САД јесу сила која пројектује своје интересе на Арктику, али су њени реални капацитети недовољни како би парирала Русији у суровим леденим условима
Арктик све више постаје једно од средишта глобалног геополитичког надметања и трке за освајање леденог простора и ресурса који се ту налазе. Као северна ледена капа, Арктик је посматран као природна баријера и неприступачан простор чије је освајање било немогућа мисија. Међутим, са развојем различитих технологија и великих поморских система и са растућом потражњом за енергентима и критичним минералима, данас се Арктик све више посматра као потенцијални поморски коридор и зона стратешког надмудривања великих сила. Несумњиво, овај простор у наступајућем мултиполаризму добија све значајније место у глобалној прерасподели моћи, пре свега између Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава. Ипак, треба нагласити да је „борба за Арктик“ неретко веома широко конотирана, што може да прикрије стварне односе на том простору. Наиме, Арктик није јединствена безбедносна целина у просторном обухвату од Баренцовог до Беринговог мора, те због тога морамо направити његово јасно географско, а потом и геополитичко позиционирање.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Северна ледена капа
Арктик у ширем појасу обухвата Северни ледени океан и северне делове Евроазије и Северне Америке, укључујући просторе Русије, Канаде, Аљаске, Гренланда и Скандинавије. Осам држава има територије у арктичком појасу и оне чине Арктички савет основан 1996. године као главни форум регионалне сарадње. Реч је о Русији, САД, Канади, Норвешкој, Шведској, Финској, Исланду и Данској (посредством Гренланда). Међутим, положаји наведених држава нису упоредиви. Русија располаже огромном арктичком обалом, бројним становништвом и значајном војном и економском инфраструктуром на северу, САД су арктичка држава преко Аљаске која пројектују своје интересе у ширем појасу, почевши од Гренланда, Норвешка контролише Медвеђи пролаз, простор од изузетног значаја за руску Северну флоту, док су безбедносни проблеми Канаде у арктичком појасу све више повезани са присуством Русије и Кине.
Географски положај Арктика је веома значајан, будући да се на његовим ободима налазе САД, Европа и Русија, док се преко Беринговог мореуза отвара правац према источној Азији. У средишту се налази Северни ледени океан, који је одувек синоним за неприступачан и затворен простор, изузетно ризичан за пловидбу. Ипак, и то се мења, како због развоја технологије, тако и због климатских промена које остављају последице по ледену површину на северу. Према подацима „NOAA Arctic“, период од октобра 2024. до септембра 2025. године био је најтоплији на Арктику од почетка мерења температуре 1900. године. Повлачењем леда отвара се могућност лакшег приступа ресурсима и арктичким поморским правцима, што ће бити све запаженије у будућности.
Када је реч о ресурсима, Амерички геолошки завод процењује да би на Арктику могло да се налази још 90 милијарди барела нафте, 47,26 билиона кубних метара природног гаса и 44 милијарде барела течног природног гаса, при чему се очекује да се око 84 одсто ових ресурса налази у приобалним подручјима
Најважнији поморски правац јесте Северни морски пут, који се протеже дуж руске арктичке обале и представља најкраћу руту од источне Азије до Европе. Тренутно су руте кроз Суецки канал, Црвено море, Ормуски мореуз и слично од кључног значаја, али су исто тако и тачке великог геополитичког притиска, због чега трасирање алтернативних коридора ствара стратешку предност. Треба нагласити да је Северни морски пут пре свега интересантан земљама које се налазе у северном делу Азијско-пацифичког региона, због економског и временског фактора. Кина пројектује своје интересе ка Северном морском путу и улаже средства у пловила која би могла редовно да транспортују робу у сезони пловидбе, када море није оковано ледом. Посебан значај Северног морског пута огледа се у чињенице да је за транспорт робе од Санкт Петербурга до Шангаја потребно око 28 данa (најбрже до сада 21 дан), док пловидба кроз Суецки канал траје око 50 дана. Нагласио бих да време трајања транспорта зависи од много фактора, као што су временски услови, врсте бродова, безбедносна ситуација (нпр. Хути у Црвеном мору) и томе слично. Осим тога, за Русију и њену трговачку и војну флоту веома су важне арктичке луке Мурманск и Архангелск, будући да је њен приступ топлим морима на југу ограничен.
Када је реч о ресурсима, Амерички геолошки завод процењује да би на Арктику могло да се налази још 90 милијарди барела нафте, 47,26 билиона кубних метара природног гаса и 44 милијарде барела течног природног гаса, при чему се очекује да се око 84 одсто ових ресурса налази у приобалним подручјима. Осим тога, у арктичком кругу на копненом делу Канаде, Русије и Аљаске налазе се неки од највећих светских рудника никла, бакра, цинка, олова, као и значајне залихе гвожђа и угља. Вреди поменути град Нориљск у Русији у чијем индустријском региону се налазе осам рудника и два постројења за обогаћивање руде. То је највећа индустријска зона на свету у којој се производи више од 13 одсто светске залихе никла, око 40 одсто паладијума и 25 одсто платине и других метала. Такође, у арктичком кругу се налазе бројни ретки елементи и критични минерали. Гренланд заузима осмо место у свету по резервама ретких земљаних метала и на њему се налази 25 сировина од укупно 34 сировине које Европска комисија класификује као „критичне сировине“ за дигиталну и зелену транзицију, пре свега огромне количине никла, кобалта, графита, литијума, ниобијума, титанијума, тантала, ванaдијума и молибдена. Према томе, природно и рудно богатство све више ће убрзавати трку у освајању северне ледене капе.
ФОТО: Orjan Andreassen/Forsvaret/Handout via REUTERSГеополитичка трка на Арктику
Русија је водећа континентална сила на свету, иако поседује најдужу арктичку обалу и велики део њене северне територије се налази унутар Арктичког круга. За Москву је Арктик економска база, северна стратешка дубина, поморски коридор и простор нуклеарног одвраћања, али не и предуслов да буде сврстана у ред поморских сила. Климатски услови и непроходна пространства на северу препрека су ширег глобалног приступа, због чега је Русија вековима настојала да изађе на топла мора.
Родоначелник поморске геостратегије Алфред Мехен сматрао је да је морско царство без сумње светско царство, због чега је предност давао поморским силама, односно Сједињеним Државама. Сматрао је да силе мора имају већи маневарски простор и контролу над глобалним комуникацијама, што је ограничење са којим се суочавају силе копна. Због тога се о руском продору ка топлим морима много писало, а Балкан је један од простора који је виђен као погодан за руски излаз на Медитеран. Отуда на западу стереотипи о Србима као „коњовоцима руских козака ка топлим морима“ и Србији као „руској одскочној дасци“ ка Медитерану. Друга линија потенцијалног руског продора ка топлим морима је Блиски и Средњи исток, као зоне са изразитим конфликтним потенцијалом. Имајући у виду да су Англосаксонци чврсто заузели став да је Русија главна претња поморским силама и да јој треба онемогућити да контролише приобалне области, важне луке и морске пролазе, јасно је због чега су Балкан, Блиски и Средњи исток зоне из којих је требало истиснути руски утицај.
Кина има удео у два највећа руска арктичка пројекта за течни природни гас Јамал ЛНГ и Арктик ЛНГ 2. Ове инвестиције су реализоване преко кинеских државних енергетских компанија и државног инвестиционог фонда, чиме је Пекинг обезбедио улогу кључног финансијера руског арктичког енергетског сектора
Реал(гео)политички посматрано, САД су успеле у својој намери да територијално изолују и ограниче маневарски простор Русије у јужним приобалним зонама Евроазије. Међутим, уколико дође до значајнијих промена на северу и уколико Русија успостави неометан транзит у арктичком појасу, имаће много бољу позицију на глобалном нивоу, јер ће уклонити недостатак територијално закључане земље. Руска Влада је истакла развој Северног морског пута као стратешки приоритет и одобрила је план развоја овог транспортног коридора до 2035. године. Његова вредност осетно расте након 2022. године, када се значајан део руског енергетског извоза преусмерава ка Азији. Према најновијим подацима из августа 2026. године, Северним морским путем послато је око шест милиона барела руске нафте према Далеком истоку, односно Кини као главном купцу.
Са геостратешког аспекта, полуострво Кола и лука Мурманск од великог значаја су за Русију будући да су ту позиционирани важни делови Северне флоте и стратешке нуклеарне подморнице. Самим тим је и шири простор Баренцовог мора зона руског стратешког наступања и одвраћања, посебно од почетка рата са Украјином и уласка Финске и Шведске у НАТО. Проширење НАТО је битна чињеница у овом контексту, будући да је улазак Финске и Шведске, као чланица Арктичког савета, променио стратешку карту северне Европе тако што су границе НАТО померене ка северу и истоку. Уколико погледамо карту, видећемо да је тим проширењем створен непрекидан НАТО простор од Северне Америке, преко Гренланда и Исланда, до Норвешке, Шведске и Финске. Тиме је уједно срушен мит о „неутралним“ земљама – Шведској и Финској, које су деценијама заговарале концепт „потпуне неутралности“. САД су тиме оствариле неколико битних циљева. Прво, промениле су безбедносну архитектуру Европе и приближиле су се, посредством НАТО, Русији и арктичком појасу. Друго, Балтичко море је сада практично постало унутрашње море НАТО, што значајно отежава положај руске енклаве Калињинград и Санкт Петербурга. Треће, финска граница са Русијом која је дуга 1.340 километара сада је граница НАТО, што омогућава атлантистичком савезу оперативан приступ и надзор руске стратешке зоне у Баренцовом мору. Због тога Русија мора да развија своје снаге на северу како би, најпре заштитила зону својих примарних геополитичких интереса, а потом и проширила маневарски простор који ће јој бити неопходан за боље позиционирање у наступајућем мултиполарном међународном поретку.
ФОТО: REUTERS/Carlos OsorioСједињене Америчке Државе наглашавају у Арктичкој стратегији из 2024. године како Арктик има све важнију улогу за одбрану америчких националних интереса. Такав став огледа се у чињеници да је трка за освајање северне ледене капе заправо глобално такмичење великих сила од чијег исхода ће зависити њихово позиционирање у промењеном међународном окружењу. САД јесу сила која пројектује своје интересе на Арктику, али су њени реални капацитети недовољни како би парирала Русији у суровим леденим условима. За разлику од Русије која има највећу ледоломачку флоту на свету са преко 40 бродова, од чега осам нуклеарних, САД имају три брода старије производње. Вашингтон је свестан тога због чега је свој фокус преусмерио ка Гренланду. Реч је о зони виталних америчких интереса, посебно у контексту националне безбедности и изградње Златне куполе, о којој председник Доналд Трамп говори. Почетком 2026. године Трамп је истакао потребу да се Гренланд припоји САД и да се из трке у освајању тог простора избаце Кина и Русија. Гренланд је важан због ретких минерала, арктичких путева трговине и америчке свемирске базе Питуфик значајне за надзор зоне Арктика. Иако Гренланд припада Данској, која је чланица НАТО од оснивања савеза, мишљења сам да ће САД реализовати своју намеру уколико то буде неопходно. Председник Трамп је исти захтев поновио на самиту НАТО у Анкари 7. јула 2026. године. Европске државе подржале су суверенитет Данске и критиковале изјаве америчког председника, што је још један узрок неслагања унутар атлантистичког Запада.
Са геостратешког аспекта, полуострво Кола и лука Мурманск од великог су значаја за Русију будући да су ту позиционирани важни делови Северне флоте и стратешке нуклеарне подморнице
Кина у својој стратегији посматра Арктик кроз четири кључна стуба: научна истраживања, ресурси, транспортни коридори и ширење иницијативе „Појас и пут“. Отуда иницијатива „Поларни пут свиле“, која је званично представљена у кинеској Белој књизи о арктичкој политици, као северни крак глобалне иницијативе „Појас и пут“. Главни циљ ове стратегије јесте развој бродских рута на крајњем северу које повезују источну Азију са Европом, чиме се значајно скраћује време транспорта. Сарадња Кине и Русије на северу је све запаженија. Кина има удео у два највећа руска арктичка пројекта за течни природни гас Јамал ЛНГ и Арктик ЛНГ 2. Ове инвестиције су реализоване преко кинеских државних енергетских компанија и државног инвестиционог фонда, чиме је Пекинг обезбедио улогу кључног финансијера руског арктичког енергетског сектора. То је битна чињеница, будући да се од почетка руско-украјинског сукоба 2022. године бележи економско и привредно приближавање Русије и Кине. Осим наведеног, кинески интерес за трасирање пута на северу јесте изналажење алтернативних коридора. Транспор од кинеских лука до Европе иде преко Малајског мореуза ка Персијском заливу или преко Суецког канала ка Средоземљу, што су руте на којима се бележе бројни безбедносни изазови и претње. Позната је „малајска дилема“ због несигурности пловног пута кроз мореуз. У потенцијалном сценарију блокаде и напада у Малајском мореузу, последице би се директно одразиле на трговачке руте и енергетску безбедност Кине. Према томе, транспортне руте у арктичком појасу и повезивање са Русијом на северу представљају значајан геополитички потенцијал за будуће наступање Кине.
ФОТО: REUTERS/Anton VaganovНапослетку, Арктик је несумњиво геополитички чвор и тачка преплитања различитих интереса великих сила, што ће умногоме утицати на будућу констелацију међународног поретка. Русија тренутно располаже највећом географском и инфраструктурном предношћу, те ће сваки напредак на северу значити квалитативни скок за њено позиционирање у глобалном односу снага. САД немају капацитете да се на адекватан начин супротставе Русији на Арктику, али различитим стратегијама и посредством НАТО улазе у зону примарних руских геополитичких интереса, што се види на примеру уласка Финске и Шведске у НАТО. Кина развија све више капацитета и пројектује своје интересе на Арктику, што би у сарадњи са Русијом могло да доведе до успостављања стабилних алтернативних коридора и тешњег повезивања на евроазијском континенту. Наравно, арктичка геополитичка загонетка је много сложенија, али је јасно из наведеног у ком смеру иде свет. Према томе, сматрам да Арктик може постати један од најбољих показатеља света који настаје. Оно што је сигурно, стабилно геополитичко позиционирање великих сила у мултиполарном међународном поретку неће бити могуће без адекватног ангажовања на просторима који су, наизглед, занемарени – Африци и Арктику.
