује са очувањем политичке стабилности, контролом информација и војним офанзивним капацитетима. У том контексту, кинеска стратегија укључује и активне мере за дигитални суверенитет, као и глобалну конкуренцију у стандардизацији и регулацији ВИ.
Такође, обе државе виде ВИ као средство за обликовање међународног система. САД се ослањају на мрежу савезништава и технолошку дипломатију, настојећи да окупе демократске државе око заједничких принципа управљања ВИ. Кина, с друге стране, настоји да искористи ВИ за подршку новој глобалној архитектури заснованој на мултиполарности и кинеским технолошким стандардима. То нам показује да ВИ, осим безбедносне конкуренције, постаје и средство геополитичког редефинисања у 21. веку.
ФОТО: Nicolas Economou via Reuters ConnectИмајући претходно наведено у виду, можемо приметити да се формирају две технолошке сфере, једна окупљена око америчке иницијативе Pax Silica, а друга око кинеске иницијативе WAICO. Тако смо дошли у ситуацију да по ко зна који пут у историји имамо два супротстављена блока предвођена силама које се надмећу у различитим доменима, али ипак знају да неконтролисано ривалство може довести до прекорачења црвене линије. Због тога је Хенри Кисинџер упозорио на то да ВИ може променити стратешку равнотежу попут нуклеарног оружја и да би због тога Вашингтон и Пекинг требало да започну разговоре о контроли ове технологије. Мишљења сам да је посета кинеског председника Вашингтону од 23. до 25. септембра 2026. године делимично допринела контроли ВИ. Наиме, том приликом су председници разговарали о ризицима и бенефитима „суперинтелигенције“, позивајући на здраву конкуренцију у даљем развоју ВИ. Слични разговори вођени су и током Хладног рата, када су Вашингтон и Москва успоставили тзв. врућу линију након Кубанске ракетне кризе 1963. године, са циљем да ривалство не пређе у катастрофу.
Напослетку, нема сумње да вештачка интелигенција представља нову осу глобалне безбедносне конкуренције. То је посебно значајно уколико имамо у виду да је ВИ мултипликатор моћи у свим димензијама простора, од копна и мора, преко ваздуха, до свемира и сајберокружења. Због тога ће САД и Кина наставити да обликују глобалну агенду у вези са ВИ, што ће утицати на све актере у међународном систему. За мале и средње државе то је веома значајно, јер са добрим међународним приступом и јачањем унутрашњих капацитета, могу да надоместе асиметрију моћи која је неминовна у светској политици.
